За оне који нису гадљиви:
http://www.politika.rs/scc/clanak/344047/Kultura/Treba-li-nam-glagol-trebatiСтварно су полудели с овим „неговањем“ и „чувањем“ српског језика. Да ли је њима потпуно испран мозак? Ево неколико занимљивости:
Књижевни језик се учи граматикама
С вра́та̄: архаична представа.
Још је Вук Караџић утврдио […] да [глагол требати] има безличну употребу
И немало пута сам кршио то правило.
То, даље, значи да он, тако употребљен, не може имати граматички субјекат у облику номинатива. [—] Нису проблематичне реченице у којим се уз глагол требати јавља именица: а) Мени треба та књига; Мени требаш ти; б) Требам књигу.
Ко разуме, схватиће.
Постоји само један случај кад не можемо избећи сукоб правила о употреби реченица с безлично употребљеним глаголом требати – код односних реченица: Та женидба, која је требало да му отвори врата у виши и пријатнији живот, затворила га је и везала заувек. Ово се не може избећи а да се поштује правило о безличној употреби глагола требати.
Читао си приручнике, иначе строге с глаголом
требати, који већ тридесет година ипак допуштају конструкције типа
човек који је требао да дође? Баци их.
често се јављају и конструкције неприхватљиве у српском језику.
Кад бисмо променили норму и глаголу требати дозволили личне наставке, он би се понашао као и други модални глаголи: могао би имати допуну у инфинитиву или презенту с везником да, радило би се о простој реченици са сложеним предикатом. Међутим, то норма не допушта, а најлошије решење је управо то да се норма не поштује. Док се норма не промени, морамо тражити начин како да образујемо правилне реченице с овим глаголом
Говорници је моле, лингвисти је преклињу, клече, лију сузе… Не — норма за то не хаје! Остаје горда и неумољива. Кад је тако, лингвисти — куд ће, шта ће — констатују да би најгоре, горе од свега што један језик може замдесити, било не поштовати нормину Промисао.
Наравно, некад постоји комуникативна потреба да се субјекат јави на почетку целе реченице; управо та потреба и врши притисак за формирање једног, помињаног, типа неприхватљивих реченица с овим глаголом. Морамо знати да су оне неприхватљиве са становишта књижевнојезичке норме и избегавати да их користимо.
Имаш комуникативну потребу? Авај, то је неприхватљиво. Мораш избегавати такве дрскости. Само слушај шта ти ми саветујемо.
