Зависна реченица

[J o e]

Које врсте зависних реченица се налазе у сложеној:
Родитељи су ме питали хоћу ли да се упишем у гимназију.

[J o e]

Једна врста: изрична (зависноупитна) — хоћу ли да се упишем у гимназију. Унутар ње постоји сложени предикат с модалним хтети. (Евентуално би то могао бити футур у супстандарду.)

[Бруни]

Inače, radi se o neupravnom govoru. Upravni govor bi bio:

Roditelji su me pitali: "Hoćeš li da upišeš gimnaziju?"

[Бруни]

Imamo repliku:

Хвала вам, колеге, и мислила сам да је у питању једна реченица зато што је у њој сложени предикат са помоћним глаголом хтети. Међутим, мом сину разредна није признала тај одговор, већ је издвојила две зависне реченице: да ли хоћу и да се упишем у гимназију. ( Претпостављам да промењена форма реченице са обликом да ли хоћу уместо хоћу ли нема утицаја на број зависних реченица). Међутим, у Граматици српског књижевног језика чији је аутор проф. Живојин Станојчић ( Креативни центар, Београд, 2010), као један од глагола  говорења, мишљења и осећања у управној реченици наводи се и модални глагол хтети, а оно што би после тога следило представља зависну изричну вољну реченицу.Молим вас још једном да ми одговорите да ли претходни одговор остаје исти, тј. да ли је у питању једна, зависноупитна реченица. (како ја мислим да јесте). Овог пута ћу исправно цитирати пример: Родитељи су ме питали да ли хоћу да се упишем у гимназију.

[J o e]

Друга конструкција упитног облика ништа ту не утиче. Код Станојчић–Поповића, напротив, хтети је побројано код сложеног предиката, док његов приближни синоним желети иде међу модале које прате модалне реченице. Треба погледати како тачно речници дефинишу ова два (или још сличних) глагола, има ли основа за издвојеност у различите конструкције.

Иначе, ја се не бих поуздао превише у Станојчића као синтактичара. Ја не знам шта му је требала та Граматика.
Вуквуче, шта кажу о сложеном предикату у Српској синтакси?