Најновије поруке

Странице: 1 ... 9 [10]
91
Језик је огледало душе / Одг.: Успешно
« Последња порука delboj 23. 01. 2017. у 15.01 »
Често читамо или чујемо прилог успешно у комбинацији са неким глаголом, или трпним глаголским придевом. Рецимо: успешно је дипломирао, успешно је атерирао или успешно је послат.

Зар није довољно само: дипломирао је, атерирао је или послат је?
Или можда важи оно „од вишка не боли глава“. Мада рачуновође кажу да од вишка глава боли исто као од мањка, ако им га ревизор пронађе.
Pa za diplomirao u redu, ali za ovo drugo mislim da nije višak.
92
Синтакса / Одг.: Словенски генитив
« Последња порука delboj 23. 01. 2017. у 14.39 »
Овде је често играм кошарке, не знам колико је оправдано.
То је генитив игре који се нормално користи у Републици Српској и у Црној Гори. У Србији се умјесто тога користи акузатив, а вјероватно је генитив игре постао архаичан. То је сва прича. Дакле, оправдано је, а то ако неком пара уши је ствар навике - исто тако мени звучи извјештачено играо сам кошарку, фудбал, шах…

Пошто је то генитив игре, нема никакве везе с примјером "немам жене".
93
Језик је огледало душе / Одг.: Изнајмити
« Последња порука abzec001 23. 01. 2017. у 11.38 »
znaci oboje. jeste u oba smera.

strucno odnosno tehnicki precizno se po nasem standard kaze uzeti u zakup i  dati u zakup.

Из твог одговора закључујем да си мишљења да изнајмити може да се користи у оба смера. С друге стране наводиш да је по стандарду узети у закуп и дати у закуп? То је варијанта која се у српском језику одувек користила, баш као и изнајмити и унајмити. Двосмерни глагол, ако се у тексту не прецизира, моше да изазове забуну.
94
Језик је огледало душе / Одг.: Изнајмити
« Последња порука mmalinovski 22. 01. 2017. у 21.53 »
znaci oboje. jeste u oba smera.

strucno odnosno tehnicki precizno se po nasem standard kaze uzeti u zakup i  dati u zakup.
95
Језик је огледало душе / Изнајмити
« Последња порука abzec001 22. 01. 2017. у 13.06 »
Шта значи: Миле је изнајмио стан?
Да ли: Миле је некоме издао свој стан или Миле је од неког узео стан у најам?
Питам јер се нигде, ни у медијима не прави разлика. Изнајмити је у оба смера.
96
Синтакса / Одг.: Словенски генитив
« Последња порука mmalinovski 22. 01. 2017. у 03.01 »
evo kako ja to dozivljavam:

moze na primer "igrao sam kosarke" ili "igracu kosarke" sto znaci da sam igrao ili cu igrati kosarku odredjeno vreme, a to vreme mu dodje "kolicina za kosarku" sto se vraca semanticki na gradivne imenice - bitno je da se stvar moze kolicinski izraziti. kosarka je "postvarena" u konkretnu masu trenutaka igranja kosarke.

npr. to se vidi jasno kod "naigrao sam se kosarke" - igrao sam kosarku u dovoljnoj kolicini.

ako se kaze "igram kosarke", zbog nesvrsenosti tekuce radnje se gubi mogucnost tog pretvaranja "apstrakne" aktivnosti u relativno konkretnu stvar. tako da se ne moze reci "igram kosarke", jedino "igram kosarku."
reci "igram kosarke" I neuobicajeno, meni stvarno para usi
s druge strane "igrao sam kosarke" je uobicajeno, u stvari vrlo cesto, I to implicitno povlaci neku referentnu kolicinu "kosarke", a to je "uobicajeno vreme igranja kosarke u jednoj prilici (jednom danu)", sto moze da znaci jedino jednu, dve, nekoliko partija…dakle kada bi neko rekao "igrao sam basketa" (da malo promenimo), to bi svi razumeli kao da je neko, u datom danu (podrazumeva se ’danas’, bez narocitog konteksta) bio na basketu, igrao najmanje jednu partiju basketa.

tako da je recenica "igrao sam kosarke" jednaka recenici "igrao sam partiju kosarke", uz jedan jedini izuzetak - moze se raditi I o vise partija, ne samo jednoj.

kod "nemam zene", stvar je ista.
dobro je poznato da fraza "nemam zene" najcesce znaci "nemam seksa", a eventualno moze podrazumevati I ostale stvari, emocionalne potrebe… ovde se isto radi o postvarenju zene u dobro koje se ima ili nema (iskustvo imanja zene ili "bivanja sa zenom"), a merna jedinica tog dobra je opet vreme tokog koga se ono ima ili nema.

nemam pojma - ne znam ni malo. mogao bih imati sve znanje o necemu, mogao bih imati neko znanje, mogao bih imati makar najmanje znanje, ali a nemam nikakvo, ne znam nista. opet kolicina.
97
Синтакса / Одг.: Словенски генитив
« Последња порука Rancher 22. 01. 2017. у 00.32 »
Овде је често играм кошарке, не знам колико је оправдано.
98
Фонологија / Одг.: Bosanska redukcija kratkih neakcentovanih vokala
« Последња порука Father Jape 19. 01. 2017. у 11.04 »
Fala!
99
Фонологија / Одг.: Bosanska redukcija kratkih neakcentovanih vokala
« Последња порука Duja 18. 01. 2017. у 22.06 »
Ali to je generalna odlika prozodije, ne nekog konačnog skupa reči. Redukuje se svako kratko postakcenatsko /i/ ako je između suglasnika, nekad u [ɪ], nekad u [∅]. Nisam siguran da li su ta dva u slobodnoj varijaciji; rekao bih da se potpuno redukuje ako je bar jedan od susednih samoglasnika sonant koji može da postane slogotvoran, a [ɪ] inače (tj. čuva se slogotvornost). Pored ovog, /ao/ se redovno redukuje u /oː/ te se koristi se supin umesto infinitiva.

Evo ti anotiran početak Selimovićeve Tvrđave, ako ti šta može korstɪt (<< ovde se bogme gubi ceo slog), otprilke onako ko štob ga pročto prosečan učenik:

Цитат
Ne mogu da pricam sta je bilo u Hoćinu, u dalekoj zemlji ruskoj. Ne zato što ne pamtim, vec sto neću. Ne vrijedi pričat o strašnom ubijanju, o ljudskom strahu, o zvjerstvima i jednih i drugih, ne bi trebalo pamtɪt, ni žalɪt, ni slavɪt. Najbolje je zaboravɪt, da umre ljudsko sjećanje na sve što je ružno, i da djeca ne pjevaju pjesme o osveti. Reći ću samo da sam se vratio. Da se nisam vratio, ne bih ovo zapiso, nit bi se znalo da je sve ovo bilo. Ono što nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo. Preplɪvo sam od kiša nabujali Dnjestar, i tako se spaso. Ostali su poklani. Sa mnom je došo i Mula Ibrahɪm, vojni pisar, s kojim sam se sprijateljio u ta tri mjeseca putovanja prema kućɪ, prema dalekom zavčaju, došo je zato što sam, plivajuć, izvuko iz opasne rijeke njegov probušeni čamac i sto sam ga, bolesnog, pola puta nosio, vuko, hrabrio, kad bi pao na koljəna ili lego na leđa, i nepomčno zurio u mutno tuđe nebo, želeć da umre. Nikome nisam pričo o tom Hoćinu, kad smo se vratlɪ. Mozda zato što sam bio umoran, i zbunjen, što mi je sve to hoćinsko izgledalo čudno, kao da se dešavalo u nekom drugom životu, pa i ja ko da sam bio drugi, ne ovaj sto je suznih očju gledo svoj rodni grad, jedva ga prepoznavajuć. Ništa nisam žalio, nisam bio pozlijeđen, nisam se osjećo prevaren, samo sam bio prazan i zbunjen. Kad sam ostavio mjesto učtelja, i djecu koju sam podučavo, išo sam u neku slavu, u neko svjetlo, a upo sam u blato, u nepregledne dnjestarske ritove oko Hoćina, među vaške i bolestɪ, u rane i smrt, u neopisiv ljudski jad. Iz tog čuda sto se zove rat, zapamtio sam bezbroj sitnica i samo dva događaja, i pričam o njima ne zato sto su teži od ostalih vec sto ih nikako ne zaboravljam. Prvi se tiče jedne bitke, među mnogima. Otmali smo se o jedno utvrđenje, pleter nabijen zemljom. Mnogo je ljudi pognulo u močvarama oko utvrđenja, i naših i njihovih, crna voda ritova postala je zagasitosmeđa od krvɪ, zaudaralo je na pradavno barsko korijenje, i na trule leševe, koje niko nije vadio. A kad smo zauzelɪ nasɪp, kad smo ga raznijeli topovma i glavama, zasto sam, umoran: kakav besmiso! Šta smo mi doblɪ, a šta su oni izgublɪ? I nas i njih okruživo je jedini pobjednik, potpuni mir prastare zemlje, ravnodušne prema ljudskom jadu.

Nadam se da sam obeležio sve navedeno. Nisam beležio druge prozodijske osobine, kao što su dužine ili prelaz akcenta na enklitiku.
100
i jedno i drugo. ako se želi naglasiti da je predgovor neodvojiv deo celine, može se zamisliti iz razloga što je autor predgovora sam pisac i predgovor je nekako neizostavan, onda je adekvatan genitiv. u suprotnom je adekvatniji dativ, jer ako bi se reklo "predgovor drakule", a ima bezbroj predgovora tom delu, od različitih ljudi, onda se nužno javlja pitanje "kog ’drakule’", odnosno predgovor u kom izdanju "drakule" pošto ima bezbroj izdanja "drakule" sa bezbroj predgovora.
sa dativom "predgovor drakuli", težište se prebacuje na sam predgovor, a ne ne knjigu, tako da je to u tom slučaju adekvatno.
Странице: 1 ... 9 [10]