Српски језички атеље

Српски језички атеље => Правопис => Тему започео: Inception у 21. 08. 2011. у 10.54

Наслов: Мија или Миа
Поруку послао: Inception у 21. 08. 2011. у 10.54
Помозите ми да решим ову недоумицу.

Ја мислим да је Мија. Пошто је змија.  :D
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Stoundar у 21. 08. 2011. у 11.33
O tome smo diskutovali na drugom forumu (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=6114.msg59434#msg59434), a ja ću ponoviti ukratko, da ne bih nervirao Hasana: Mia nije u skladu s Pravopisom, nije preporučeno unositi takav zapis u matičnu knjigu rođenih, ali ko se već zove Mia, vjerovatno ostaje Mia (P 93 ne kaže izričito). Koliko znam, novi Pravopis ništa nije mijenjao, osim što je izbačeno poglavlje o imenima.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Stoundar у 22. 08. 2011. у 20.44
Nešto ipak jeste mijenjao. Iz t. 18a(1):

Напомена: истрајава се, ипак, на разликовању нашег ж. имена Мија (надимачког порекла, од личних имена као Миомирка, Мијана и сл.) од интернационалног Миа.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 22. 08. 2011. у 21.28
Некако Мија везујем за изговор Ми́ја, а Миа за Ми̏а и Мѝа. То јест, природније ми је да их записујем тако.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Stoundar у 22. 08. 2011. у 21.52
Na to sam i ja bio pomislio. Ipak, pomalo je ironično da Mia Farrow ostaje Mija (NE Mia) Farou (BOLJE NEGO Ferou). Ne mislim da bi dodali ovu napomenu kada ne bi smatrali da Миа može da prođe kao domaće ime, mada se i dalje prilično mršte na takvo pisanje.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 22. 08. 2011. у 22.00
Ја бих транскрибовао са Ј. Ако важи за све остало, важи и за Мију.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 22. 08. 2011. у 22.34
Зашто, када код нас постоји домаће име Миа које се на идентичан начин изговара као и то транскрибовано Мија, а које је довољно присутно и у свакодневном животу и у релативно старијој генерацији да се не доживљава необично попут записа Софиа, Мариа и сл.?
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 22. 08. 2011. у 22.43
Ја доживљавам необично, мени је Мии исто као и Марии, ако не и горе.

Овако то гледам: неко има право да назове дете и Миа, и Мариа, и Даниел, али транскрипција не би смела да се поводи за видно погрешним облицима несрећом пренетих из полуписмених узуса (мислим најпре на гастарбајтерску сорту, на коју ми ти облици миришу).
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 22. 08. 2011. у 22.52
У вези са овим „Мии“, да ли је мање чудно „Лее“ и „Тее“ за имена Леа и Теа?
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Duja у 22. 08. 2011. у 23.12
Naša fonotaktika dopušta -ea-, makar samo u rečima stranog porekla (reakcija, neaktivan, ideal), ali nipošto -ia-.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Vukvuk у 22. 08. 2011. у 23.17
Зашто, када код нас постоји домаће име Миа које се на идентичан начин изговара као и то транскрибовано Мија, а које је довољно присутно и у свакодневном животу и у релативно старијој генерацији да се не доживљава необично попут записа Софиа, Мариа и сл.?

Rusi takođe Mia prenose kao Миа, dok Sophia prenose kao София.

Ali oni i dijalekat pišu диалект.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Миланче у 1. 09. 2011. у 19.26
Имам другарици која се зове Адриана, и увек се изнервира кад јој погрешно напишу име. Шта ћеш кад јој име није у складу са српским језиком. Штета што се у школи не учи да између И и А треба да стоји Ј, као и између И и Е, И и У. Знам да има неких изузетака.  
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 1. 09. 2011. у 19.30
Како се не учи?
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Миланче у 3. 09. 2011. у 04.32
Како се не учи?
Знам да га ја сигурно нисам учио, нит су спомињали ништа у вези са Ј између И и А. Не знам да ли сад ове генерације то уче.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 3. 09. 2011. у 10.30
Вероватно ниси имао доброг професора. То је једно од битнијих правописних правила.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Бруни у 3. 09. 2011. у 10.54
Ili se ne sećaš. Mene npr. u osnovnoj nikad nisu pitali gramatiku jer sam lepo pisala, pa je nikad nisam ni učila, te se stoga i ne sećam šta su me učili a šta nisu. U srednjoj, znam da su nas davili s analizom rečenice (što meni nikad nije bilo jasno, niti će biti), ali se ne sećam da su nas učili pravopisu.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Stoundar у 3. 09. 2011. у 13.29
Ja bih dodao U P O Z O R E N J E u formular za matičnu knjigu rođenih.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Миланче у 4. 09. 2011. у 09.41
Такво правило сигурно нисам учио, а верујте да сам српски растурао што се тиче граматике у основној. После у гимназији уопште нисмо граматику ни радили. За 4 године граматици смо посветили можда 10 часова. Верујте, сећао бих се ја таквог правила. Мада, могуће је да су професори криви. Питајте неког у околини, ако познајете да ли су икад чули за та правила.
Ево сећам се само једном да су рекли да се био пише без Ј и да се Азија пише без Ј. То би било то.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Соња у 4. 09. 2011. у 09.58
да се Азија пише без Ј.
:-/
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Бруни у 4. 09. 2011. у 10.03
Цитат
и да се Азија пише без Ј
Jesi siguran da je BEZ?

Pazi, nije ništa čudno to što pričaš. Svašta su nas učili da je ispravno/neispravno, pa sam tek sa trideset i kusur godina saznala da to i nije baš tako. A tokom svih ovih godina družeći se ovako virtuelno sa drugim ljubiteljima lepe reči, videla sam da nisam jedina. Tipične greške koje zapravo i nisu greške, a zbog kojih smo bogami i kečeve dobijali jesu zadnji u smislu poslednji, obadvojica i sl. Tako da od svega tu ima pomalo. Malo smo mi zaboravili, malo su nastavnici podbacili… Tako da na kraju, ako nisi neko ko se svakodnevno bavi jezikom, bilo amaterski, bilo profesionalno, ponekad se iznenadiš kad čuješ da je nešto pravilno ili nepravilno. U svakom slučaju, treba uvek proveravati po knjigama, jer čak i oni koji su dobro obavešteni često to rade.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: NouvelleVague у 4. 09. 2011. у 23.52
Имам другарици која се зове Адриана, и увек се изнервира кад јој погрешно напишу име. Шта ћеш кад јој име није у складу са српским језиком. Штета што се у школи не учи да између И и А треба да стоји Ј, као и између И и Е, И и У. Знам да има неких изузетака. 

A kod mene obratno. Izbace mi N, I, J. Osakate mi ime i pored onih gnusnih nadimaka koje mi nadenuse.
Moram da dodam da ni nas nisu ucili u osnovnoj o tim pravilima. Nazalost, sto su manja mesta, manje se uci, salju se nezainteresovani/e ucitelji/ce (a i neki neizivljeni, kompleksasi koji su trebali kod psihologa pre nego su dobili dozvolu za rad da ne bi radili i mladim narastajima ono sto su nekada sami doziveli od starijih), ili neki koji su studirali neki drugi jezik ili nesto drugo pa se provuku da rade kao ucitelji a najosnovnije stvari ne znaju i ne zele da nauce ali se ispijaju kafe, omalozavaju deca ciji roditelji nisu bogatasi i ne donose darove uciteljicama… Ako smo nesto radili a da ima veze sa pravopisom i fonetikom to je bilo jedino kada smo u drugom delu osnovne skole radili fonetiku i potom na kraju 8. razreda kada smo se spremali za prijemni. O srednjoj skoli necu ni da govorim. Tu bolje da stavim krst i da se ocita molitva za one koji su otupeli, izgubili i ono sto su znali, izgubili kompas…

Videcu za par godina kada mi malecka krene u skolu, kakvo je stanje.

Ali kako ce onda biti kada uzme i prenosi moje ime na neko strano? Ostaje mi ime Andrijana ili Adriana? Kako ce da izgovaraju ime? Ako je neko Mia, moram tako da ga pisem i da ga izgovaram, prenesem i u srpskom iako nije po srpskim pravilima. Znam da u Italiji mojoj tetki izbace J pa je Daniela. Pa se nateze da bar napisu to slovo J.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Stoundar у 5. 09. 2011. у 13.16
Na engleskom: ANN-dree-ANNA, -dre-JAYNA?
Na njemačkom: andrijAAnaa?
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: NouvelleVague у 5. 09. 2011. у 13.18
ahahaha pa poslala bih pogledom razne sekire ka njima.  [lol] Verujem da bi mi u pisanju skinuli po koje slovo.  [bua]
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Миланче у 5. 09. 2011. у 15.31
Пардон, била је написана без Ј и онда ти требаш да подвучеш и исправиш.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Соња у 5. 09. 2011. у 17.27
А, па тако кажи.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: VPF у 7. 10. 2011. у 21.57
Naša fonotaktika dopušta -ea-, makar samo u rečima stranog porekla (reakcija, neaktivan, ideal), ali nipošto -ia-.

iako, prianjati, triangl

Ni ako nam ustreba "priambulantni" nećemo mu udevati J.

IA je retko, ali postoji.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Шоми у 8. 10. 2011. у 07.56
Приањати је једини домаћи глагол који је изузетак од -иа--ија-, а и то вероватно јер је несвршени вид од прионути. Иако је настало срастањем. На крају речи обавезно долази позиционо ј, иначе би коси падежи били… (Миа-**Мии). Јест ретко -иа-, али јавља се увек на почетку или у средини речи.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 8. 10. 2011. у 10.41
Некако ми Ј иза акцентованог И и Е вуче на дуг нагласак. Можда по аналогији ми̏о и Ми́јо, Ле̏а и Ле́ја и сл. Тако ме и запис Мија не упућује на изговор Ми̏ја, чак ми и то Ј делује сувишно, као у бијо, радијо. Шта ћемо са људима који се заиста зову Миа, то јест, то им пише у крштеници и личној карти? Миа Беговић, пок. Миа Оремовић… Ево, гугл-претрага ми даде и Миу Чорак, прву и највећу балерину са наших простора и неку РТС-ову забавну емисију о некој Мии и Павлу и сл.

Знам да постоје људи уписани и као Мијодраг и сл., али некако ми се Миа чини као обичније у пракси. Бар ми не пада на памет ни једна Мија.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Vukvuk у 8. 10. 2011. у 13.56
Приањати је једини домаћи глагол који је изузетак од -иа--ија-, а и то вероватно јер је несвршени вид од прионути.

Prianjati nije izuzetak već se piše bez <j> zato što je to spoj prefiksa i osnove.

Slažem se da Mija vuče na izgovor sa dugouzlaznim, a Mia sa kratkosilaznim. To je verovatno neko skriveno fonološko pravilo.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: VPF у 8. 10. 2011. у 19.33
Приањати је једини домаћи глагол који је изузетак од -иа--ија-, а и то вероватно јер је несвршени вид од прионути. Иако је настало срастањем. На крају речи обавезно долази позиционо ј, иначе би коси падежи били… (Миа-**Мии). Јест ретко -иа-, али јавља се увек на почетку или у средини речи.

Duja je mislio da je IA ne retko nego apsolutno nemoguće u našem normiranom pismu, što nije tačno. Dakle, razumemo se sad, IA nije nemoguće nego moguće. Postoji potvrđen opšti obrazac (I+A sklopljeno prefiksacijom) a postoje i reč-dve s IA mimo tog obrasca.

Ako bismo da preciznije ograničavamo "okej, moguće je, ali samo u ovakvim ili onakvim slučajevima", bio bih oprezan s argumentacijom poput "nije moguće na kraju reči, jer ga nijedna od ove nekolicine potvrđenih reči nema na kraju". Možda stvarno ne može, a možda je i to samo zato što je tih reči jako malo - da ih je više, ko zna šta bi se još među njima našlo.

Ako kažemo "ne može na kraju reči zbog problema s kosim padežima"? Prihvatamo genitive Tee, Lee, Andree, Fransoaa, Benoaa, dative Juu, Gruu, Susumuu, instrumentale Mažinoom, Poom. Uz njih takve ne vidim da bi Mii (Tii, Zii) moralo biti automatski neprihvatljivo samo zbog udvojenog vokala.


Da doprinesem primerima o implicitnom naglasku s J:
Znam strankinju koja se potpisuje kao Lya (u govoru se rimuje s Mia, ne Mija). Jedini način da se to danas prenese u srpski je Lija, što me prirodno upućuje samo na izgovor Líja, nadimak za lisicu.

Ali recimo zapisi Tija i Zija me ne bi tako čvrsto gurnuli na tu stranu. Čvrste analogije s nekim domaćim rečima *tíja, *zíja nema (sem ako nekoj Tijani tepate Tija) a slabašna analogija postoji s određenim pridevom tȉjā (iz pesme o Moravi) i muškim imenom Zȉjā (Zijah). Ne bih odlučno pročitao kako treba, ali se bar ne bih lako ni zaleteo na pogrešnu kao s Mijom i Lijom, nego bih zastao za časak. Svestan sam da je ovo stvar navike, samo kažem kakva je moja navika, kad se već o tome priča.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 10. 10. 2011. у 20.08
Не можемо знати шта је Дуја мислио док нам не каже. А и врло је мало апсолутних правила.

Не тврди се да Мии не може само по себи због удвојеног и, већ је првенствени разлог недоследност секвенце /иа/ у *Миа и, рецимо, Марија.

Slažem se da Mija vuče na izgovor sa dugouzlaznim, a Mia sa kratkosilaznim. To je verovatno neko skriveno fonološko pravilo.

Сасвим сигурно, али је питање колико је оно постојано и колико је изазвано утицајем страних језика. Што не мора нужно бити лоше, али ни обавезујуће.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Duja у 10. 10. 2011. у 20.35
Pa vidite, nisam mislio ništa posebno, zato se posle nisam ni uključivao. Rekao sam da naša fonotaktika ne dopušta -ia-. Nisam razmišljao o izuzecima, jer mi nije pao na pamet ni jedan. Očito ih ima, ali tek nekoliko.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 17. 10. 2011. у 16.20
Не тврди се да Мии не може само по себи због удвојеног и, већ је првенствени разлог недоследност секвенце /иа/ у *Миа и, рецимо, Марија.

Да, али код Марије је акценат на А. Да је акценат на И, опет би запис Марија наводио да се чита Мари́ја, а запис „Мариа“ Марѝ(ј)а.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 17. 10. 2011. у 17.13
Дубински то је исти акценат: Маˈрија — ˈМи(j)a (дијахронијски: Мари̏ја — Ми̏(ј)а).
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 17. 10. 2011. у 21.28
За домаће име, знам једино акценат Ма̀рија.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 17. 10. 2011. у 21.41
Што је исто као да имаш Мари̏ја. Преношење је чисто синтагматска појава, не утиче на фонолошку структуру (то се нарочито добро види код факултативног преношења: /из ˈкуће/ → [ѝскуће]/[иску̏ће]).
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 17. 10. 2011. у 22.07
Чини ми се да имамо неспоразум.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 17. 10. 2011. у 22.11
Могуће. У чему се не разумемо?

Да, али код Марије је акценат на А. Да је акценат на И, опет би запис Марија наводио да се чита Мари́ја, а запис „Мариа“ Марѝ(ј)а.

Али ниједно од имена без -ј- нема краткоузлазни на пенултими, већ краткосилазни (Ми̏а, Ле̏а, Те̏а), што дубински има и Ма̀рија.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Vukvuk у 17. 10. 2011. у 23.27
Што је исто као да имаш Мари̏ја. Преношење је чисто синтагматска појава, не утиче на фонолошку структуру (то се нарочито добро види код факултативног преношења: /из ˈкуће/ → [ѝскуће]/[иску̏ће]).

Moram da pitam: jesi li ozbiljan?

Mi savršeno razlikujemo španske Marȉje i naše Màrije (ne govorim o normi), pa nikako ne možeš reći da im je fonološka struktura ista.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 18. 10. 2011. у 00.00
Па разликујемо и Миле̏на и Мѝлена, па су то две реализације истог. Осим тога, нисам сигуран да шпанска Мари̏ја остаје с тим местом акцента у нашем изговору. Макар ја тако не осећам.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Vukvuk у 18. 10. 2011. у 00.12
Ma razlikujemo ih u produkciji, ne samo u percepciji, to su prosto dva različita imena. Nije sad uopšte relevantno da li si ti siguran da li baš María ostaje Marȉja, ili pak postaje Màrija, jer Boccaccio svakako ostaje Bokȁčo i Guiseppe ostaje Đuzȅpe, i bezbroj drugih primera.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 18. 10. 2011. у 07.42
Ја мислим да није нерелевантно, али свакако опет важи аргумент да и шпанско Мари̏ја записујемо са ј, и то без проблема, за разлику од Ми̏а.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Бруни у 18. 10. 2011. у 10.13
Izvinite, ali zar pri prilagođavanju stranih imena, osim grafije, ne prilagođavamo takođe i izgovor?
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 13. 11. 2011. у 22.35
Доскора сам мислио да се каже Геа, а не Геја, за Мајку Земљу.
Беше у вечерашњој "Слагалици" једно од питања у новој игри и гласило је: Био је син Урана и Геје…
Пошто тај квиз и поред чувене Милке Цанић није баш репер за писменост (о акцентима да и не говорим), кренуо сам да проверим. На Њики је свуд Геја (http://sh.wikipedia.org/wiki/Geja#Etimologija) .

Бтњ, много је занимљива грчка митологија, треба ти много времена да похваташ ко је ко, ко је кога, ко је с ким, ко је против кога и тако редом. А богови имају типично људске особине. Похлепни су, завидни, воле добро вино и храну, воле туђе жене и све друго. :)
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Шоми у 14. 11. 2011. у 02.03
Геа може. Као пангеа, кохлеа итд. И ја је одувек знам без ј.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 14. 11. 2011. у 16.30
И овде, Геја бих читао као Ге́ја, а Геа као Ге̏а.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 15. 11. 2011. у 22.45
Још једног необичног примера: бивши министар финансија, Диана Драгутиновић.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Диана_Драгутиновић (http://sr.wikipedia.org/wiki/Диана_Драгутиновић)

Код оваквих примера, мене занима следеће: како се поставити у таквој ситуацији где постоје жива домаћа имена Миа и Диана, а у исто време страна имена са истоветним записом транскрибујемо као Мија и Дијана?
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 18. 11. 2011. у 20.03
Мало је офф, али морам.

Пошто тај квиз и поред чувене Милке Цанић није баш репер за писменост (о акцентима да и не говорим)

Данас је Данијела име виле Лорелај изговорила са јаким акцентом на "е", као у речи молерај.   [kuku]
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Vukvuk у 18. 11. 2011. у 20.08
Данас је Данијела име виле Лорелај изговорила са јаким акцентом на "е", као у речи молерај.

Pa to je standardni akcenat.  [pardon]
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: J o e у 18. 11. 2011. у 21.34
Da, Lorèlāj.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Belopoljanski у 19. 11. 2011. у 12.46
До сада сам читао Ло̀рела̄ј.
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Father Jape у 7. 07. 2013. у 14.35
Nadam se da je okej da vaskrsnem topik primerom iz okruženja: imam drugaricu kojoj je ime Diana, dok joj se mlađa sestra zove Dalia. Obe žive gotovo ceo život u Beogradu, a niko od fakultetski joj obrazovanih roditelja nije gastarbajter.  ::)
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: rade у 7. 07. 2013. у 18.31
У вези с Ми(ј)ом, Телебак у "Гласу Српске" пише пре пар година: "Заустави ме нека жена на улици и каже да јој се ћерка зове Миа, па пита како се то мења кроз падеже. А ја јој кажем - сама си јој давала име, сама га и мењај".  Свидео ми се одговор. :)
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Бруни у 8. 07. 2013. у 08.50
У вези с Ми(ј)ом, Телебак у "Гласу Српске" пише пре пар година: "Заустави ме нека жена на улици и каже да јој се ћерка зове Миа, па пита како се то мења кроз падеже. А ја јој кажем - сама си јој давала име, сама га и мењај".  Свидео ми се одговор. :)
:like: [yes]
Наслов: Одг.: Мија или Миа
Поруку послао: Шоми у 10. 07. 2013. у 19.33
Остали падежи и некако, али датив и локатив…