Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Прозодија => Тему започео: abzec001 у 21. 10. 2015. у 10.33
-
На телевизији новинарти или водитељи повремено изговарају реч молебан, коју наглашавају: мо̀лебан. Да ли је то у реду, јер ми се чини да би требало: молéбан?
-
РМС даје само мо̀ле̄бан, хм… Ја сам чуо само за молѐбан. Пошто сам кратак с акцентима, изговарам као на овом снимку: https://youtu.be/s-E-kDgn5Gk?t=7
-
РМС даје само мо̀ле̄бан, хм…
Jesi li dobro prekucao? Ja bih očekivao mòlebān.
Ја сам чуо само за молѐбан.
To je molèbān (naravno, nemaju svi tu dužinu), i tako i ja izgovaram, ali mi ni mòlebān ne zvuči neobično.
-
РМС даје само мо̀ле̄бан
Мислиш РСАНУ?
Обично сви говоре молѐба̄н-молеба́на, као да је латинска или француска реч. Није, рускословенска је, настала према придеву мо̀лебан (тон), мо̀лебно (обраћање) (’мо̀лбенӣ’). Сличног је састава слу̀жебнӣк/слу̀жабнӣк (књига, али заправо етимолошки ’службеник’), као и во̀лшебнӣк. Не знам зашто је (непостојано) е у РСАНУ дуго (мо̀ле̄бан).
-
Jesi li dobro prekucao? Ja bih očekivao mòlebān. To je molèbān (naravno, nemaju svi tu dužinu), i tako i ja izgovaram, ali mi ni mòlebān ne zvuči neobično.
Добро сам прекуцао. И да, дефинитивно с дужином. Мај бе́д.
Мислиш РСАНУ?
Не знам више од ког слова креће РМС на Српском језику. [emb1]
-
Не знам више од ког слова креће РМС на Српском језику. [emb1]
Од оцат, засад (нису убацили 19. том оцат–петогласник). Пише ти „РМС“ у референци уз пример, иза скраћенице.
-
Обично сви говоре молѐба̄н-молеба́на, као да је латинска или француска реч. Није, рускословенска је
Ne slažem se sa ovom opaskom jer jedna trosložna imenica sa kratkouzlaznim akcentom na drugom slogu i dužinom na poslednjem:
1. ne zvuči naročito "francuski" (imamo recimo partizan, ali da li ta reč ljudima zvuči francuski? ne bih rekao)
2. svakako zvuči "srpskije" od toga što ovde nalaže rečnik jer naših takvih imenica ima (golubar, govedar, gospodar, polutan…), a takvih kao mо̀lе̄ban nešto i nema - ili ja barem ne mogu da se setim nijedne
3. ruskoslovenske reči su poznate po tome da prouzrokuju sporove i zabune u upotrebi, tako da čak i da "zvuči francuski", to ne bi u krajnjoj liniji bog zna kako smetalo u odnosu na ovaj standardni ali nezgrapni oblik
-
И ја изговарам моле́бāн (у првом посту сам испустио дужину на а), а мо̀лебан ми звучи као придев или партицип, рецимо погледан, одабран…
-
Абзече, јеси ли сигуран да изговараш с дугоузлазним?
Малиновски, именице које се завршавају на -ан и имају краткоузлазни с дужином већином су француског порекла, па и партизан. Да, има и неколико српских са суфиксом -а̄н, али ова није. Разумео бих, да је ово нека фреквентна и обична реч, потребу да је аналошки саобразимо простој већини, али терминолошка лексика се учи с мало више напора него општа, па би се тако требала усвојити и ова необичн(иј)а деклинација с акцентом.
На које проблематичне рускословенске позајмљенице мислиш?
-
Абзече, јеси ли сигуран да изговараш с дугоузлазним?
Изненадио си ме питањем, па сам се преслишао. Ипак, да, дугоузлазни на "е" и дужина на "а". Не знам како бих друкчије, а да није краткоузлазни на "о".
-
Зашто се сад говори молебно? Узгред, множина молебани много лепше звучи него молебна.
-
Мислите, молебни, у множини?