Аутор тема: Merlin čarobnjak  (Прочитано 16374 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Merlin čarobnjak
« : 30. 03. 2011. у 23.17 »
Radili smo srednjovekovnu knjizevnost Francuske, i tu je pocela malo da se uplice oblast koja mene zanima :D ali samo se malo uplice.. Svet cudesnog od strane Boga a potom i svet cudesnog za koji kazu ako verujes u taj svet, onda ne verujes u Boga. Magija, magicna bica, magicna desavanja ( radnje, sta god.. ). Pominje se Merlin kao neki carobnjak, veliki druid ( iako se u FR. pominjali drudi i pre samog Merlina ( nazalost, nisam upucena pa da imam neku literaturu, stoga bih volela i za ovo da dobijem preporuke koje knjige traziti a da se tice uopsteno za sve carobnjake, da bas vidim o cemu oni to misle tj. sta si mislili, a kako su ih drugi videli i kako sada gledaju ljudi na sve to magicno :D ) vise kao Merlen, Merlan ( mada se u istoj knjizi jedan isti covek zove na razlicite nacine pa mi je zato lose kada citam :D zaboravniji je od mene.. ) ali se nazalost pominje samo tako usput kao carobnjak odnosno savetnik Artura.. Cini mi se da je ta magicna strana vise uradjena za nas decu ( jos uvek se tako izjasnjavam i to ce biti tako narednih 80 godina xD ) a da je zapravo stvar nekako obicna, kao neki travar, pravio cajeve da Artur bude jak, davao savete…

Pa, da li moze literatura da ja to bolje proucim, kao i ta strucna ozbiljna i ova za nas decu :D

Pored njega, naravno, da li moze i neka koja se bavi mitskim bicima, sto iz francuske price, sto nase ( uopsteno slovenska ), grcka.. Ponajvise sam pokrenuta zbog Merlina, potom zbog raznih serija o patuljcima, vilama, vilenjacima,.. pa cuveni cratac o patuljcima koji skupljaju zlatnike, sto mi je prababa bila iz Vlaskog kraja i cula sam raznih prica i sve mi to deluje nekako zanimljivo, mada i u neki ruku.. zastrasujuce, da je bolje da ne cackam nista hehe :D ali bih volela da znam to malo bolje.. Bila je cak i odlicna emisija na RTS-u, mada nisam uspela da ispratim sve epizode zbog obaveza, a onda i crtac Let zmajeva.

Eto.. Ko ima sta da preporuci, link, literatura ( kao knjiga, vise mi je muka od raznih pdf-ova, word-ova.. faks.. ponesi lap top pa uci..  [bonk] )

Posle cu zatraziti i nesto decije.. :D bas decije :D // vidim da imam gresaka..
« Последња измена: 30. 03. 2011. у 23.27 NouvelleVague »
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже vojvoda

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 214
    • Историјска библиотека
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #1 : 15. 04. 2011. у 13.21 »
Јел те интересује артуријанска књижевност или француска средњовкеовна књижевност или енглеска дворска књижевност настала на старофранцуском?  [palci]

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #2 : 15. 04. 2011. у 13.43 »
Mene konkretno zanima Merlin i svi carobnjaci, druidi.. E, sad.. Merlin se pominje i kod nas u fr. knjizevnosti (doduse malo, i nije predstavljen kao carobnjak koji stvara magiju vec neki drudi, travar i savetnik Arturov).

E, sad.. Verujem da je u engleskoj literaturi zastupljen, vise nego u francuskoj. Francuska ima druida Panoramiksa koga sam ja uvek stavljala pored Merlina i stavljala ih na prvom mestu. Bas zelim da produbim netrpeljivost Engleske i Francuske xD Ne verujem da su to samo price, legende.. Ima tu necega istinitog.. (ili se ja, kako kazu neki, -.- zezce tripujem   >:( )
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #3 : 15. 04. 2011. у 13.54 »
Цитат
Francuska ima druida Panoramiksa
Je l’ to onaj iz Asteriksa?  :fsurprise: :-/

Hoćeš da kažeš da se Asteriks računa u ozbiljnu francusku književnost?  [nesvest]
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #4 : 15. 04. 2011. у 14.06 »
Ne, ne… Cak i ne nalazim u ovoj knjizi nista o Panoramiksu (sad ako sam omasila ime..) a i Merlin se ne nalazi u literaturi kao Merlin carobnjak koji pretvara ljude u zivotinje i slicno. Vec kao travar i savetnik. Mi i ovde imamo ljude koji su travari, i neki bi rekli da su oni magovi, carobnjaci, izlece ljude pomocu trava. Pa onda od price do price, dodje do toga da nekoga prozovu carobnjakom. Gledaju na to kao na magiju, stvaranje necega. Ne znam kako ovo da objasnim. Nesto poput izleciti nekoga biljka je vaau, to je magija, cudo! Kao i ono sa verom, otici u manastir i posle se covek izleci od neke teske bolesti i evo, cudo, magija..

Moralo je od nekud krenuti da se Merlin prozove carobnjakom, pa verujem da je i Panoramkis, ili je i on izmisljen lik? Ili je on radjen po nekom druidu, ali mu je dato ovo ime. Nesto ima.
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #5 : 15. 04. 2011. у 14.10 »

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #6 : 15. 04. 2011. у 15.14 »
Bruni, nisi čitala koliko je teško prevoditi Asteriksa?
Nisam, hvala na linku, vrlo je zanimljivo!
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #7 : 15. 04. 2011. у 15.29 »
huh Asteriks i Obeliks spadaju u stripove (mada i stripovi mogu biti korisni sto se tice pravilne upotrebe reci, pravopisa, da li se pise ovako ili onako. Meni su prve knjige bile male price, bajke, basne, onda Mikijev zabavnik, cak imam i betmena i spajdermena, a trazim sada Alana Forda ali na italijansko, ja i moj ljubljeni itaijanski.. [pljas2]). Cak i oni stari crtaci su bili fenomenalni! Posto stalno vrtim onaj sa Sezonom na Elmera i Snezni zec. Putuju i zavrse u Aziji i Patak Daca ispravlja Duska i kaze "Kaze se Himelaji. Pa to je u Aziji!" Ali… Sve to za decu se moze tako fenomenalno iskoristiti i popuniti pravim dobrim stvarima i onda ce i onaj koji ide u policiju znati da prica kako treba, ili neki prosecan seljak. (eto, posto sma ja sa sela, da ne bude da bacam vatru na policajce zbog svoje ljutine na njih koliko su "pametni" jer imaju pistolj, i sto su sve prepisivali na kontrolnim zadacima -.- uuff..)

To jednostavno ne moze spadati u ozbiljnu knjizevnost, ja bih to stavila u laganu, i da se vodi racuna o pisanju (sta je u duhu jezika- tipa srpskog, italijanskog..), gramatici, pravopisu.

E, sad.. Gali su postojali i to je cinjenica. (sad cu da kopam po secanju jer sam davno radila taj deo koji je i profesorka odradila na brzinu, cisto da znamo informativno. Versingetoriks dolazi 52 god. p.n.e i spusta oruzje pred Cezarom i to oznacava kraj Galije. A sami Gali su jedno pleme od velikog plemana koji se zvali Kelti a koji su se rastrkali po Evropi(ja sam tako ucila). Pa verovatno da je zbog toga i rasprostranjeno to sa travama. I da je nesto podstaklo autora da napravi Asteriksa i Obeliksa i da spomene druida.

Ni Merlin carobnjak nije tek tako nastao, nesto ih je moralo podstaci. Bar ja tako razmisljam. Ni ja nisam mogla recimo da nacrtam stablo drveta zelene boje a lisce braon, roze boje. Nesto me je podstaklo da krenem u tom smeru, da vidim to na taj nacin.

(sad se setih silnih traceva po novinama -.- .. pa onda onih traceva o meni.. Pa dobro, podstakne ih sto vide nesto sto oni zele xD). Ali ovde Merlin i ostali carobnjaci, drudi, travari…
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #8 : 15. 04. 2011. у 15.37 »
Hm, da. Uopšte tradicija druidstva karakteristična je pre svega za Kelte. Kelta je bilo svuda po celoj Evropi —  od Balkana do Španije i Britanskih ostrva. Tako da u suštini, imaš pravo, Gali i Merilin su iver od istog drveta…

(Šta ti se desilo sa srpskom tastaturom? [fsmile])
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #9 : 15. 04. 2011. у 15.59 »
Ево да пребацим Д: Искључује се лап а неће да ми сачува PC Panel, па онда и заборавим на њега када се здам у писање (у ворду ми је све абецедом)

Да, баш то желим да повежем, па да упоредим са свим могућим магичним бићима, људима, одакле је све кренуло, и да ли је то све заправо једно, потиче ли од једног племена или је било више племена и шта је чије, а када долази до мешања. (тако ми и треба када се занимам за нешто за шта реално не би требало боље да се држим бајки, цртања и да уживам као право дете, ал’ радознало маче…). Пошто и код нас има разних магова, магија, травара, обичаја. Све је то по мени повезано. У средњој сам имала .. па није друг, али смо заједно ишли на веронауку и понекада би причао о Словенима као племену и њиховим обичајима, веровању, знаковима, обележјима. АЛи не нешто претерано јер се све то пркоси хришћанској вери која не признаје многобожанство, магове, магију, и слично. Што мени опет и мало не иде у главу јер знам да постоје свете водице, да се неке биљке користе за нека излечења и слично (иако сам се уверила да нешто постоји, не могу рећи магично, јер као такво не постоји, не признаје црква, већ као чудо, чудесно од Бога дато, послато). Чак и црква има своје обреде- сече се колач, узме се парче хлеба и гутљај вина. А тек неке друге вере… И вере и ови који се баве магичним стварима, исто имају неке обреде, правила и шта све не, чак и веровања. И опет је по мени све то повезано.

И тако се ја лепо упетљам у све ово и само чујем "Остави се тога."

Али ме Мерлин занима па ме занима да већ прелази мало у  хм… онај смајли који врти прстом око слепоочнице  ;D да не кажем лудило, болест и тако даље.  ;D

И наравно, Мерлин није вероватно први друид, чаробњак, али можда јесте највећи или је то само прича, легенда… Па ме и то занима. (сад видим колико немам паметнија посла  [ccc])
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
RE: Merlin čarobnjak
« Одговор #10 : 15. 04. 2011. у 18.49 »
Aли мени и  даље није јасно какве везе има Мерлин са друидима сем у романтичарским и new age делима   :D Сем ако заиста не прихваташ идеју о  Артуру Сармату и отпору Саксонцима etc.  ;D

Mислим, волим ја такву литературу, само је питање да ли тражиш историјске изворе или књижевна дела?

За магију, па ти би да опет напишеш "Златну грану" :) Ал’ претече те Фрејзер. Шалим се мало, наравно… Лепа су та синтетска дела, и "Златна грана" је невероватно корисна, али плашим се да пловиш у водама Тетиса тражећи извор… Нема га, вода сеже докле год ти поглед допире…

А за Келте… Опет јако проблематично питање, да ли су Скордисци и Таурисци исти као и они који живе код Келна или они у Хибернији? Да ли се разумеју? Када су се раздвојили? Да ли сви имају друиде? Та прича о јединству Келта је јако доводена у питање (само погледајмо Германе, Словене или Арапе), а сада не бих да разглабам сувише на ту тему, сем ако не желите  [ko-ja] ;)
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже vojvoda

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 214
    • Историјска библиотека
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #11 : 15. 04. 2011. у 19.15 »
I meni nije jasno. Ja sam mislio da je teme arturijanska knjizevnost to jest starofrancuska i srednjovekovna engleska knjizevnost ali izgleda da sam se prevario?  [bag]

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #12 : 15. 04. 2011. у 19.18 »
Да, да, историјски радници стоје збуњени, помози нам  ;D
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Merlin carobnjak
« Одговор #13 : 15. 04. 2011. у 19.24 »
Само разглабај  [thumbsup] Можда су они дошли у контакт са неким другим језиком, народом, културом и ту је почело да се меша све. Језик је жив и мења се (док не умре, морам да убацим блиски ми латински, нико рецимо не прича више на том језику, јесте да се чита на њему али то је то. Ми смо учили поделу- вулгаран латински се користио у говору, а правим латинским се писало (и верујем причало међу високим сталежом). Тако да је могуће да су сви знали један језик, а после раштркавања, долазило је до промена у језику и стварали се нови. (сад се сетих приче да су људи хтели да направе неку велику грађевину да би стигли до Бога, и стура дан се пробудили свако је причао другачијим језиком.) (и више и саму себе нервирам колико прича и чух и прочитах и млатим се тиме.. :/ )

Но, ја ћу ипак да се држим деце и онога што је за њих, а ово је чисто за мене, пошто сам се везала за Мерлина Д: и никако да се одвежем  :D Деца су ипак мој лек за душу иако ја волим тако да пискарам  :D само што је пуно правописних и граматичких грешака :С

Он се у књижевним делима помиње као..?  А у историјским као саветник? Онда му то дође да је у књижевним делима он као чаробњак, то је мало измишљено, украшено, а овамо у историјским је тотално друга прича, она права, истинита да људе разувере да нема магичности?
Хм.. И једно и друго бих ја. Чисто да знам шта је истинито, и шта је покретач, одакле је дошла идеја да се направе приче о Мерлину, великом чаробњаку. А онда ћу уживати у нечијој дивној машти  :D па да се бацим на превођење тих дела на српском  :D

Хм… Код мене, Мерлин се помиње у Бретоњској материји која припада средњовековној књижевности. И као нека истрживања су довела до тога да је Артур ипак био неки (келтски) владар, не само вођа, а у легендама је бележен као (велешки) краљ. Па да су из тог циклуса произашле песме "Округлог стола" и песме о Тристану и Изолди. За романтичарске и њуејџ дела… нисам чула. Осим да се вероватно писало о њему и касније и вероватно још увек пише..

 [bag]

Док ја напишем један пост.. Док видим где ми је које слово, док видим остале поруке овде, на телефону, слику да средим, прочитам нешто друго, одговорим на позив.. ааааа гррр сто ствари одједном :С
« Последња измена: 15. 04. 2011. у 19.26 NouvelleVague »
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже vojvoda

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 214
    • Историјска библиотека
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #14 : 15. 04. 2011. у 19.30 »
Za istoriografiju istoricnost tih licnosti je vrlo problematicna, mnogo je primamljivija tema kontekst nastanka i razvoja tih pripovesti i to su takozvane studije arturijanske knjizevnosti, vrlo bogate na engleskom govornom poducju a kod nas je o toj tematici prevedena samo jedna knjizica  [otkudznam], nisam siguran kako se zove mogu da proverim.

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #15 : 15. 04. 2011. у 19.32 »
Цитат
(сад се сетих приче да су људи хтели да направе неку велику грађевину да би стигли до Бога, и стура дан се пробудили свако је причао другачијим језиком.)

Па наравно, али питањима националности градитеља Бурџ ал Дубаија се не треба бавити овде, то је само питање недостатка довољне радне снаге у Дубаију  :D

Цитат
Он се у књижевним делима помиње као..?  А у историјским као саветник? Онда му то дође да је у књижевним делима он као чаробњак, то је мало измишљено, украшено, а овамо у историјским је тотално друга прича, она права, истинита да људе разувере да нема магичности?
Хм.. И једно и друго бих ја. Чисто да знам шта је истинито, и шта је покретач, одакле је дошла идеја да се направе приче о Мерлину, великом чаробњаку. А онда ћу уживати у нечијој дивној машти  biggrin па да се бацим на превођење тих дела на српском  biggrin

Цитат
Хм… Код мене, Мерлин се помиње у Бретоњској материји која припада средњовековној књижевности. И као нека истрживања су довела до тога да је Артур ипак био неки (келтски) владар, не само вођа, а у легендама је бележен као (велешки) краљ. Па да су из тог циклуса произашле песме "Округлог стола" и песме о Тристану и Изолди. За романтичарске и њуејџ дела… нисам чула. Осим да се вероватно писало о њему и касније и вероватно још увек пише..

Војводо, хоћеш ли ти, ипак ви историчари више волите да разглабате о ономе што је на папиру :)

Цитат
Можда су они дошли у контакт са неким другим језиком, народом, културом и ту је почело да се меша све.

Увек се долази у контакт са другим (ок, исправка, скоро увек), али  гран наративи се увек мењају, они никада не мирују. Нема једног народа од кога све креће. Можда и има, али онда их треба тражити међу раним сапиентним хоминидима, о неком "европском" пра идентитету нема ни говора, то је само конструкт којим се оправдава данашњица. Најближи извор нашег колективног идентитета данас је Рим, а и то је дискутабилно преко сваке мере и границе…

« Последња измена: 15. 04. 2011. у 19.35 Gulo Gulo »
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #16 : 15. 04. 2011. у 19.33 »
ОК, ти већ јеси  ;D
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже vojvoda

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 214
    • Историјска библиотека
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #17 : 15. 04. 2011. у 19.39 »
Не знам шта сам урадио ако сам ја. Мени је ова тематика искључиво позната као књижевна тематика и као књижевноисторијски проблем од средњовековне књижевности д романтичарског медиевализма (ако се то тако зове на српском језику, нисам сигуран). Другачијим тумачењима нисам склон.  [ko-ja]

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #18 : 15. 04. 2011. у 19.44 »
Само је толико и требало. И да се напомене да цела артуријанска екипа и нема нешто много утемељења у историографији, већ да је у питању пренос наратива који може бити келтски, римски или који год, а који је претрпео промену током средњег века, а његов васкрс је стигао током романтичарског периода, као и многи други гранд наративи којима се сада користимо ( друиди, гајде и тартани и тако даље, а који постоје онакви какви су нама пренети само у наративуромантизма, тако да су мање пренети, а више измишљени тада).
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже vojvoda

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 214
    • Историјска библиотека
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #19 : 15. 04. 2011. у 19.50 »
Слажем се. Али и генеза те приповести, њене ’’кодификације’’ и утицај су врло интересантна тема о којој може много тога интересантно да се каже.  :njam: Да не говорим за романтичарски медиевализам. Мада ја, искрено да кажем, нисам нашао ни на једну целовитију студију о том феномену сагледавања средоњовековног у романтизму. Читао сам неколико краћих чланака о томе, али ништа нарочито. Ако неко зна неку њкигу са том тематиком може да препоручи.

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #20 : 15. 04. 2011. у 19.57 »
Нажалост, то се увек провлачи на више места код нас у литератури (археолошкој и социолошкој), и малтене, нема домаће литературе на ту тему. Највише разбијања тих илузија је објавио А.Палавестра у поглављу о Илирској хералдици (мада, то није везано за романтизам, али су лепо објашњени механизми стварања нових наратива) у књизи Драгомира Ацовића "Хералдика и Срби". Таква литература о националном средњем веку и није могла да изађе до сада, ретко ко би финансирао такво неко истраживање. Има једна књижица, сад ћу да ископам, која се бави заблудама романтизма генерално.
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #21 : 15. 04. 2011. у 20.10 »
тја.. Боље ишта но ништа.. Може та књижица  [fsmile] Бар нешто да имам у глави конкретно. Бар говори о настанку тих легенди.  [thumbsup]

Хм.. Вероватно да је постојао неки језик у праисторији, мада мени више у глави стоји да је то више било мало руке, мало нешто кажу па се споразумеју некако. И време је полако чинило своје. И сигурно да нису племена постојала само на нашем подручју(Европа), већ и Африка, Азија… И да се полако стварала племена и они су се кретали, селили и долазили у контакт са другим племенима, па опет се правила нека нова племена и језици. Сад да ли постоји неки баш да је претеча индоевропских језика.. Хм.. Јес’ да волим италијански и целу романску групу језика и свесна сам да има неких речи (butare, capire, .. бутнути нешто, капираш), па имамо и неке турске речи, али то је мешање, али да је сада основа италијански тј. латински (пошто је пре латински био, па је дошло до итал.) или да је старогрчки… (радили смо иѕ латинског неке вежбе и онда смо споменули старогрчки, па упоређивали. biblioteque je из латинског дошло, енглеско library je oд старогрчког). Али то је по мени, више утицај у смислу преузимања неких речи из неког језика. А наш језик је пун позајмљеница, утицаја.. Бар овај новији..  Па за то би онда за то требало да се погледа старословенски језик, и да се копа и пре њега па да видимо докле то иде. Бар ја тако размишљам… И вероватно погрешно.  [bag]

аааа како се накостреших.. гранд  [iznenadjen] Први пут када сам чула за Мерлина било је из прича, бајки, цртаћа, биал сам мала. Онда следе филмови, серије. Сваки покушај да нађем неку литературу је било поглед који каже "Си ти на неким дрогама? Ево, имамо секс и град, и тра ла ла.." онда мој поглед који каже "Ви сви сте лудаци." и онда пружим списак дела који ми требају за школу. Једном ми је понудила (понудила???хаха) оне веелике књиге Змајологија, Чаробњаштво и још нека је била чини ми се, али то нисам могла изнети из библиотеке.. Е, па жао ми је.. Имам посла код куће а не укључује лакирање ноктију на ногама и рукама.. бахх..

Мени уопште није познато за његово појављивање у романтичарском периоду. боо.. И даље мотам филм.. Знам да је средњи век дуго био сматран мрачним веком, и тек после је дошао до неког лепшег епитета. (и имао је дивних дела. радили смо неке песме о љубави, куртоазној, па грађанска књиж. и баш фини описи (говорим о фр. ср. веку) па ме подсећало на то како иде од платонске љубави, та нека љубав из далека, љубав у тишини, па онда полако откривање својих осећања и онде долазе и песме где се љубав остварује и доћи ће ми главе све то љубавно  [bonk])

А што се тиче историграфије, постоји ли нека књига која је поуздана и каже да је Мерлин постојао, али не као чаробњак већ неки тамо травар и да све оне приче и легенде су само плод маште неки мештана и онда су неки то преточили (перо у руке и написали причу)? Или нису сигурни шта је истина, па има различитих мишљења међу историчарима?
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #22 : 15. 04. 2011. у 20.17 »
Цитат
Вероватно да је постојао неки језик у праисторији, мада мени више у глави стоји да је то више било мало руке, мало нешто кажу па се споразумеју некако. И време је полако чинило своје. И сигурно да нису племена постојала само на нашем подручју(Европа), већ и Африка, Азија… И да се полако стварала племена и они су се кретали, селили и долазили у контакт са другим племенима, па опет се правила нека нова племена и језици. Сад да ли постоји неки баш да је претеча индоевропских језика..

Сигурно је постојао језик у праисторији, забога, па ту нема сумње, и сигурно постоји предак данашњих европских језика, то нико не спори, ми причамо о идентитетима културних група које ми видимо као Келте, Илире, Словене и Германе, не о појединачним језицима и групама… У томе лежи квака  :D

Цитат
Сад да ли постоји неки баш да је претеча индоевропских језика.. Хм.. Јес’ да волим италијански и целу романску групу језика и свесна сам да има неких речи (butare, capire, .. бутнути нешто, капираш), па имамо и неке турске речи, али то је мешање, али да је сада основа италијански тј. латински (пошто је пре латински био, па је дошло до итал.) или да је старогрчки… (радили смо иѕ латинског неке вежбе и онда смо споменули старогрчки, па упоређивали. biblioteque je из латинског дошло, енглеско library je oд старогрчког). Али то је по мени, више утицај у смислу преузимања неких речи из неког језика. А наш језик је пун позајмљеница, утицаја..

Мало се нисмо разумели, идентитет, не језик, мада, добрим делом и језици Европе су, обрни, окрени, доста романизовани  ;D

Цитат
А што се тиче историграфије, постоји ли нека књига која је поуздана и каже да је Мерлин постојао, али не као чаробњак већ неки тамо травар и да све оне приче и легенде су само плод маште неки мештана и онда су неки то преточили (перо у руке и написали причу)? Или нису сигурни шта је истина, па има различитих мишљења међу историчарима?

Укратко,  на  суду би се такви аргументи водили као не валидни, то јест, рекла - казала  ;D
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #23 : 15. 04. 2011. у 20.29 »
 [lol] [lol] [lol] дакле, ја као правник, отпадам  [lol] Држ’се дете ти прича за децу, бајки и тако то.  [lol]

Мхм. Нисмо се разумели  :)

Дакле, мени она књижица, мало да разјасним, и да се ипак држим подаље од историје тј. да не тражим да ли је таква личност постојала. Али мене и даље копка [stid]. Нешто је би(л)о покретач стварање тих прича. Но, да закључим, Мерлин као историјска личност, није (вероватно) постојао (можда чак ни као неки тамо травар који је помагао неком тамо вођи) већ да је то нека легенда? (и онда опет ја као покварена плоча вртим питања а шта је покретач тих легенди…  [ccc] хоћу ли икада стати..)

(сад видим да ми недостаје Х код неки мештана.. аааа неких мештана  [ccc])

Остаје ми да се држим превођења хД
« Последња измена: 15. 04. 2011. у 20.33 NouvelleVague »
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #24 : 15. 04. 2011. у 20.43 »
Значи, погодих да си правник :) (Шала мала, да додам)

Да, легенда је, па чак и да је постојао тамо неки травар, помоћник неког вође, и звао се Мерлин, то није овај Мерлин кога ми знамо  :D
Ево ти мали пример како се наративи покрећу, док не средим за ону књижицу.
Текст је свеукупно ОК, преноси поруку, мени се лично не свиђа стил писања, али ОК.

http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0038-0318/2005/0038-03180504323S.pdf
« Последња измена: 15. 04. 2011. у 20.48 Gulo Gulo »
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #25 : 15. 04. 2011. у 20.59 »
 :D Студирам италијански и француски. А док сам била мала било је речи да ћу постати адвокат, па онда психолог, па онда филозоф, и језичар. И за свако занимање сам имала оправдање зашто не бих могла то постати. За филозофа сам дизала ларму да ме је цела улица чула. Али онда иду године и свакаква дешавања и мала причалица пуна емпатије и савета и мирно слуша муке, и брани слабије и која би да каже све па чак и што не треба (нема длаке на језику, идемо да разрешимо све) је дошла до тога да је најбоље у тишини, у свом свету маште са бојама у рукама.  [lol] [lol] [lol]

Ијаоо.. :С разби ми се илузија… Ипак је све то део бујне маште… А имена онда није измислио већ покупио? А сада је обратно, имена се измисле да се као прекрије, али радње остају стварне..  [lol] Добро, и то треба измислити.. Ја не могу ни то…  [blb]

Сад чекам инфо за књижицу.  [thumbsup]

Погледах линк, дакле, они праве паралелу? Ставе рецимо легенду о Мерлину, и онда дају историјске чињенице које доказују да је оно измишљено и да нема везе са историјом, али никакве везе. Евентуално да су можда узели имена и то је то. Ако сам добро сад све схватила.
Ех, како је добро бити дете.. Ипак ћу ја, и поред сазнања да је све то илузија, машта, измишљотина, ипак веровати у све то  ;D
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #26 : 15. 04. 2011. у 21.07 »
Ијао, увек се осећам лоше када некоме разбијам такве лепе илузије  [sad4], али нема места сентименталности код историје… Али, размишљај овако, није ли лепше да то све остане у домену маште, јер онда нећеш никада имати опасност да сазнаш неке ружне ствари о тако лепим ликовима  ;D
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #27 : 15. 04. 2011. у 21.21 »
Ех.. Било (неки су још увек) је толико добрих људи у мом животу а онда сазнам да нису тако добри… Тако да ми ово не пада тоооолико тешко.. Али на прву лопту буде мало… онако.. пих.. то је само легенда и то су људи измислили.. (али онда се појави нешто што ће мене опет подстаћи да кажем "Ма има ту нешто."  [lol]) Дечја посла  [lol] Превише неадекватних књига, емисија и слушање прича. Сад разумем зашто једна особа није веровала ни у шта осим у чињенице које су хмм.. опипљиве, стварне и слично (она је завршила правни  [lol]) и ту је било попут два јарца на брвну.  Срећа па ме њени пријатељи и даље гледају као слатко, занимљиво и причљиво дете па ме пуштају да трамбуњам и верујем змајеве  [lol] [lol] [lol]

 [angel] И ја свуда морам да одем у оф.  [ccc] Превише интернетског стажа је уништило ону моју културу на почетку истог.  [ne] на почетку или са почетка? ааа [bag]
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #28 : 15. 04. 2011. у 21.50 »
Tebi treba Đorđe…. To što tebe zanima nije toliko istorija koliko legende koje su se razvile oko keltske kulture. Jedan istoričar književnosti tebi treba, a ne istoričar i arheolog… ;)
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #29 : 15. 04. 2011. у 22.02 »
Боо.. (Ја) опет претпостављам да је било неког подстицаја, окидача за стварање тих легенди. Чак када смо радили песму о Роланду, стоји да Оливер (вероватно) није постојао као историјска личност али се налазе у неким списама браћа Оливер и Роланд (мада је то више податак везан за најранији датум настанка те песме). И вероватно када би се дубље копало, нашло би се нешто, нека повезаност, бар по именима.

Занимају мене и те легенде, стоји, али и када подвучем црту, да знам да је то само плод маште који је био подстакнут нечим историјским (или пак нечим из тог обичног живота у том добу) или није уопште, већ пука случајност или су имена послужила, или су имена узета да се сакрије идентитет правог чаробњака.

Компликујем, само компликујем.  [ccc]
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #30 : 15. 04. 2011. у 22.12 »
Engleska najranija istorija puna je takvih mističnih priča. Evo ovde ću da nalepm svoj prevod jedne knjige na španskom koja obrsađujevelike zablude na filmu i u savremenoj kiulturi u zvez sa nekim poja ama.…
Nije Artut (nisam stghla još do Artura) ali će ti i ovo verovatno biti zanimljvo, jer se rtadi o drugom mističnom legendarnom bičzu engleske istorije…

Цитат
   Strelac u zelenim hulahopkama
   (o velikodušnim razbojnicima)

Sakrivena duboko u šumi, beše jednom jedna nezavisna republika dobrih i pravednih ljudi koji su bili proganjani i osuđivani samo zato što su bili ubogi, siromašni i ugnjeteni i zato što su gajili nadu da će im se sudibna promeniti. U međuvremenu, posvetili su se otimanju bogatstava koja su bogataši stekli na nepošten način i deljenju istih najsiromašnijima. Radi se o mitu o dobrom lopovu koji postoji u praktično svim kulturama i u svim delovima sveta i koji se stalno iznova nudi u legendama, romanu i na filmu. Najveći predstavnik ovog arhetipa je jedan strelac u zelenim uzanim hulahopkama koji je živeo u Šervudu i koji se odazivao na ime Robin od Lokslija, poznatiji kao Robin Hud. Jedan učeni gospodin kao što je Erik Hobsbom , zainteresovan za analizu istorije iz drugih perspektiva, zapisao je da je Robin Hud, plemeniti lopov, tip je najpoznatijeg i svetski poznatog razbojnika, najviše opevan heroj u baladama i pesmama.

Ovaj bajkoviti epski lik bio je više puta obrađivan u sedmoj umetnosti. Postoji jedna značajna nema verzija iz 1922 godine u kojoj Daglas Ferbanks pokazuje svoju nadarenost za avanturističke filmove. Ali bez sumnje najviše sreće je u ovoj ulozi imao Erol Flin, u pravom smislu reči heroj avanturističkih filmova tridesetih, četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka; tip čiji je život sam po sebi već bio roman, i koji je na ekranu bio gusar, razbojnik, engleski špijun u Indiji ili general Kaster kod Litl Big Horna. Rođen uTasmaniji  (Australija) 20. juna 1909. godine i umro 14. oktobra 1959. u Vankuveru, bio je poznat kao ženskaroš i avanturista, čak se priča da je u stvarnom životu bio i nacistički špijun, što se nikad nije dokazalo. Pio je ko smuk, voleo je more i mačevao je veoma vešto zbog čega je bio idealan glumac za tu vrstu filmova. Godine 1938. bio je protagonista  filma Avanture Robina Huda u produkciji Vorner brosa i režiji Majkla Kertiza u kojem su pored njega glumili i Olivija de Hevilend (Marijan), Klod Rejns (princ Džon), Melvil Kuper (šerif od Notingama) i Ijan Hanter (Ričard Lavlje Srce).

Ovaj film sam po sebi ima sopstvenu malu priču. Bio je jedan od prvih u kojima se upotrebila tehnika u boji, što je neverovatno povećalo upečatljivost scena u prirodi kao i sjajnih haljina i oklopa. Bila je to jedna od važnijih produkcija Vorner brosa koji je sve ostalo gurnuo u drugi plan kako bi ovaj projekat odradio kako treba i koji je izabrao dva glumca koji su se proslavili ne samo zahvaljujući svojoj maestralnoj glumi, već i zbog svojih sukoba sa rukovodstvom studija. Na primer, Olivija de Hevilend, čiji je talenat bio otkriven u pozorištu dok je glumila  u Šekpirovom komadu San letnje noći. Glumica je pokazala istu hrabrost kao Marijan od Šervuda, —  na kraju je odvela studio pred sud zahtevajući da je, uprkos ugovoru, ne teraju da  glumi u lošim filmovima za koje je ona smatrala da ne doprinose njenoj karijeri. U pravnom sistemu SAD njena pobeda u sudnici je krštena kao "rezolucija Hevilend" kojom je dobila pravo da bira svoje uloge.

Tridesetih godina prošlog veka Vorner bros je vrlo uspešno otpočeo stvaranje novog filmskog žanra —  pored tzv. filma noar i filmova o gangsterima —  čija bi tema bio turobni svet probisveta i zločinaca. Za početak ove avanture, Vorner bros je odabrao junaka iz šume. Međutim, desilo se da je drugi veliki studio, Metro Goldvin Majer, imao prava na libreto koji vbi bio osnova za scenario za operetu. Na kraju je sklopljen dogovor da Vorner bros snimi epski film, a MGM mjuzikl. Tada je Vorner bros za ulogu Robina Huda odabrao jednog od svojih najznačajnijih glumaca: Džejmsa Kegnija.
Ovaj veličanstveni glumac se već bio odomaćio u ulozi kralja podzemlja, i bilo bi zanimljivo videti ga u uskim hulahopkama kako odapinje strele bez prestanka. Ali Kegni se posvađao sa upravom studija i ostavio ih na cedilu i bez glavnog junaka. Onda je Vorner bros primetio Australijanca koji se proslavio ulogom sa značajnom dozom mačevanja u filmu Kapetan Blad. To je bio Erol Flin koji je tako dobio ulogu po kojoj će biti upamćen. Takve stvari se dešavaju na filmu: slučajnost ti može doneti večnost. Samo se treba podsetiti da je jedan od prvih izabranih glumaca za lik Rika u Kazablanki bio Ronald Regan, koji je odbio ulogu. Na kraju, uloga je pripala glumcu koji je do tada imao mnogo više uspeha u pozorištu nego na filmu: Hamfriju Bogartu. Istorija se tako piše. Na kraju, Amerikanci su imali Regana kao predsednika osam godina, a mi, ljubitelji filma imamo Bogarta kao Rika za celu večnost.
Još jedan u nizu glumaca koji su okušali sreću u ulozi dobrog razbojnika bio je i Kevin Kostner, koji je 1991. godine snimio Robin Hud: princ lopova, u režiji Kevina Rejnoldsa, film koji je, pored Meri Elizabet Mastroantonio (Marijan), Alana Rikmana (šerif od Notingema) ili Šona Konerija (Ričard), takođe sadržao i lik crnog muslimanskog ratnika (Morgan Friman) koji pomaže glavnom junaku.
Već pomenuti Koneri igrao je glavnog junaka u prelepoj poetičnoj dekadentnoj priči o ovom junaku u filmu Robin i Marijana snimljenom 1976. u režiji Ričarda Lestera (koji je inače sniman u Galiciji) i u kom je Odri Hepbern bila Marijan, Robert Šo prepredeni šerif, a Ričard Haris kralj Ričard. Ovo delo nam prikazuje vrhunac legende —  smrt glavnog junaka, koji prisustvuje završnoj reči engleskog kralja i koji po povratku kući mora opet da se suoči sa svojim protivnikom koji ne ostavlja na miru ni njega ni njegovu ženu, koja je otišla u kaluđerice. U završnoj sceni Robin na samrti u samostanu uz pomoć Marijan pije napitak i određuje gde želi da bude sahranjen tako što odapinje strelu, svoj poslednji hitac, kroz prozor.
Bilo je i drugih, manje ili više uspešnih ostvarenja u kojima se  pripoveda ova legenda, i sva ona uglavnom obuhvataju osnovne crte tradicije, a to su: Ričard Lavlje Srce, dobri i pravedni kralj, otišao je u Krstaški rat i na povratku kući dopao je zatočeništva, što je njegov mlađi brat, Jovan bez Zemlje, iskoristio i krunisao se za kralja, potpuno ignorišući postojanje prvenca, koga namerava da ostavi u rukama njegovih tamničara. Zakon i pravda prave društvo Ričardu u tamnici dok u Engleskoj otpočinje period progona i bezakonja čiji su glavni protagonisti pomagači onog koji je na vlasti i koji su normanski vitezovi.  Jedan od žrtava novonastalog bezakonja je  i pristalica kralja Ričarda, zemljoposednik po  imenu Robin od Lokslija koji je nateran da se odmetne i da pobegne u šume Šervuda gde će naći druge koji su isto tako proterani sa svojih poseda i koji su isto Saksonci kao i on sam, organizovane u bandu koja pljačka sve bogataše —  uključujući i popove koji su takođe živeli ko bubrezi u loju, a na račun svojih parohijana —  i deli plen poniženim seljacima, čin koji im je doneo čuvenje bez premca. U međuvremenu, Robin se zaljubljuje u štićenicu jednog normanskog plemića s kojim dolazi u sukob kad Ričard uspe da se dokopa slobode i da se vrati na ostrvo gde se vraća na presto i ponovo uspostavlja mir i jednakost među svojim podanicima.
Izuzimajući lik kralja Ričarda, koji će kasnije biti detaljnije obrađen, saga o Robinu Hudu je u čvrstoj vezi sa engleskom usmenom i književnom tradicijom koja praktično nastaje s kraljem Arturom, završava se sa dinastijom Planagenet i u uskoj je vezi sa invazijama na ostrvo koje su se ređale jedna za drugom tokom tih vekova, a ponajviše sa onom iz 1066. godine koju su izvršili Normani. U glavnim crtama, radi se o dolasku drugih naroda, o sukobu sa stanovnicima ostrva i o njihovom konačnom ujedinjenju u jednu zajedničku domovinu, Englesku: nešto kao rađanje jedne nacije. Na taj način, kulminacija dogodovština kao onih koje vidimo u romanima kao Ajvanho ili filmovima Crna ruža, jeste dobri kralj koji želi da bude vladar svih svojih podanika ne praveći razliku među njima. Lik Robina Huda nastaje u sred ove krize. Međutim, postoji i drugi fokus: socijalni konflikt koji deli zemlju ne samo na Saksonce i Normane, nego takođe i na bogate i siromašne. Na ovaj način, velikodušni razbojnik odabrao je stranu u mračnom periodu u kom su baroni dizali ustanke, i nezadovoljstvo seljaštva raslo,  i koji doživljava vrhunac izbijanjem narodne bune 1381. godine.
Kao mnoge druge legende, i ova o Robinu Hudu ima realnu osnovu —   istorijski lik koji se vekovima postepeno menjao, sve dok konačno nije dobio mitske osobine. Problem je u tome što nije najjasnije oko je bio originalni začetnik epopeje, štaviše, ima nekoliko kandidata. Dakle, postoje dve teorije na osnovu kojih se određuje prethodnik književnog i filmskog junaka.  Po jednoj, on je plemić koji je živeo u prvoj trećini 12. veka. Dva podatka čine osnovu ove tvrdnje: opevan je u baladama čiji stihovi govore o osobama tog društvenog sloja jer su te balade i bile upućene njima, a ne celom engleskom narodu; i drugo, zato štoje vešto baratao mačem i lukom, oružje koje je bilo rezervisano za visoku klasu. Prema tome, ne govorimo o razbojniku na socijalnom planu, nekome ko je postao odmetnik jer se digao protiv nepravde koju je trpeo narod, već o plemiću koji je prešao na drugu stranu zakona zato što je pripadao onoj strani koja je bila protiv kralja Džona.
Druga teza ga smešta daleko od Ričarda i Džona, konkretno 100 godina kasnije, tokom vladavine kralja Edvarda II (1307–1327). U to doba izbio je ustanak protiv kralja i njegovih saradnika koji je predvodio grof od Lankastera i koji je na kraju bio ugušen. Kao posledica njegovog položaja, kralj mu je konfiskovao celo imanje i Robin Hud, koji se s njim borio, morao je da se odmetne u šumu kako bi preživeo. U ovom stilu, naš razbojnik je čovek sa sela koji se kiže protiv nepravde i iznuđivanja koje trpe oni najsiromašniji. Zato postaje popularan među seljacima koji će se na kraju dići na ustanak 1381. godine.
Tačno je da je Robin Hud junak iz balade. U jednom od prvih književnih dpojavljivanja, on je burleskni lik koji se zabavlja tako što tera druge da se biju. Kasnije sazreva i pretvara se u junaka koji se bori za slobodu, plemića koji se suprotstavlja vlasti kako bi povratio svoje mesto u društvu, čoveka koji želi da ukine nepravdu i romantičan lik zaljubljen u Marijan. Ali, kako podseća Hobsbom, "razbojnici pripadaju istoriji zabeleženoj u narodnom pamćenju, koja se razlikuje od zvanične istorije iz knjiga". Zato su njegovi podvizi opevani iz generacije u generaciju pre dolaska prvih štamparija. Dolazak ovog izuma u Englesku početkom 15. veka omogućava nastanak prvih štampanih referenci u vezi sa ovim junakom u kojima je on predstavljen kao plemić koji uz to postaje i mali zemljoposednik. Potraga za korenima mita i njegovim tragom u poemama i pesmama bila je predmet istraživanja naučnika zainteresovanih za temu, koji su našli tragove u vremenu pre Gutenberga. Tako da se pominje neki Vilijam Roubhud u 13. veku, iako najstarija dela koja ga pominju datiraju iz prve trećine 14. veka. Džon Fordan, kanonik iz Aberdina, u svojim škotskim hronikama smešta Robinove dogodovštine u 1266. godinu. Međutim, pravim ocem ovog lika smatra se Vilijam Langland, koji ga pominje u svojoj epskoj poemi Petar Orač (Pears Plowman). Zatim, u Historia Majoris Britanniae škotskog istoričara i naučnika  Džona Mejdžora takođe postoji važna referenca o njegovom postojanju. Ovo delo ga smešta u vreme kralja Ričarda Lavlje Srce i stvara epopeju o Saksoncu koji se suprotstavlja Normanima. Tu epopeju će definitivno uobličiti romanopisac Volter Skot pošto je u svoj roman Ajvanho uveo lik Robina Huda sa osobinama revolucionara koji se bori protiv nepravde princa Džona i njegove bande Normana.
U svakom slučaju, očigledno je da još niko nije uspeo da otkije ko je pravi Robin: niko ne može sa sigurnošću da tvrdi ko je on bio, niti bilo koji do sad navedeni tekst otkriva ko je bila osoba koja je poslužila kao osnov celoj kasnijoj legendi, a kandidata ima na pretek. Na primer, plemić po imenu Falk Fic Varino rođen negde oko 1170. Pošto mu je umro otac, lord Vitington, zbog lažnih otužbi je bio prognan, a imanje i titule su mu bili oduzeti. Bio je pomilovan 1203. godine, da bi se ponovo pobunio protiv kralja sa drugim baronima 1215. Pisac Grejam Filips smatra da se radi o njemu, jer jedan stih iz 1377. godine govori o Robinu Hudu i Randolfu, grofu od Čestera, a slučaj je hteo da je jedini razbojnik koji se pridružio Randolfu bio upravo Falk. Takođe se lepo podudarilo da se upravo ovom plemiću pripisuje da je potomak kralja Artura, a njegova dobra se stavljaju u vezu sa čuvanjem svetog Grala.
Drugi kandidat: ser Robert Foliot zajedno sa nekim svojim potomcima; porodica ogrezla u zločinu u 12. veku je, kako to tvrde neki istraživači legende, koristila taj nadimak kako bi činila nevaljalstva po Notingamširu. Takođe: Robert de Kim, Saksonac, u 13. veku je učestvovao u krađama i nemirima. Ima još: Robert Hud, podstanar nadbiskupije Jork koji je 1226. pobegao zbog dugova, sudeći prema onome što je otkrio jedan radoznalac 1852. u sudskim zapisima grofovije. Poslednji kandidat koga ćemo pomenuti bio je zakupac, takođe se prezivao Hud i živeo je u doba Edvarda II. Oženio se izvesnom Matildom i učestvovao je sa svojim gospodarem, grofom od Lankastera, u ustanku. Bio je prognan, ali ga je kralj kasnije pomilovao, pa je čak postao i kraljevski komornik.

Santiago Tarin: Viaje por las mentiras de la Historia univerzal
« Последња измена: 15. 04. 2011. у 22.42 Бруни »
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже NouvelleVague

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 239
Одг.: Merlin čarobnjak
« Одговор #31 : 15. 04. 2011. у 22.22 »
Uuu, Super!  [thumbsup]Hvala!

(jaooo, ubice me vise ove tastature.. samo spartam  [bua])
Недостајеш и питам се да ли си на небу, да ли си добро и када ћу моћи опет да ти седнем у крило и како даље без тебе и твојих савета и твог загрљаја који брише све лоше што човек доживи?

Тагови: