Аутор тема: Asistirana oplodnja  (Прочитано 35618 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #15 : 10. 07. 2012. у 23.28 »
Асистент = помоћник, сарадник
асистенција = помоћ, сарадња
асистирати = помагати, сарађивати
асистираН = ??

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #16 : 10. 07. 2012. у 23.31 »
A izvinite, šta fali reči "asistiran"? Pridev od pasiva, kao adaptiran (adaptacija, adaptirati)?
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #17 : 10. 07. 2012. у 23.32 »
Џо је лепо рекао: Инсистирам на задржавању постојећих, усвојених, раширених и свима познатих термина (ако је већ реч о истој ствари) уместо измишљања топле воде.
Када се говори на телевизији, у емисијама као што је Београдска хроника, које су намењене и образованим, и полуобразованим, и необразованим гледаоцима, језик мора да се прилагоди свима. У ускостручним расправама се нормално користи жаргон те струке (или спорта, заната, уметности), али коришћење стручног жаргона  међу људима који тај жаргон не знају понекад личи на просеравање.

Што се тиче појма асистенција, он је толико широк да се може на разне начине повезати са појмом о коме расправљамо. Злонамерно маторо гунђало може да закључи како је први комшија асистирао приликом…

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #18 : 10. 07. 2012. у 23.34 »
A izvinite, šta fali reči "asistiran"? Pridev od pasiva, kao adaptiran (adaptacija, adaptirati)?

Већ рекох:

А нисам сигуран ни да је асистирати прелазни глагол.

Можеш да адаптираш НЕШТО, али не можеш да асистираш нешто.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #19 : 10. 07. 2012. у 23.43 »
Џо је лепо рекао: Инсистирам на задржавању постојећих, усвојених, раширених и свима познатих термина (ако је већ реч о истој ствари) уместо измишљања топле воде.

Ok, Džo je rekao. A ja kažem da ne vidim ništa loše u stvaranju novih imena za već postojeće stvari.

Можеш да адаптираш НЕШТО, али не можеш да асистираш нешто.
A što da ne? Reči vremenom gube stara značenja i dobijaju nova (setimo se sankcionisanja, sankcije i sl. u značenju dozvola, dozvoliti, čemu bi se sigurno 90% ljudi debelo začudilo). Pa tako i reč asistirati… Ranije nisi mogao ništa da asistiraš (mada ne vidim zašto, jer asistirati = pomoći, pa ako možeš da pomažeš nešto, što ne bi mogao i da asistiraš nešto), sad možeš. Oplodnju.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #20 : 11. 07. 2012. у 00.03 »
Онда то није промена значења, него рекције, до које доста ређе долази него до промене значења (сети се колико пара уши веслати чамац, пењати врх, трчати стазу, које неко чак и користи у прелазном облику, за разлику од овог примера). А санкционисати је прихваћено зато што нема друге, не зато што је та промена значења смислена (нарочито што је у питању антонимно значење!).

Ако лекари говоре да они асистирају оплодњу, нека им и асистиране оплодње и инсулин-зависног дијабетеса и шта год пожеле…

Цитат
A ja kažem da ne vidim ništa loše u stvaranju novih imena za već postojeće stvari.

Обично иза таквог поступка стоји неки разлог (неће човек да смишља нове речи зато што му је досадно). Ако је разлог функционалне природе (говорнику треба нови израз због тога и тога), ни ја не видим ништа лоше. Који је разлог овде, осим да се делује ученије? Зашто рећи асистирана репродукција/оплодња а не вештачка оплодња?

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #21 : 11. 07. 2012. у 05.09 »
Онда то није промена значења, него рекције, до које доста ређе долази него до промене значења (сети се колико пара уши веслати чамац, пењати врх, трчати стазу, које неко чак и користи у прелазном облику, за разлику од овог примера).

A ko je uopšte rekao da je pridev izveden preko glagola?

Асистент = помоћник, сарадник
асистенција = помоћ, сарадња
асистирати = помагати, сарађивати
асистираН = ??

Potpomognut, izveden uz pomoć i/ili pod nadzorom drugih.

Oprostite, ali ja vidim samo jedno batrganje da se pokaže neprihvatljivom sa neke pete strane reč (navodno ništa ne znači, nije imala kako da bude / nepravilno je izvedena itd.) koja se vama ne sviđa iz sasvim desetog razloga ("smrdi na" političku korektnost, nefiltriran uticaj engleskog, "pseudoučenost" itd.).

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #22 : 11. 07. 2012. у 09.16 »
A ko je uopšte rekao da je pridev izveden preko glagola?

Основно творбено осећање…? Аналогија с енглеским assist → assisted…? Од чега друго може да буде изведен?

Мени је јасно да је твој став скоро па „узус = норма“ — и нека је. Али не можеш језичке аргументе (1. несистемност / лоша творба, 2. тендензиоцзно и некритичко прихватање) назвати зато „батргањем“. Ти мислиш да они нису битни, други мисле да јесу; ти имаш један поглед на норму, други имају други.

Ван мреже Orlin

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 803
  • Говорим: бугарски, српски, хрватски, руски
  • Родно место: Софиjа
    • Српски ми није матерњи језик
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #23 : 11. 07. 2012. у 10.05 »
И ми Бугари кажемо "асистирана репродукция". Све то личи на помодарство или политичку коректност, али с jезичког гледишта не бих рекао да ми много смета изузевши 2 секундарна проблема: jе ли глагол прелазни (спорно) и колико jе била оправдана замена домаћих израза за ту технологиjу коjи су били у употреби док jе та технологиjа била мало позната (не знам).

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.851
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #24 : 11. 07. 2012. у 10.30 »
Iako i ja naginjem tom stavu, mislim da sam manje radikalan nego Vukvuk… i ovde se slažem sa Džoom. Kao što ne treba silovati jezik prevedenicama tamo gde postoje uvrežene i nedvosmislene tuđice, tako ne vidim potrebu da se siluje jezik tuđicama, (a pogotovo semantički i rekcijski lošim) tamo gde postoje uvrežene i nedvosmislene prevedenice.

Ajde što medicinari bolje barataju latinizmima nego domaćim izrazima, pa nam ih guraju i tamo gde nisu neophodni, ali meni naročito na ganglije ide izraz kostna srž koji furaju u poslednje vreme, a sve sa obrazloženjem da koštana nije validna izvedenica od kost. E vi ćete da nas učite još i srpskoj morfologiji?  [bonk]

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #25 : 11. 07. 2012. у 12.08 »
Oprostite, ali ja vidim samo jedno batrganje da se pokaže neprihvatljivom sa neke pete strane reč (navodno ništa ne znači, nije imala kako da bude / nepravilno je izvedena itd.) koja se vama ne sviđa iz sasvim desetog razloga ("smrdi na" političku korektnost, nefiltriran uticaj engleskog, "pseudoučenost" itd.).
Ово, барем у мом случају, није (потпуно) тачно. На језик гледам прво с употребне, а онда и с естетске  стране. При томе имам у виду и образовни просек нашег народа који се види из популационе статистике. Стога се увек залажем за крајњу једноставност у комуникацији стручњака и нестручњака, док истовремено признајем право  стручњацима да међу собом причају како год хоће, макар и на чистом латинском (чувено Нушићево: "Volete irae collegue ad bibendum pivae?"). Стога не видим никакву потребу да се брачном пару, који је природну оплодњу већ пробао и којем то није успело, уместо вештачке оплодње (прости, свима разумљиви антоними: природно-вештачко) нуди "асистирана репродукција", или, како сам нашао на једном сајту неке београдске клинике, "артифицијелна инсеминација". Свака таква комуникација подвлачи  асиметрију моћи и знања двеју страна, што у датој ситуацији не сме бити циљ, иако таква асиметрија објективно постоји.

У једном случају тражио сам да се назив обрасца "Сагласност на хоспитализацију", који пацијенти обавезно потписују код пријема на болничко лечење, тако и назове: "Пристанак на болничко лечење". Нисам се руководио анимозитетом према енглеском, него тиме, што знам ко се све прима на болничко лечење и тиме, што пацијенти не морају да знају шта значи "хоспитализација".

Што се тиче псеудоучености, под овим подразумевам све оне, који би хтели да се прикажу као познаваоци неке научне или псеудонаучне области.   Они се најчешће крију управо иза неразумљивих израза, или израза који су наизглед разумљиви, али у суштини не значе ништа (чувена "негативна енергија", увек се насмејем кад то чујем). Псеудоученост не мора бити баш лоша, на пример, свако од нас воли да га сматрају стручњаком за нешто, то прија егу. Међутим, у јавној комуникацији псеудоученост је најчешће усмерена на стицање неке користи: "Центар за артифицијелну инсеминацију" има далеко веће шансе на  комерцијални успех од "Завода за вештачку оплодњу". Лично се трудим да не паднем на то нагомилавање израза који кобајаги нешто значе и трудим се да укажем и другима на то.

У општем случају, нисам присталица теорија завере, јер сматрам да је све много приземније, тј да је употреба поменутих израза у највећој мери последица домаћих глупости и непознавања изражајних могућности матерњег језика. Велико је питање шта су "носиоци таквих појава" имали из српског током школовања. Погледајте само ко данас шта чита и колико, погледајте и чланке на ту тему, нпр. http://lostonpurpose.blogspot.com/2006/02/do-we-live-in-post-literate-society.html .  Такође погледајте "Фаренхајт 451", има тамо једна сцена где Монтаг "чита" књигу, тј стрип без речи. И коначно, погледајте Клајнове "Писце и писмењаке", прича о "Трећем програму".

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #26 : 11. 07. 2012. у 12.40 »
Цитат
таква комуникација подвлачи  асиметрију моћи и знања двеју страна

Управо на ово мислим под тенденциозном употребом израза о којим говоримо.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #27 : 11. 07. 2012. у 15.13 »
Који је разлог овде, осим да се делује ученије? Зашто рећи асистирана репродукција/оплодња а не вештачка оплодња?
A da li si ti baš siguran da je to jedini razlog? Tj., da je zapravo TO uopšte razlog? Što bi se jedan lekar pravio učenijim u društvu drugih lekara? Lično mislim da je još jedan kalk s engleskog (jer lenjost je uvek glavni razlog za kalkiranje, ako za istim nema neke realne potrebe), ali za razliku od mnogih drugih kalkova, ovaj mi ne deluje ni veštački, ni neprirodno. To je naravno samo moj utisak, ništa više.

PS: S druge strane, više vas je pomenulo "političku korektnost". Da li biste mi mogli objasniti šta ima uvredljivo u onom drugom izrazu, "veštačka oplodnja"?
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #28 : 11. 07. 2012. у 15.18 »
Који је разлог овде, осим да се делује ученије? Зашто рећи асистирана репродукција/оплодња а не вештачка оплодња?
A da li si ti baš siguran da je to jedini razlog? Tj., da je zapravo TO uopšte razlog? Što bi se jedan lekar pravio učenijim u društvu drugih lekara? Lično mislim da je još jedan kalk s engleskog (jer lenjost je uvek glavni razlog za kalkiranje, ako za istim nema neke realne potrebe), ali za razliku od mnogih drugih kalkova, ovaj mi ne deluje ni veštački, ni neprirodno. To je naravno samo moj utisak, ništa više.

Nema GOREG kritičara za jednog lekara od drugog lekara. Prilično se varaš ako - povedena dobroćudnim porodičnim lekarima opšte prakse - tu sredinu zamišljaš kao radosnu i cvrkutavu hipi komunu gde se svi vole i svi su braća i sestre posvećeni samopregornom radu na dobrobit čovečanstva. Potpuno suprotno - lekari na "vrhu lanca ishrane" uglavnom su aždaje koje gledaju da se uzajamno sapletu na svakom koraku iz čiste materijalne ili profesionalne koristi. Što deluješ učenije, to ćeš se lakše ušlihtati primarijusu i dobiti stalno mesto, ili će pak sponzori spremnije dati pare za tvoj novi projekat (ma koliko besmislen), ili će pak - ako si farmaceut - ciljani lekari spremnije prihvatiti da prepisuju tvoj, a ne konkurentski lek.
« Последња измена: 11. 07. 2012. у 15.21 Farenhajt »

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Одг.: Asistirana oplodnja
« Одговор #29 : 11. 07. 2012. у 15.27 »
И ја мислим да смо лењошћу добили такав „превод“, али мислим и да он опстаје захваљујући жељи да се изгледа ученије. Ми не анализирамо пример из медицинске литературе, него из ТВ емисије намењене ШНМ.

Даље, ја ову реч нисам оспоравао на основу утиска, већ на основу језичких чињеница.

Тагови: