Моје језикословно мишљење јесте да би лексикологија и семантика требало да буду углавном дескриптивне гране лингвистике, јер је бесмислено терати некога да чита речник матерњег језика, како би се очувало, шта? Код примера захвалити (се) - ништа.
Реченица Захваљујемо вам (се) на поверењу, значиће израз захвалности, без обзира на то да ли користимо повратни глагол или не.
Штавише, верујем да би појава значења одбити могла бити контактне природе, јер у немачком простим Danke, када вас нечим понуде, ту понуду одбијате. Бар тако кажу њихови "језичари", а можда се и ту на терену нешто до данас променило.
Даље, (морам офтопичити, пошто сам прочитао све три стране) гарнишна је jeднако правилна, као и шрафцигер (не и *гарнишла), сходно њиховом аустријском, дијалекталном пореклу, спрам стандарднонемачког порекла неких других речи, а предлошки изрази током и за време углавном се могу смењивати у употреби. Чисто да избегнемо забуну, током није преводни калк од during, будући да основа, иначе романског порекла, ове енглеске речи потиче од глагола трајати (durer, durare, durar). У руском пак користи се предлошки израз в течение (у току), што би могло указивати на чињеницу да словенски језици повезују време са током (аналошки према токовима воде - стога можда и наш идиом: Много ће воде протећи Дунавом (или другом блиском реком), док… - управо на овај, "текући", начин указује на то да ће проћи много времена док се нешто друго не догоди).