Српски језички атеље

Српски језички атеље => Граматика => Прозодија => Тему започео: Whtvr у 15. 03. 2016. у 19.03

Наслов: Neologizmi Roulingove
Поруку послао: Whtvr у 15. 03. 2016. у 19.03
Kako vi akcentujete testral, dementor i horkruks? I šta mislite kako bi trebalo? :D Ja kažem tèstrāl, demèntor i hòrkruks. :D Pretpostavljam da većina kaže tèstrāl, ali sam čuo ljude koji govore tèstral (pa onda tèstrali u množini). I pretpostavljam da bi neki rekli dèmēntor, mada je meni uporno demèntor.

(Nisam baš siguran da su sve tri reči neologizmi; mislim da testrali postoje u nekoj prastaroj mitologiji ili tako nešto…)
Наслов: Одг.: Neologizmi Roulingove
Поруку послао: Father Jape у 15. 03. 2016. у 21.51
Definitivno dèmēntor i hòrkruks. A testrala se uopšte i ne sećam.  :blush: Ali naginjem ka tèstrāl,.
Наслов: Одг.: Neologizmi Roulingove
Поруку послао: Whtvr у 16. 03. 2016. у 00.14
Ja sam se potajno nadao da bi to u nekom univerzumu mogla biti jedna od onih imenica tipa digrèsija i eksprèsija koje svi kažu dìgrēsija i èksprēsija iako ne treba. Ali da, uopšte to nije taj tip. Ja ne mogu da smislim trosložnu (a ni četvorosložnu ili petosložnu) imenicu na -or koju ne bih izgovorio upravo kao dèmēntor, ali tu reč uporno kažem demèntor. Možda mi je ušlo iz engleskog? :(
Наслов: Одг.: Neologizmi Roulingove
Поруку послао: Dacko у 16. 03. 2016. у 08.02
Ili iz južnih krajeva? ili po ugledu na reč dementan? Ja pa ne mogu da zamislim kako izgovaram dementor s akcentom na prvom slogu a da mi to ne zvuči kao poslovična bAndera. [fsmile]

Edit: Kad smo već kod južnih krajeva, sad vidim u rečniku da se i dementan zapravo akcentuje na prvom slogu… e pa, kod nas ne. :hehe:
Наслов: Одг.: Neologizmi Roulingove
Поруку послао: Father Jape у 16. 03. 2016. у 09.14
Ne, to je drugačije, demе̏ntan i inteligе̏ntan su najčešće varijante i van tih krajeva.

Наслов: Одг.: Neologizmi Roulingove
Поруку послао: Duja у 16. 03. 2016. у 11.24
Mislim da se dèmentan i intelìgentan mogu čuti samo kod spikera RTS-a, a i to samo dok su na dužnosti.
Наслов: Одг.: Neologizmi Roulingove
Поруку послао: J o e у 16. 03. 2016. у 12.34
Речници су недоследни с тим -ентан (као, уосталом, и са V-тан, -ктан). У РСЈ су тросложни сви одреда с акцентом -ѐнтан: рецентан, валентан, потентан, децентан, латентан, ургентан, фреквентан, а тако и већина 4+-сложних, од којих се понеки даје дублетно: дивѐргентан/дивергѐнтан, вио̀лентан/виолѐнтан, виру̀лентан/вирулентан (зашто?). Акцентова́че тог речника некад повуче акценат мотивне речи на -ент, па измисле инцѝдентан (без дублета), иако другде дају седимѐнтан, транспа̀рентан/транспарѐнтан.

Што се тиче им. на -тор, ту нема изузетака од акцента /ˈVː.тор/ када је претпоследњи слог отворен (а то се реализује као дугосилазни на двосложној речи, као пренесени узлазни с дужином на тросложној, и као дугосилазни на пенултими код речи с већим бројем слогова — мада норма то не признаје): кти̑тор, крѐдӣтор, инвести̑тор (→ инвѐстӣтор), ста̑тор, на̀ра̄тор, регула̑тор (→ регу̀лат̄ор). Када је пак претпоследњи слог затворен, он ће бити кратак: до̏ктор, дѐтектор, ѝндуктор, рѐцептор (у то спадају и речи на -сор < -ssor: асесор, професор, процесор, уп. пре̑тор-рѐцептор-про̀цесор са на̑ција-а̀кција-па̀сија).

Питање је само да ли оне на -нтор спадају у прву или другу групу, будући да је у нашем језику дуљење пред групом -нт недоследно: пла̀це̄нта, по̀е̄нта : тангѐнта, амбула̀нта; на̀лбант (м.) : на̀лба̄нта (ж.), Лѐвант (м.) : лѐва̄нта (ж.); а и дијалекти не прате стандард: ма́нтија, кр́нтија, цѐме̄нта (ген. јд.), дѐма̄нтује. У речницима је ка̑нтор, сте̏нтор, ме̑нтор/ме̏нтор, прѐцентор К–Ш, сѐквентор ОР, дѐте̄нтор РСАНУ. Мени је природније без дужине, осим у кантор. Имамо и ко̀нвертор, са сличном гласовном структуром.