Аутор тема: Neologizmi Roulingove  (Прочитано 811 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Whtvr

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 2
  • Говорим: BHS, english
    • Српски ми је матерњи језик
Neologizmi Roulingove
« : 15. 03. 2016. у 19.03 »
Kako vi akcentujete testral, dementor i horkruks? I šta mislite kako bi trebalo? :D Ja kažem tèstrāl, demèntor i hòrkruks. :D Pretpostavljam da većina kaže tèstrāl, ali sam čuo ljude koji govore tèstral (pa onda tèstrali u množini). I pretpostavljam da bi neki rekli dèmēntor, mada je meni uporno demèntor.

(Nisam baš siguran da su sve tri reči neologizmi; mislim da testrali postoje u nekoj prastaroj mitologiji ili tako nešto…)

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 749
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Neologizmi Roulingove
« Одговор #1 : 15. 03. 2016. у 21.51 »
Definitivno dèmēntor i hòrkruks. A testrala se uopšte i ne sećam.  :blush: Ali naginjem ka tèstrāl,.
Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже Whtvr

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 2
  • Говорим: BHS, english
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Neologizmi Roulingove
« Одговор #2 : 16. 03. 2016. у 00.14 »
Ja sam se potajno nadao da bi to u nekom univerzumu mogla biti jedna od onih imenica tipa digrèsija i eksprèsija koje svi kažu dìgrēsija i èksprēsija iako ne treba. Ali da, uopšte to nije taj tip. Ja ne mogu da smislim trosložnu (a ni četvorosložnu ili petosložnu) imenicu na -or koju ne bih izgovorio upravo kao dèmēntor, ali tu reč uporno kažem demèntor. Možda mi je ušlo iz engleskog? :(
« Последња измена: 16. 03. 2016. у 00.21 Whtvr »

Ван мреже Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 404
Одг.: Neologizmi Roulingove
« Одговор #3 : 16. 03. 2016. у 08.02 »
Ili iz južnih krajeva? ili po ugledu na reč dementan? Ja pa ne mogu da zamislim kako izgovaram dementor s akcentom na prvom slogu a da mi to ne zvuči kao poslovična bAndera. [fsmile]

Edit: Kad smo već kod južnih krajeva, sad vidim u rečniku da se i dementan zapravo akcentuje na prvom slogu… e pa, kod nas ne. :hehe:

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 749
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Neologizmi Roulingove
« Одговор #4 : 16. 03. 2016. у 09.14 »
Ne, to je drugačije, demе̏ntan i inteligе̏ntan su najčešće varijante i van tih krajeva.

Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.710
Одг.: Neologizmi Roulingove
« Одговор #5 : 16. 03. 2016. у 11.24 »
Mislim da se dèmentan i intelìgentan mogu čuti samo kod spikera RTS-a, a i to samo dok su na dužnosti.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.040
Одг.: Neologizmi Roulingove
« Одговор #6 : 16. 03. 2016. у 12.34 »
Речници су недоследни с тим -ентан (као, уосталом, и са V-тан, -ктан). У РСЈ су тросложни сви одреда с акцентом -ѐнтан: рецентан, валентан, потентан, децентан, латентан, ургентан, фреквентан, а тако и већина 4+-сложних, од којих се понеки даје дублетно: дивѐргентан/дивергѐнтан, вио̀лентан/виолѐнтан, виру̀лентан/вирулентан (зашто?). Акцентова́че тог речника некад повуче акценат мотивне речи на -ент, па измисле инцѝдентан (без дублета), иако другде дају седимѐнтан, транспа̀рентан/транспарѐнтан.

Што се тиче им. на -тор, ту нема изузетака од акцента /ˈVː.тор/ када је претпоследњи слог отворен (а то се реализује као дугосилазни на двосложној речи, као пренесени узлазни с дужином на тросложној, и као дугосилазни на пенултими код речи с већим бројем слогова — мада норма то не признаје): кти̑тор, крѐдӣтор, инвести̑тор (→ инвѐстӣтор), ста̑тор, на̀ра̄тор, регула̑тор (→ регу̀лат̄ор). Када је пак претпоследњи слог затворен, он ће бити кратак: до̏ктор, дѐтектор, ѝндуктор, рѐцептор (у то спадају и речи на -сор < -ssor: асесор, професор, процесор, уп. пре̑тор-рѐцептор-про̀цесор са на̑ција-а̀кција-па̀сија).

Питање је само да ли оне на -нтор спадају у прву или другу групу, будући да је у нашем језику дуљење пред групом -нт недоследно: пла̀це̄нта, по̀е̄нта : тангѐнта, амбула̀нта; на̀лбант (м.) : на̀лба̄нта (ж.), Лѐвант (м.) : лѐва̄нта (ж.); а и дијалекти не прате стандард: ма́нтија, кр́нтија, цѐме̄нта (ген. јд.), дѐма̄нтује. У речницима је ка̑нтор, сте̏нтор, ме̑нтор/ме̏нтор, прѐцентор К–Ш, сѐквентор ОР, дѐте̄нтор РСАНУ. Мени је природније без дужине, осим у кантор. Имамо и ко̀нвертор, са сличном гласовном структуром.

Тагови: