Српски језички атеље > Правопис

Миа по падежима

(1/7) > >>

rade:
Телебак у "Гласу Српске": "Зауставља ме на улици жена с питањем, како да дозива ћерку која се зове Миа, а ја јој кажем - сама си јој давала такво име, сама је и зови". Тј. тај што пита треба да види како родитељи дозивају то дете, а ако ни они не знају, онда може било како :)   

Бруни:
Nije Telebak baš bog zna kakav autoritet, ruku na srce.

J o e:
Па овде има смисла оно што хоће рећи. Скоро сам чуо да једна лекторка прописује да се име Миа мења по падежима Мије, Мији… То је све ОК по правопису, али се у оваквом случају глава мора извући из књига.

Dacko:
Hm, po onome što viđam po knjigama neće biti da je samo jedna, nego pre da je to preovlađujući lektorski stav. Ne bi valjda ti pisao Mii ili Miin?

Бруни:
Pa to jedino i izgleda logično, jer u suprotnom bilo bi mnogo nezgodno (kako Dacko navede oblike, totalno bez veze: Mii, Miiom). Ne smeta meni ono što kaže Telebak u ovom slučaju, nego kako kaže, malo mi drčno izgleda (no to ovde nema veze, čisto sam se samo malo iznervirala :) ). Već smo odavno zaključili da kad su imena u pitanju, tu se onaj koji nosi ime dosta pita. Imadosmo tamo i neke Daniela, Mariane i sl…

Mada, da budem iskrena, meni i kod muškog roda gde i nije tako strašno, ipak strašno izgleda bez J: Antonio, Antonia, Antoniu….

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

Пређи на пуно издање