Аутор тема: Cron jobs  (Прочитано 5605 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Oforumas

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 4
    • Српски ми је матерњи језик
Cron jobs
« : 19. 08. 2013. у 23.41 »
Поздрав свима!
Да ли ми неко може помоћи око превода Cron job, тј. како би гласио најтачнији превод?
Изворна реченица је: You still need to setup the cron job.
Хвала

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.124
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #1 : 20. 08. 2013. у 00.27 »
Ако сам добро схватио, то је неки Јуниксов систем за планирање задатака. „Још треба да испланирате задатак/процес“ или „Још треба да подесите планирани задатак/процес“, ако је ово друго јасније.

Добро дошао!

Ван мреже Oforumas

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 4
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #2 : 20. 08. 2013. у 00.37 »
Хвала на брзом одговору  и добродошлици! :)

Да, реч је о јуникс скрипти па ми је баш та порука трн у оку била, а никако да пронађем адекватан превод.  [bonk]
Сад је већ боље  :like:

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #3 : 20. 08. 2013. у 17.55 »
Zar se ne kaže skript? Dujo, kako kažu kod tebe na poslu?

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.723
Одг.: Cron jobs
« Одговор #4 : 20. 08. 2013. у 18.47 »
Na Windowsu se to zove scheduled task. Sa Unixom se ne družim već neko vreme.

Ako misliš na skript, da, po mom osećaju (a i mojih kolega) treba da je muškog roda; skripta su (žargonski: je) samo ono iz čega se uči.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Cron jobs
« Одговор #5 : 21. 08. 2013. у 10.45 »
Крон је једна одређена уникс (и ПОСИКС) алатка, као што су то и греп, сед, итд. Она има утврђено понашање, сучеље, формате улаза. Постоје различите изведбе крона: Виксијев крон, Анакрон, Ф-крон, итд.

Зато, не може се појам крона у преводу неутралисати на планирање, заказивање, и шта ти ја знам. Као што се не може авион преводити као ваздухоплов, нити булдожер као грађевинска машина. (Подразумева се да је изворно оправдано употребљен ужи појам, да шири није одговарао.)

Ево три варијанте превода cron job, за одважне, савремене и уштогљене, тим редом: кронски посао, крон посао и посао крона.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #6 : 21. 08. 2013. у 11.19 »
Oracleov job kolege i ja zovemo prosto džob. [da]

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Cron jobs
« Одговор #7 : 21. 08. 2013. у 11.26 »
А не кажу баш ни Oracleov ~, и не пишу баш ни ~ džob, ајде сад.

Елем, има наравно и четврта варијанта — за помодне — али њу увек сви знамо и не спада под тематику овог потфорума.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #8 : 21. 08. 2013. у 11.38 »
Ali tu nema ništa pomodno, jer se i dalje kaže baza podataka, tabela, kolona, red… Džob nas jednostavno pošalje odmah na pravo značenje u tom kontekstu, jer se ne miješa sa bezbroj drugih programerskih poslova. Mislim, posao u Oracleu? Oracle(ov) posao? Kako bi ti?

A tema ovog foruma nije izbacivanje anglicizama iz informatike bez obzira na praksu. Neka se javi i Duja ili još neki profesionalni softveraš.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.723
Одг.: Cron jobs
« Одговор #9 : 21. 08. 2013. у 12.23 »
Duja se uglavnom drži po strani u ovakvim raspravama, jer niti moja kompanija pravi softver za srpsko tržište, niti ikad koristim lokalizovani softver. Naravno, i moje kolege koriste džob, i razumemo se. Razumem potrebu da se dokumentacija prevede, i saosećam sa nedostatkom ustaljenih termina, ali doživljavam problematiku kao Somebody Else’s Problem™.


Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Cron jobs
« Одговор #10 : 21. 08. 2013. у 12.29 »
Што се тиче Оракла, за мене је то компанија за коју сам чуо да се бави базама података :) Не знам шта је у контексту датог примера, осим што сам узео здраво за готово да се не односи на компанију (као у Ораклов профит). Ако се ради о неком конкретном програму (или збирци програма) чије се име у жаргону скраћује на име саме компаније, онда бих рекао Ораклов ~.

Што се тиче тога како преносити job, не видим ниједног техничког разлога да то буде џоб а не посао. Да се потоње „меша са безброј других програмерских послова“ — прецизније, да изазива забуну у употребним контекстима — не би се изворно звало тако.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #11 : 21. 08. 2013. у 13.08 »
Ali odakle će anglofoni programer da preuzima terminologiju? Naravno da mu nema druge nego da širi značenja postojećih riječi (ne zato što „cijeni svoj jezik“), ali kad se one već jednom rasprostrane, zašto bih i ja širio značenje naših riječi, pogotovu ako razumijem i stranu? Naravno, ako dobijemo social network, lakše je i razumljivije reći odmah društvena mreža, ali ako posao još uvijek „nije baš to“ — nema razloga da privremeno silimo jezik i mutimo razumijevanje.

— Naplaniraj posao u bazi, nek se izvršava svaki dan.
— Ko će da napiše taj posao?
— Napisaće ga sutra Zoran; on je zadužen za poslove u bazi.

Mora se dobro paziti i na kolokacije, umjesto da se ubaci nova strana riječ, s kojom možemo raditi šta hoćemo.

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #12 : 21. 08. 2013. у 14.08 »
Masivan palac gore Stoundarovom postu.  [yes]
Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #13 : 26. 08. 2013. у 20.54 »
Масиван? Колико масиван, једно триста кила, нпр. онај с Кипа слободе? И да, увек ћемо слушати савете оних који презиру локализовани софтвер, а поготово нећемо мутити значење једне тако прецизне речи као што је џоб површним и неуспелим преводом посао. :-/
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.124
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #14 : 26. 08. 2013. у 21.00 »
Масиван палац горе Шомију. [yes] :)

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #15 : 26. 08. 2013. у 21.19 »
Можемо отићи корак даље, па уместо писати џобове просто рећи џобовати, ижџобовати, а за састављача џобова можемо казати џобописац или џопчија, док би џобинатор или џоб фрик био онај ко се наџобовао за један дан. Посибилитиз ар инфинит.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #16 : 26. 08. 2013. у 21.48 »
Da, jer svi znamo da se jezik ne razvija spontano, kako kome šta zatreba, nego po principu „odškrinemo li vrata, ode sve u propast, pa bolje onda da ih zamandalimo“. [kuku] A ja mislio da smo nešto naučili o „kvarenju jezika“. [ccc] Kakvo je to jezičko osjećanje koje ne trpi miješanje anglicizama i naših riječi?

A džob jeste precizna riječ jer se u tom kontekstu koristi samo za softverski. Niko ne traži novi džob niti ima svaki dan puno džoba, ali se zato pišu i puštaju džobovi u bazi.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #17 : 26. 08. 2013. у 22.07 »
Моје трпи кад се ради о смисленом и неопходном преузимању (веб, имејл и сл.), а не да се свака боговетна енглеска реч проглашава некаквим „термином“ да ето „не би дошло до забуне“. Али не брини, не пати само информатика од таквих глупости, и у другим гранама науке је слична ствар, а знам јер свакодневно преводим текстове. Недавно су ми допали мед. текстови шака, па је ту неко увртео себи у главу како „мониторинг“ треба да значи ’праћење стања болесника путем монитора из одвојене просторије’ [lol], а господа лекари имају и реч „ервеј“ у некаквој склепаници која се тиче „ЦПР-а“ (да, да, тако таленти преузимају енглеску скраћеницу за реанимацију). Благо је рећи да су остали глуви на здраворазумске примедбе, јер „то сви тако користе“, док сам ја морао да се распитујем у пола случајева шта је песник хтео да каже. Е да, имају и реч „егзекутирати“ у контексту „болесник је егзекутирао“, што значи да је отегао папке. Електротехника и остале науке такође имају овакве чаролије, знам поуздано, те буди сасвим спокојан, језик се спонтано развија до неслућених висина и умних дубина.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.124
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #18 : 26. 08. 2013. у 22.17 »
Ја с времена на време у друштву компјутерских гикова кажем јузернејм, пасворд и акаунт, али рећи да корисничко име, лозинка, налог и овде посао нису довољно прецизни изрази, то је без везе. За џоб још нисам чуо, али ми не смета да се користи у програмерским круговима ради олакшане комуникације. Ипак, у преводима има добре алтернативе, није случај као са кешом, тако да не видим потребу да се преузме израз из енглеског када је и наш сасвим прозиран.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #19 : 26. 08. 2013. у 22.24 »
То што си спочетка навео свакако важи у необавезном разговору, нити то поричем нити ми у тим контекстима смета, али ми иде на живце кад неко прогурава те речи као „Једине Праве Термине“ без којих бисмо се, јадни, „погубили у мору усиљених и неуспелих превода“.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #20 : 26. 08. 2013. у 22.49 »
A da zanemarimo lična mišljenja? Zato stalno prozivam Duju, da ne bude da samo ja kažem džob, nego i njegove kolege. Zato bi Rancher mogao da obiđe par firmi (barem virtuelno) i donese nam rezultate, a zatim da pretraži što više časopisa. Nije u redu da se najčešće javljaju hobisti što prevode softver za svoju dušu, „jer i mi riječ za X imamo, ma koliko X bila prolazna tehnologija kao što je RSS“, a inače se bave nečim sasvim desetim. Programeri nemaju vremena da sagledavaju riječ iz osam uglova, pazeći na ovu ili onu posljedicu izbora terminologije, nego se osluškuje jezik i koriste riječi koje su preživjele same od sebe. Profesionalna lokalizacija je negdje između, tako da treba istražiti upotrebu neke riječi u cjelosti, a ne praviti se kao da je juče stupila na scenu, te da mi na forumu možemo reći kako ima da bude.

(Rancher obično tako nekako i započne temu, ali eto ova nije započeta istraživanjem dosadašnjih prevoda. Dakle, može li neko da istraži dosadašnje lokalizacije i dokumentaciju juniksa?)

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #21 : 26. 08. 2013. у 23.06 »
Али Дуја ти је стопут поновио да нити користи локализовани софтвер, нити његова фирма израђује софтвер за домаће тржиште, нити се бави локализацијом, тако да, уз све поштовање, не знам зашто би се то како се он и његове колеге између споразумевају узимало у обзир приликом избора речи за локализацију, што је тема ове расправе.

Aко нећеш да слушаш Ранчера или мене, слушај Часлава који је написао сијасет текстова о самом превођењу рачунарских израза и учествовао у многим пројектима локализације, а уз то је и веома педантан и концизан приликом избора речи, када је рекао да нема препрека користити реч посао у овом контексту. Не знам зашто онда упорно натураш такав став, кад ни ти не користиш локализован софтвер? Да, између себе ћете ви можда говорити џоб, али то се нема никаквог разлога тако звати у локализацији. Зар је то тешко појмити?
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #22 : 26. 08. 2013. у 23.20 »
A za koga se piše ta lokalizacija? Neki sićušni procenat administratora juniksa/linuksa koji ne znaju engleski i kojima džob znači :-/, ili znaju engleski, ali eto, vole da se „ponose svojim jezikom“? Hajde da odredimo ciljnu grupu i prema njoj preimenujemo forum. Terminologija za ljubitelje lokalizovanog softvera?

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #23 : 26. 08. 2013. у 23.31 »
Немам речи… [bonk]

Који ђаво се грађевинци и машинци разбацују некаквим „вијцима“ и „завртњима“ кад ТИ кажеш „шраф“? И не само ти, него „СВИ“. Сад се ту они нешто фурају и поносе лепим српским језиком, свашта. Нека минорна шачица набеђених инжењера позавршавала ко зна какве факултетете па намеће српском сељаку, који је пак голим рукама и вилама бранио свој комад земље, некакве уштогљене речи… Ма, глупости. Је л’ тако?
« Последња измена: 26. 08. 2013. у 23.39 Шоми »
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #24 : 26. 08. 2013. у 23.34 »
Lokalizacija softvera? Eto, dvije riječi, i ja neću ni priviriti u forum. [pardon] Drugo je „prevod informatičkih pojmova“, jer to svakako uključuje i ova spontana rješenja.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.124
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #25 : 26. 08. 2013. у 23.48 »
Цитат: Илингворт, В. (1990). Оксфордски речник рачунарства. Београд: Нолит
posao   Skup programa zajedno s podacima koji će biti obrađeni tim programima. Reč takođe označava izvršavanje grupe programa. U svom najjednostavnijem obliku, posao se sastoji iz punjenja binarnog programa i potom izvršavanja tog programa uz korišćenje datih podataka. U mnogo složenijim vidovima može se izvesti čitava serija koraka, pri čemu neki od njih mogu biti zavisni od rezultata prethodnih koraka. Kompletan opis posla je dat u *jeziku za kontrolisanje poslova.

Цитат: Милић, Н. (1997). Енглеско-српски рачунарски речник са изговором. Нови Сад: Прометеј
job (’dʒɔb)
posao od jednog ili više prolaza, zadatak (posao predstavlja skup komandi, programa i datoteka koji potpuno definišu proces rada na računaru)

Цитат: Тасић, В., Бауер, И. (2001). Речник компјутерских термина. Београд: Микро књига
job   posao, zadatak; jedinica rada koju korisnik treba da definiše a kompjuter da izvrši i obično se sastoji od više uzastopnih programa (koraka posla); skup naznačenih zadataka koji čine jedinicu rada za kompjuter. Vidi task, thread.

Цитат: Мајкрософт рачунарски речник (2003). Београд: ЦЕТ
job  \job\ n. – posao
Obrada određene veličine koju računar izvršava kao celinu. Na prvim velikim centralnim računarima podaci su unošeni u paketima, često na bušenim karticama, za obradu u različitim programima; prema tome, rad je bio isplaniran i izvršavan u vidu zasebnih poslova ili operacija.

Цитат: Десимировић, Н., Егић, В. (2004). Илустровани компјутерски речник за почетнике. Београд: ПЦ књига
job - posao, obrada koju računar izvršava kao celinu (štampanje, konvertovanje…).

Цитат: Шолајић, М. (2004). Џепни компјутерски речник. Чачак: Компјутер библиотека
job (posao)   U računarskoj tehnologiji, projekat urađen na računaru.

Цитат: Илић, М. (2007). Речник рачунарских појмова и израза. Земун: Наутилус компјутерс
Јоb queue - Niz poslova koji čekaju da ih računar izvrši.

Microsoft Language Portal, TAUS Data, Рачунарски речник Микро књиге, Open-Tran.eu

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #26 : 27. 08. 2013. у 00.02 »
Немам речи… [bonk]

Који ђаво се грађевинци и машинци разбацују некаквим „вијцима“ и „завртњима“ кад ТИ кажеш „шраф“? И не само ти, него „СВИ“. Сад се ту они нешто фурају и поносе лепим српским језиком, свашта. Нека минорна шачица набеђених инжењера позавршавала ко зна какве факултетете па намеће српском сељаку, који је пак голим рукама и вилама бранио свој комад земље, некакве уштогљене речи… Ма, глупости. Је л’ тако?

A šta ćemo s asimilacijom, disimilacijom, registrima, vokalima, konsonantima, sonantima, deminutivima, augmentativima, sinonimima, antonimima… Ma to ti je kao zavrtanj i vijak, nema šta, i svi obavezno kažu ili adverb i sinonim ili prilog i istoznačnica, nikako pomiješano.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #27 : 27. 08. 2013. у 00.14 »
Заборавио си да прокоментаришеш 84 Ранчерова извора који једногласно наводе истоветан превод, јер је — очигледан и јасан као дан.

Узгред, која то још наука врви од истозначних термина за исту ствар? Промашио си, јербо су и „једначење“ и „асимилација“ те „разједначавање“ и „дисимилација“ итд., итд. прихваћени стручни термини, па свако нек бира, док је „шраф“ у најбољем случају разговорна реч, а не стручни термин.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #28 : 27. 08. 2013. у 01.03 »
Lako je napisati definiciju u rječniku, ali probaj o tome razgovarati iz dana u dan a da se ne miješa sa poslovima koje obavljamo ručno. Moraćeš govoriti kronski posao ili automatski posao ili nešto u tom smislu, a o „puštanju poslova“ da ne govorim. Džob nije slučajno ušao u upotrebu.

I nije „svako nek bira“ – međunarodnim terminima se daje prednost u lingvistici, a ovi drugi su više za školsku upotrebu. A š(a)raf osjećam kao riječ iz standardnog jezika, vijak iz uskostručnog, jer kako može biti standardna riječ koju koriste uglavnom stručnjaci? Drugo su recimo kvačilo i kuplung, gdje samo prvu riječ osjećam kao standardnu i stručnu u isto vrijeme.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #29 : 27. 08. 2013. у 01.42 »
Извини, али ти се слепље држиш дефиниција речи неко други учесници на форуму, стално пропагирајући како свака мора имати сасвим одређено и прецизно значење, а сад ти наједном не одговара дефиниција из речника̂? Но, можда имаш право да одбациш све ове дефиниције као што ја одбацујем многе наводе из књиге на коју ти, по свему судећи, гледаш као на Свето писмо а ја не могу да је смислим: Речник новијих англицизама, јер је препун некритичких уноса, свакојаких маргиналних израза, чак се усуђујем рећи и хапакаса, барем што се тиче српског језика.

Како ћу уразноличити та значења? Исто као што уразноличавам шта ми означава кеш у рачунарству, шта у банкарству (а нисам приметио да се око тога буниш), иако су речи тек хомографи илити истописнице, или шта ми означава прилог док ручам, шта у граматици, а шта ако идем на неку добротворну приредбу, или шта ми означава столица ако идем у салон намештаја, шта ако идем лекару, шта ако мислим на кровну конструкцију.

И јесте „нек свако бира“, барем што се тиче језикословља. Многи стручни изрази су домаћи, страни су сасвим маргинални  (именица [супстантив??], заменица [прономина??], придев [адјектив??], прилог [адверб??], глагол [вербум??], број [нумерус??], речца [партикула??], попридевљавање [адјективизација јако ретко, чешће је прелазак у придеве], поприложавање [адвербијализација опет веома ретко, чешће је прелазак у прилоге], поглагољавање [вербализација??], поименичавање [супстантивизација сам видео можда једном у животу], творба [дериватологија је више куриозитет него употребни израз], род [нема], вид [аспект??], гл. придев, гл. прилог, свршен, несвршен, трајан [нарочито јер имамо и почетно свршене, завршно свршене, трајно свршене глаголе па је бесмислица уводити латинизме]…), а негде је и обратно (суфиксација, префиксација, девербатив и сл. мада је Бабић у својој граматици имао сасвим добре изразе и за ово [одглаголница за ово последње]). Имам брдо те литературе, читао сам и видео са̂м. Није тачно да се страним изразима даје предност.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.120
Одг.: Cron jobs
« Одговор #30 : 27. 08. 2013. у 07.57 »
Rečnik novijih anglicizama ne može se porediti s bilo kakvim informatičkim rječnicima, jer su njega pisali Prćić, njegove kolege i studenti. Sadrži anglicizme, predložene ekvivalente, ustaljene ekvivalente, ocjene uklapanja u jezik i mnogo drugih inovacija, uključujući i pravila za spojeno i odvojeno pisanje anglicizama, a ne da se svaki dan domišljamo kao po P 10.

A zaista ne znam kako ne vidiš razliku između svojih primjera i ovoga. Drugo bi bilo da se džob prevodi kao mrav (da lupim, jer mravi rade, zar ne? [da]), pa da teško može značiti bilo šta drugo u tom kontekstu, kao u tvojim primjerima keš i stolica. Ali posla na bazi ima i ručnog (administracija, čišćenje, punjenje), da ne kažem o drugim softverskim poslovima u okviru nečijeg posla.

Što se tiče lingvistike, mora se dobro paziti na razliku između tradicionalinih jezikoslovaca (kao što je Babić) i savremenih lingvista, jer ovi drugi su više u toku sa međunarodnom terminologijom kad god je preciznija ili čak imenuje pojmove koji zamjenjuju neke prevaziđene. Naravno, i dalje se koristi mješavina terminologije, ali što se više udaljavamo od svakodnevnih termina, to se više koriste latinizmi.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Cron jobs
« Одговор #31 : 27. 08. 2013. у 16.40 »
Цитат: stoundar
Ali odakle će anglofoni programer da preuzima terminologiju? Naravno da mu nema druge nego da širi značenja postojećih riječi (ne zato što „cijeni svoj jezik“), ali kad se one već jednom rasprostrane, zašto bih i ja širio značenje naših riječi, pogotovu ako razumijem i stranu? […] Mora se dobro paziti i na kolokacije […]

Некакву незгодну колокацију увек је могуће вештачки саставити, тако да се пазити мора у фреквентном смислу („колико често може доћи до ове забуне“), са одсецањем изнад одређеног прага. Постоје два практична начина да се одреди тај праг. Један начин је мисаони експеримент, други начин је посматрање стварности.

У овом случају, посматрањем стварности долазим до следећег. Прво, речи job и посао и на енглеском и на српском језику имају многа значења; не може се рећи да је у једном од ова два језика одговарајућа реч значајно мање коришћења, па да јој мање смета додавање нових значења. Друго, у посматраном контексту на енглеском праг фреквенције незгодних колокација није премашен, јер да јесте, користила би се друга реч. Дакле, нема разлога да тај праг буде премашен на српском, и може се узети посао уместо увођења нове речи.

Метод посматрања стварности сматрам јачим од метода мисаоног експеримента, тако да потоњи не прихватам као ваљан противаргумент првом.

Цитат
A za koga se piše ta lokalizacija? Neki sićušni procenat administratora juniksa/linuksa koji ne znaju engleski i kojima džob znači […]

Не за такве, јер не постоје. Уникс/линукс администратор ако и нема радно знање енглеског, никако не може да не зна енглеску терминологију.

Цитат
[…] ili znaju engleski, ali eto, vole da se „ponose svojim jezikom“?

За њих само колатерално…

Цитат
Hajde da odredimo ciljnu grupu […] Terminologija za ljubitelje lokalizovanog softvera?

Да, практично.

Професионални технички преводиоци заиста се баве превођењем у строгом смислу, што значи да је њихово да пронађу постојеће изразе у литератури, какви год били, и користе их. Када израз не нађу, онда морају или да неутралишу појам или да оставе страни израз; и тада изворно писано, пошто је и транскрипција израза изван строго преводилачког задужења. А немају шта да разглабају о томе по форумима.

На примеру Мајкрософтове локализације, колико сам испратио по штампи и неформалним коментарима учесника, ишло је овако. Окупило се, да ли беше пет или шест људи, који нису били преводиоци, већ информатички и језички стручњаци и зналци, и за неколико месеци што покупили што осмислили терминологију (другим речима, урадили ово што ми обично радимо по форуму). Наравно, резултат тог њиховог рада претежно је исмејан у информатичкој јавности. Затим су ту терминологију преузели технички преводиоци и одрадили преводилачки део посла. Њихово уопште није било да се слажу или не слажу са избором терминологије, па чак ни да сами користе локализовано окружење. Један од преводилаца накнадно је изравно изјавио да сматра да је локализација виндоуза и Офиса „погодна за секретарице“.

Као у горњем примеру, овакви форуми постоје пре свега ради увођења терминологије, што обухвата три корака: прикупљање, смишљање, бирање. У смишљање сврставам и транскрипцију. Даље, мотивација учесника на форумима ретко је професионалнопреводилачки условљена (в. претходна два пасуса). Мотивација не може бити ни, како то многи кажу, волонтерска, јер, коме се помаже? Енглески се неће научити техничким превођењем, па се не помаже себи, а за помоћ другима у сналажењу са рачунаром (и шире) боље их је приучити енглеском. Мотивација онда може бити једино хобистичка, што прво захтева да је разултат пријатан самом учеснику, а затим појачава тежњу креативним странама процеса, као што је смишљање терминологије. Дакле, терминологија за љубитеље локализованог софтвера.

Цитат
Lokalizacija softvera? Eto, dvije riječi, i ja neću ni priviriti u forum. Drugo je „prevod informatičkih pojmova“, jer to svakako uključuje i ova spontana rješenja.

Теоретски се ради о било каквом ауторском писању, па није ред да се уско ограничи на локализацију софтвера. Практично, међутим, чини ми се да већи део тема почиње са становишта превођења конкретних текстова, где спада и локализација софтвера. И то је врло индикативно.

То да се нови страни изрази уводе у промет само када су практично неопходни а да се не прибегне нарушавању духа језика, то је ваљда свима овде јасно да не може бити тачан опис стварности. За неке изразе то донекле или потпуно важи, за друге то донекле или потпуно не важи. На супротном крају мотивације стоји оно што сам кратко назвао „помодношћу“, а мислим на скуп свих културних чинилаца. Моја хипотеза је та да што је нека област деловања мање развијена, мање стваралачка, са мање сопствених визија будућности, то је у њој јача културна мотивација, и то је у њој већи број нових туђица према домаћим речима.

* Да би се предупредила расправа о дефиницијама, новим туђицама називам тачно оне стране речи које се први пут уводе у језик у датој области, а домаћим речима оне преузете из других, раније оформљених домаћих области, односно изведенице, кованице и синтагме од таквих речи. Нпр. фолдер према фасцикла, update interval према период ажурирања, иако су све ово „туђице“.

Кад ми је таква хипотеза, онда сам био радознао да упоредим удео нових туђица у изведеном локализованом софтверу према њиховом уделу у неким другим техничким областима којима се такође бавим на овај или онај начин. У ту сврху сам ишчитао одговарајуће књиге (што оне које сам већ читао што нове) успут записујући изразе који су ми деловали као део терминологије. Био сам лењ да сведем резултате, али не без разлога: већ из авиона се видело да је удео нових туђица у терминологији тих текстова значајно мањи него онај у локализованом софтверу; укључујући ту и локализације из моје режије. Па узмите то како вам воља.

Цитат
Dakle, može li neko da istraži dosadašnje lokalizacije i dokumentaciju juniksa [у вези са job]?

У преводима Гнома, Федоре, Либреофиса, Мозиле, МС Виндоуза ИксП/Офиса, нашао сам посао, задатак (претежно МС), а на неколико места и задужење (у Гному).

Мада то више није питање терминологије, напоменућу и да неретко преводиоци скрате када је job у извору сувишно: Cancel print job (радња у току) → Откажи штампање.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.450
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Cron jobs
« Одговор #32 : 27. 08. 2013. у 17.58 »
A zašto ne zadatak? Je li to rezervisano za task? Meni posao ne zvuči najbolje jer zvuči apstraktno, dok mi zadatak mnogo više leži u ovom kontekstu (mada zapravo nisam siguran šta je tačno job).

Тагови: cron jobs