За
асистенцију вероватно не постоји идентични терминолошки синоним; за ово, изгледа, постоји (
вештачка оплодња).
Takvih "nepotrebnih" (i potencijalno karakterisanih kao "pseudoučenih") izraza puna je svaka struka: suglasnik ~ konsonant, funkcija ~ preslikavanje, jedro ~ nukleus itd.
Шта бисмо у тим паровима најпре употребили гостујући у
Београдској хроници? Зар је природно да, нпр., наставник српског у тој емисији каже како су деца на завршном испиту имала да препознају консонантску алтернацију по сонорности?
(Клајн је и писао о штетности таквог дублетизма у терминологијама. Није то нека нарочита погодност коју користимо.)
I dalje ne vidim kakve to ima veze. Da li je potrebno da ga mi drugačije skujemo?
Не нужно да га другачије скујемо (мада
асистиран, већ рекох, није добро сковано). Инсистирам на задржавању постојећих, усвојених, раширених и свима познатих термина (ако је већ реч о истој ствари) уместо измишљања топле воде.