Аутор тема: Imena računarskih jezika i programa  (Прочитано 5940 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 401
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #15 : 7. 11. 2012. у 13.57 »
Nije uopšte sporno da sintagme tipa Fejsbuk stranica i Simpo nameštaj treba izbegavati, ali jeste mi sumnjivo objašnjenje po kome te sintagme nisu istog tipa. Ovo mi nije logično:
Али присвојни облици баш свих имена сасвим су уобичајени и стално се користе, за разлику од описних, који се из неког разлога ређе граде па се иде непроменљивим атрибутом. У овом примеру, облик Фејсбуков има свуда (дословце мислим наравно Facbookov), а фејсбучки практично нигде. Из овога могу једино да закључим да „Фејсбук страница“ управо није скраћење од „Фејсбукова страница“, тј. да кад би присвојни облик био намера, скраћења не би ни било.

Ako ni Simpo nameštaj nije isto što i Simpov nameštaj, onda uvažavam i logiku po kojoj Fejsbuk u sintagmi Fejsbuk stranica nije prisvojni pridev koji bi se mogao zameniti sa Fejsbukov. Zašto je važno to što taj pridev i inače postoji, a fejbučki ne? I pridev Simpov postoji a simpovski ne, pa opet pišemo Simpo nameštaj a ne simpo nameštaj (to jest,  ne pišemo mi, nego dragi pravopisci). Ne znam da li se razumemo da uopšte ne branim preuzimanje stranih sintagmi, nego svoje tumačenje da veliko slovo u reči Fejsbuk ne treba da zavisi od njenog položaja unutar rečenice, a sledstveno tome, što mi je u stvari i bitnije, da treba da važi i obrnuto: samim tim što se najnormalnije piše „vord dokument“ malim slovom, kao „dokument ’vordovskog’ tipa“, moglo bi da se piše i „dokument u vordu“, opet u značenju u „’vordovskom’ formatu“, a onda bi se moglo pronaći opravdanje i za izraze „radim u vordu“ ili „prezentacija u pauerpointu“, posebno ako se ispostavi da je već ušlo u običaj da se tako pišu.

Ovo što sledi samo je usputno ’razmišljanje naglas ali u pismenoj verziji’:  I u pristojno lektorisanim tekstovima nazivi programa najčešće su malim slovom, sem kad su napisani izvorno, tako da je pitanje koliko postoji svest o tome da su programi autorska dela. U nelektorisanim tekstovima pak prisutna je i tendencija da se sve što koristimo na kompjuteru posmatra kao kakav alat - čak i neki relativno obrazovani autori ili prevodioci pišu malim slovom internetske kompanije Gugl, Jahu, Jutjub i Fejsbuk. I opet, da ne bude nesporazuma, niti to podržavam niti se zalažem za to, nego samo pominjem kao ilustraciju da svest o tome šta je šta na internetu i nije baš neka.  ;) Ili da su imena nekih kompanija odnosno autorskih programa već maltene postala zajedničke imenice, dopuštala to norma ili ne (gugl jednako pretraživač, kao što je žilet postao sečivo brijača ili imalin pasta za obuću).

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #16 : 9. 11. 2012. у 10.54 »
Цитат: Dacko
Ako ni Simpo nameštaj nije isto što i Simpov nameštaj, onda uvažavam i logiku po kojoj Fejsbuk u sintagmi Fejsbuk stranica nije prisvojni pridev koji bi se mogao zameniti sa Fejsbukov. Zašto je važno to što taj pridev i inače postoji, a fejbučki ne? I pridev Simpov postoji a simpovski ne, pa opet pišemo Simpo nameštaj a ne simpo nameštaj (to jest, ne pišemo mi, nego dragi pravopisci).

Ма „Симпо намештај“ јесте исто што и „Симпов намештај“, али „Фејсбук страница“ није исто што и „Фејсбукова страница“. Ако потражим Гуглом "simpo nameštaj" и "simpov nameštaj", добијем три пута више првог; али су практично сви погоци за "simpo nameštaj" у трговачком контексту (веб продавнице), где је марка бог, док су погоци за "simpov nameštaj" нормални текстови (и на самом Симповом сајту пишу „Симпов намештај“). За разлику од овога, према "facebook stranica" погодака за "facebookova stranica" има занемарљиво мало, и од тога често у јасно помереном значењу (кад је цео садржај дело Фејсбукових радника, нпр. сервисне странице).

Цитат
Ne znam da li se razumemo da uopšte ne branim preuzimanje stranih sintagmi, nego svoje tumačenje da veliko slovo u reči Fejsbuk ne treba da zavisi od njenog položaja unutar rečenice, a sledstveno tome, što mi je u stvari i bitnije, da treba da važi i obrnuto: samim tim što se najnormalnije piše „vord dokument“ malim slovom, kao „dokument ’vordovskog’ tipa“, moglo bi da se piše i „dokument u vordu“, opet u značenju u „’vordovskom’ formatu“, a onda bi se moglo pronaći opravdanje i za izraze „radim u vordu“ ili „prezentacija u pauerpointu“, posebno ako se ispostavi da je već ušlo u običaj da se tako pišu.

Па да се манемо дрвећа од којег се не види шума, мој систем је сасвим прост и није у неслози са Правописом (с моје тачке гледишта :):

1. Одредити да ли се називи из класе у коју спада то што дата именичка синтагма (укљ. и једну реч) означава пишу великим или малим словом. Ово по томе како пише у Правопису, затим по томе што је устаљено, и коначно по аналогији са једним од претходна два. По овом последњем, рачунарски програми су ми најближи књигама (од чега игре фикцијским књигама), интернетска места за дружење кафанама, компаније које пружају интернетске услуге онима које пружају било какве друге услуге, па тако за њих велико слово; типови датотека су ми најближи типовима и формама писаних радова, алгоритми технолошким поступцима, програмски језици живима, па тако за њих мало слово.

2. Подсинтагме (укљ. и једну реч) у оквиру дате синтагме писати великим словом ако су у именичкој употреби и писале би се саме за себе великом словом, или такве подсинтагме у облику присвојног придева, јер је то уобичајено за „нормално“ променљиве синтагме. Све остало, малим словом.

Код критеријума блискости под (1), наравно да ће једном аутору дата класа бити ближа нечему другоме него што је другом аутору, што може повући различиту величину слова. Исто важи и за смањивање слова у (2) у одређеним употребама, тј. неће се сви сложити када је то потребно. Сваком своје. Препуштање ових одлука аутору у појединим контекстима имплицитно подржава сам Правопис у делу о великом слову (т. 71 и 72), а и примери из 86б, мада нису из дела о великом слову, могу се разумети само на тај начин (и Симпо и Бош су и произвођачи и марке, као што су и Панасоник и Тојота — нема тачно никакве разлике између њих).

Цитат
[…] I u pristojno lektorisanim tekstovima […]

Што се овог разматрања у контексту лектуре тиче, лектор је како год обрне у небраном грожђу. Једино може да за понешто успостави сопствени систем и наметне га као стилски избор у датој публикацији, издавачкој кући, гдегод, а понешто да препусти ауторима на вољу, поправљајући само на конзистентност у истом тексту.

Ван мреже Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 401
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #17 : 9. 11. 2012. у 12.13 »
 [yes] Eto lepote (ili ipak mane?) forumske komunikacije: uživo bi sad bio izložen neumerenom izlivu simpatija, a ovako prolaziš samo sa smajlijima. : [ole]  :hehe:


Ван мреже delboj

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 251
  • Говорим: руски, енглески, италијански
  • Родно место: Гацко, Република Српска
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #18 : 20. 02. 2015. у 11.09 »
Цитат
Хм, 86б… ево цела:

Цитат: П10

    86. Двочлани спојеви посебних речи код којих се прва, која одређује другу, не мења мада су неке од њих иначе променљиве, пишу се о д в о ј е н о:
    […]
    б. спојеви код којих је прва реч изван оваквих веза променљива и најчешће значи симболичко (заштићено) име, фирму и сл: Балкан експрес, Оријент експрес, Сава центар (боље: Центар „Сава“), Симпо намештај, карнекс паштете, Бош пумпа, панасоник телевизор, берета пиштољ, тојота аутомобили, мока кафа, принцес крофне, јафа кекс, астраган крзно и сл;
Погледао сам ово П11 и уопште ми није јасно на чему је ово утемељено, таквог објашњења тамо ни нема. Па прије 5 година на факултету смо учили из предмета Савремени српски језик 4 да је све ово неправилно, што би било и логично.

Ван мреже delboj

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 251
  • Говорим: руски, енглески, италијански
  • Родно место: Гацко, Република Српска
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #19 : 11. 03. 2015. у 09.55 »
Gledajući ove reklame na televiziji, pitam se da li uopšte ima više neka reklama u kojoj nema ovakvih primjera? Nekad su lijepo bilo čokolade Nestle, kako treba. I sada ispada da je pravilno i Pionir seme iz one odvratne reklame, ili Prolom voda, Yumis supe, Milka čokolade, Podravka marmelade itd.? Ali ovo praktično uopšte nije pitanje pravopisa, to zadire u normu, kako mogu da se donose pravopisna rješenja koja zanemaruju normu? Onda bi trebalo promijeniti gramatiku, pa uvesti novu gramatičku kategoriju.

I šta je npr. s izrazima kao "pjena party"?

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.338
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #20 : 11. 03. 2015. у 11.48 »
Они који пишу рекламе имају неку своју логику коју намећу правила струке. У последње време омиљена фора им је "са без".
Кад треба да кажу да рецимо шећера у нечему нема, они то формулишу као: "са нула шећера". Или, нешто није бесплатно него је "за нула динара".

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #21 : 11. 03. 2015. у 11.50 »
Па полако али сигурно англосрпски преузима примат као главно средство комуникације у свим регистрима. Прво се стидљиво помаљају понеке карактеристике стране синтаксе, о бројности свакојаких страних речи сумњивог значења, вредности, употребљивости и уклопљености у домаћа језичка правила не вреди ни причати, онда се све то развије и прошири, а онда пусти корење, без обзира колико на нешто нормативисти упозоравају. Напослетку ваљда ни њима не преостаје ништа друго до да једноставно дигну руке па озваниче такву употребу. Наравно, као светски човек широких схватања увек можеш да га спустиш задртим нормативистима како су се запарложили у свом застарелом схватању језика и непопустљивости према страним речима и утицајима, успут приметиш како је језик жива ствар и стално се мења и тако то. Углавном ове расправе овако протеку, раја говори како говори, па ће и „пена парти“ живети као колокација докле год их буде било занимљиво организовати. И данашњи сленг је под жестоким утицајем енглеског, ни на том пољу више нико није нимало инвентиван, сори.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Алекса

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 30
  • Говорим: Енглески и немачки
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #22 : 6. 10. 2015. у 19.21 »
Како писати називе програма који се изворно пишу малим почетним словом?
Здрав разум ми каже да их треба писати великим почетним словом као и све властите именице.
Често се срећем са таквим програмима: нано, мпв, мпс-јутјуб (mps-youtube) и други.
Разумем да је програмерима најлакше све куцати малим словима, ко мари за правопис?! Међутим, ни ауторима на Википедији нимало не смета да почну текст и чланак малим словом. https://en.wikipedia.org/wiki/Mpv_%28media_player%29

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.120
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #23 : 10. 10. 2015. у 16.18 »
Ја бих великим почетним словом, ако транскрибујем. У оригиналу малим. Иначе, ти програми и библиотеке су, колико сам уочио, обично за Линукс и његове варијације, ако нису вишеплатформске. То им на неки начин и није право име, већ адреса под коју су наведени у репозиторијуму, зато и често имају цртицу између.

Тагови: