Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Морфологија / Одг.: Разумеде
« Последња порука Duja 28. 04. 2017. у 13.40 »
Svakako da zvuči pomalo neobično… Međutim, već je i upotreba aorista kod ovakvih glagola pomalo neuobičajena i uglavnom ograničena na književni jezik.

M. Stevanović u Savremeni srpskohrvatski jezik I, t. 373. kaže da
Цитат
Glagol dati menja se pravilno po V vrsti. […] A i aorist ovog glagola je mnogo češći sa suglasnikom d u svim licima: dadoh, dade, dade, dadosmo, dadoste, dadoše (promena po I gl. vrsti).
[…]
Glagoli morati, umeti, smeti […] imaju oblike aorista moradoh, umedoh, smedoh.
Razumeti, međutim, nije izvedeno iz umeti nego iz razum, a Stevanović ga ne adresira eksplicitno. Hrvatski jezični portal za razumjeti daje samo oblik aorista razumjeh, a slično i izumjeti—izumjeh.

Dakle, oblik razumede nije bez osnova, a ima i brojne potvrde u korpusu, pretežno u literarnim i religijskim tekstovima.
2
Синтакса / Одг.: Nevolje s kongruencijom
« Последња порука Duja 28. 04. 2017. у 13.06 »
Za početak, fali ti zarez ispred koji — odnosna rečenica je apozitivna, a ne restriktivna.

A gramatički, naravno da je ispravno — kako drugačije? Slažem se da je nezgrapna, ali uzrok tome je što na prvo čitanje nije jasno na šta se odnosi koji: po strukturi, čitalac bi očekivao da se odnosi na predrasude, ali kad uoči nekongruenciju po rodu, mora da se zapita ("garden-path sentence"). Osim dodavanja zareza, nemam baš inspiraciju kako bi se mogla preformulisati da bude odmah jasna.  [neznam]
3
Морфологија / Разумеде
« Последња порука Duja 27. 04. 2017. у 14.31 »
С мејла:
Цитат
У књигама често наилазим на следећи облик глагола разумети : "Млади човек осети како му стеже руку и разумеде да то није из жеље да му се допадне…" (Три мускетара, Александар Дима)

Да ли је овај облик правилан и да ли може да се користи и у данашње време? Унапред хвала на одговору.
4
Синтакса / Nevolje s kongruencijom
« Последња порука Majac 27. 04. 2017. у 00.59 »
Da li je ispravno reći, "Zalaže se za razbijanje predrasuda o obrazovanju i vaspitanju koji ubrzano dovode do opšteg poboljšanja uslova života"? Zanima me da li  dve imenice srednjeg roda, jedna uz drugu, podrazumevaju odnosnu zamenicu u množini? Meni ovo dosta nezgrapno deluje, ali s obzirom da nemam nijedan gramatički priručnik trenutno, reših da pitam ovde. Hvala  [fsmile]
5
Синтакса / Одг.: Obeležja gradacionog odnosa
« Последња порука nemanja 24. 04. 2017. у 23.57 »
Hvala, imam 2 gramatike i u obe piše isto, da je i ŠTO deo gradacione konstrukcije (ako je upotrebljeno), što je i logično skroz.  :) Rađenje testova me je više zbunilo nego što sam nešto naučio iz njih…  [neznam]
6
Синтакса / Одг.: Kongruencija u bezličnim rečenicama
« Последња порука nemanja 24. 04. 2017. у 23.50 »
То је не конгруира ни са чим (пише и у Граматици), али је ту грешка и што је (ако је) подвучен прилог колико.
Hvala puno!  :) Ovo koliko sam slučajno podvukao, mislim da oni u rešenjima nisu podvukli, ali ne mogu da se setim iz koje godine i sa kog nivoa je ovo pitanje. Mučilo me je ovo je, služio sam se i gramatikom i logikom i bio sam skoro ubeđen da je greška u rešenju.
7
Синтакса / Одг.: Kongruencija u bezličnim rečenicama
« Последња порука J o e 24. 04. 2017. у 23.04 »
То је не конгруира ни са чим (пише и у Граматици), али је ту грешка и што је (ако је) подвучен прилог колико.

8
Синтакса / Одг.: Obeležja gradacionog odnosa
« Последња порука mmalinovski 24. 04. 2017. у 16.11 »
postoji varijanta složenog veznika odnosno konstrukcije i bez da/što, ali ovde očigledno to nije slučaj. izgleda da je to mali propust u rešenjima.

na primer, u gramatici ima rečenica: tanja ne samo što je pametna nego je i vrlo vredna
to se isto tako može reći: tanja je ne samo pametna nego i vrlo vredna

"obeležje gradacionog odnosa" je u prvom slučaju sa što, a u drugom slučaju je bez.

tvoja rečenica se ne može konstruisati bez što: riba crni merlin prelazi ne samo velike razdaljine, nego i velike dubine (ne može jer se dubine ne prelaze) / nego i može da se spusti … (ne može jer nestaje gradacioni odnos u kontekstu prelaženja, dobije se "babe i žabe") itd.
9
Синтакса / Obeležja gradacionog odnosa
« Последња порука nemanja 22. 04. 2017. у 12.18 »
Koja su ovde obeležja gradacionog odnosa:
Riba crni merlin ne samo što prelazi velike razdaljine nego može da se spusti i do velikih dubina.
U rešenjima je ovako podvučeno, a u Gramatici piše da je obeležje i reč ŠTO.
10
Синтакса / Kongruencija u bezličnim rečenicama
« Последња порука nemanja 22. 04. 2017. у 11.47 »
U zadatku sa takmičenja tražilo se da se podvuku sve reči koje kongruiraju sa nekom drugom rečju i u rešenju je podvučeno
U kupeu je toplo i odjednom ti se otkriva koliko je jutro bilo prohladno.
Sa čime kongruira ovo je kad je to bezlična rečenica i nema subjekta?
Странице: [1] 2 ... 10