I Rada Stijović, naslednica rahmetli Egona Feketea u rubrici Slovo o jeziku u kulturnom dodatku Politike, primetila je onomad rečenicu na naslovnoj strani istog lista koju sam ja kačio na Jezičkim glupostima medija:
Седница Управног одбора Фонда за развој, на којој су 52 фирме требало да поделе 925 милиона динара, јуче није одржана на захтев Министарсtва привреде како би се зауставило вишегодишње расипништво у тој институцији.
Pa tako u današnjoj kolumni veli:
(mrzi me da prekucavam celo, samo ću sporni deo)
Друга врста проблема јавља се у ситуацијама када се субјекат нађе испред глагола требати, а реченица је у прошлом времену или кондиционалу. Ако поштујемо правило о безличности помоћног глагола требати, реченица би морала да гласи: „Стигли су сви они који су требало да се такмиче”; „И он би требало да дође” и наша реченица с почетка текста. Да ове реченице нису граматички исправне, нема потребе посебно објашњавати (као када бисмо рекли „Стигли су сви који су морало да дођу”). Реченица се може исправити тако што ће се глагол требати пребацити на прво место: „Требало би да и он дође”. Када то није могуће, једино решење је ставити глагол требати у лични глаголски облик: „Стигли су сви они који су требали да се такмиче”. Нема потребе круто се држати правила о глаголу требати. Много су тежа ова синтаксичка огрешења.
Ovo je prvi put u životu da čujem da je
I on bi trebalo da dođe negramatično.
Dok mi je "ja je trebalo da dođem" potpuno neprihvatljivo, "ja bi trebalo da dođem" mi ne smeta nimalo, i ne bih ni na trenutak razmilio o njegovoj gramatičnosti.
