Српски језички атеље > Језик је огледало душе
Консултације с ауторитетима
Шоми:
Поштовани проф. Рајићу,
Један наш читалац са Исланда нам је писао поводом изговора неких гласова на том језику. Наиме, тврди да се скуп fl изговара [пл]. Потражили смо остваривање исландских гласова (ради провере тих навода) које даје упориште овој тврдњи (тј. да се f испред l одн. n остварује као [p⁼]), а ту имамо и пример Keflavik /Кеплавик/ (изговор изворног говорника, претпостављамо). Међутим, Ви сте предвидели транскрипцију овог гласовног скупа као ⟨бл⟩ и дајете у табелама Keflavik → Кеблавик.
Замолили бисмо Вас за ближе објашњење или коментар.
Унапред хвала на одговору,
…
Kada se kombinacija fl nađe između vokala, u finalnoj poziciji i ispred posesivnog nastavka -s, onda ima izgovor [bl] sa obezvučenim /b/, koje zato poneki tretiraju kao /p/.
Oni koji odlučuju o našem pravopisu nisu se nikada dogovorili da li da se strogo držimo načela adapacije prema izgovoru koliko god onda pravila bila složena, ili da se držimo pojendostavljenih pravila, koja onda zanemaruju razlike svodeći slične stvari na jedno jedino rešenje, ali su zato praktična, ili da se što je više moguće držimo grafičkog izgleda pisma, čime se - koliko je to moguće - čuva izvorni oblik pisma, ali se ponekad znatno odstupa od izgovora. Ali u našim pravopisnim rešenjima nikada ništa nije bilo sprovedeno dosledno, a postojao je i postoji jak otpor da se već uobičajene stvari menjaju. Zato imamo šarolika rešenja od jezika do jezika. I zato sam ja pristalica da se, bar kada se piše latinicom, sva mena pišu koliko god je moguće u izvornom grafijskom obliku i pri prvoj pomeni u zagradu stavi njihova što tačnija fonemska, ne fonetska, transkripcija.
Pozdrav
Ljubiša
Бруни:
Поштовани проф. Клајн,
Велики речник страних речи и израза доноси арапски члан у облику ал, у посебној одредници, а постоје такође одреднице Ал Фатах, ал-коран, ал-куран, Ал Каида. Међутим, Правопис из 1993. нормира транскрипцију ел у т. 110c, што је усвојено и у т. 204в новог Правописа. Да ли су Вам познати разлози за одступања у Великом речнику?
Унапред хвала на одговору,
…
Поштовани г. …,
Ал и ел су две варијанте истог арапског одређеног члана. Какве тачно варијанте — да ли регионалне, фонетски условљене или нешто друго — морао би да нам објасни неки оријенталиста, али знам да се у страним текстовима често смењују, нпр. на енглеском неко пише Anwar el Sadat а неко опет Anwar al Sadat. Ми смо одредницу ал унели због Ал каиде и других имена која и Ви помињете. У Шкаљићевом речнику дата су оба облика у истој одредници, al, el, при чему за al даје пример al Koran, а за el неке религиозне арабизме који су потпуно непознати код нас (elhamdu lillah, elhućmu lillah). Било би боље да смо Шипка и ја додали и одредницу ел као варијанту од ал, а у Правопису је свакако требало да помену и ал.
У нади да сам одговорио на Ваше питање, срдачно Вас поздрављам
Иван Клајн
Бруни:
Poštovani gospodine Klajn,
pretpostavljam da je ovo tema za gdina Prćića, ali budući da nemam njegov mejl, odlučio sam se konsultovati sa Vama.
1. Interesuje me Vaše mišljenje u pogledu transkripcije prezimena kraljice Anne Boleyn. Koliko sam mogao doznati, u istorijskoj literaturi na srpskom jeziku to prezime se uglavnom pojavljuje u obliku Bolen (odnosno Ana Bolen), dok izvori na engleskom jeziku sugerišu da bi najpravilniji izgovor bio (transkribovano) Bulen. S druge strane, profesor Prćić navodi da je jedino pravilno Bolin, odnosno Bulin. Ukoliko bismo postupili po savetu gdina Prćića, svesno bismo zanemarili izvore na srpskom jeziku, odnosno istoričarsku struku, a ukoliko bismo postupili po mišljenju istoričara, svesno bismo napravili presedan, zanemarili celokupan transkripcioni sistem T. Prćića i otvorili prostor za neke buduće nesporazume. Vaše mišljenje bi nam svakako dobro došlo, pa ako imate volje i vremena, molim Vas da ga iznesete.
2. Kako se transkribuju geografski nazivi kao što je, na primer, Red River? Poznato je da se nazivi reka u anglosaksonskom svetu uglavnom navode po navedenom modelu, bez obzira da li je "noseća" reč u izrazu imenica ili pridev. Pa tako imamo Red River, Black River, Bald River … ali i Alabama River, Atchafalaya River, Milk River itd. Koliko je meni poznato, pri transkripciji na srpski, izostavlja se ono "river", pa imamo reku Alabamu (ili samo Alabamu), Ačafalaju (ili reku Ačafalaju), reku Milk (ili Milk) , Kanzas, Misuri, Jazu itd. Problem nastaje kada je u nazivima reka (i ne samo njih) noseća reč pridev, pa bismo Red River mogli prevesti kao Crvena reka, ali i transkribovati kao Red river ili samo kao reka Red (ili Red). Black River bi bila Crna reka, ali i reka Blek, a Milk River bi mogla da bude i reka Milk, ali i Mlečna reka. Svestan sam da se nazivi reka ne prevode, ali sam isto tako svestan da reka Red zvuči vrlo neobično. Nadam se da ćete svojim odgovorom razrešiti ovu nedoumicu.
Srdačan pozdrav,
Poštovani g. , I ja sam pogledao malo stranih rečnika i enciklopedija, i vidim da za izgovor prezimena Boleyn postoji više varijanata, i sa I i sa E u drugom slogu, s naglaskom na prvom i na drugom slogu. Inače smatram da se u principu treba držati Prćićevog rečnika (dakle Bolin ili Bulin), jer je to jedini transkripcioni rečnik koji imamo, solidno je urađen, i predstavlja dopunu poglavlja o transkripciji u Pravopisu. Nesretna Ana je ipak minorna ličnost u istoriji, pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni.
Što se tiče reka, slažem se s Vama da nikako ne bi valjalo "reka Red". Izgleda da se neko jedinstveno pravilo ne može uspostaviti, jer recimo Rio Grande nikada ne prevodimo kao "Velika reka", a u Kini kažemo Žuta reka češće nego Hoangho. I ovde bih izvesnu prednost dao prevodu Crvena reka, s tim da je u svakom opširnijem kontekstu poželjno navesti i original Red River, makar i zbog popularne kaubojske pesme "Red River Valley".
Nadam se da sam bar donekle odgovorio na Vaša pitanja i srdačno Vas pozdravljam Ivan Klajn
(preneto s njikipedije, gde je jedan njikipedijanac pisao profesoru Klajnu).
Бруни:
…
2. Да ли се српска презимена типа Iliev или Georgiev (Ivica Iliev или Vlado Georgiev) у ћириличним текстовима морају транскрибовати саобразно правилима прилагођеног писања страних имена (то јесу презимена страног порекла, али су одомаћена и носиоци су им Срби)? У ова два случаја морало би се убацити међусамогласничко"ј", што значи да би било Ивица Илијев и Владо Георгијев (иако наша спортска штампа упорно пише Илиев, а на насловној страни једног броја Илустроване политике стоји Владо Георгиев). А П93, у одељку "Имена и њихове норме", стоји: "Ако пак неки носилац своје презиме страног порекла пише етимолошки, писци српских кезичких текстова имају право да тај облак транскрибују, сагласно правилима прилагођеног писања страних имена". По овом цитату, одговор на ово питање је потврдан. Да ли сам у праву? На ово питање се надовезује и питање да ли је Rialda Kadrić Ријалда или Риалда, односно, да ли је Diana Budisavljević Диана или Дијана?
…
Што се тиче презимена као Илијев и Георгијев, приметио сам и ја да их у штампи редовно пишу без „ј“, али за то нема никаквог оправдања. Невоља је заправо у томе што новинари уопште не знају правописна правила о писању слова „ј“, па већину страних имена пишу без тог слова: забележио сам примере као „Даниел“, „Максимилиан“, „Иниеста“ (фудбалер), „из Онтариа“ „Алпе Адриа“, „Данубиус“, „Мадленианум“, „Сосиете женерал“ и многе друге. Ја бих писао и Ријалда (Кадрић) и Дијана (Драгутиновић), без обзира на то како им пише у крштеници. Нажалост, Пешиканова студија „Имена и њихове норме“ изостављена је у најновијем издању Матичиног Правописа, јер је било много захтева да се он сведе само на кратка правила, без теоријских разматрања. Тако сада немамо никакво званично мишљење о праву појединца да сам одређује начин писања свог имена. То би требало да предложи Одбор за стандардизацију, а да усвоји Министарство просвете или неки други државни орган, али код нас је, као што сигурно знате, већ одавно замрла свака активност на нормирању језика. Имамо пречих брига. Примите срдачан поздрав Иван Клајн
Бруни:
Поштовани проф. Клајн,
На језичком форуму који уређујемо у последње време повеле су се дискусије о транскрипцији имена људи који не живе у својој домовини, већ су естрадну каријеру створили у држави где се говори други језик (у питању су Колумбијац John Leguízamo и Мексиканац César Millán; они живе у Америци, имена тамо пишу без акцената и изговарају их на енглески начин). Узели смо у обзир приступ Т. Прћића, где се имена неенглеског порекла (италијанска, немачка, шпанска…) транскрибују према енглеском изговору, али и даље имамо недоумицу како чинити када се ради о личностима које још увек активно говоре свој матерњи језик, као што су ова двојица. Чини нам се да се објашњење које даје проф. Прћић у својим речницима односи само на особе које само презиме веже за земљу порекла и ништа више – (Leonard) Bernstein, (Robert) Duvall, (Lee) Iacocca, и сл. Наше питање је, да ли водити рачуна о тој разлици: особа која само носи презиме страног порекла које се током година (а можда и векова) стопило с енглеским изговором и постало енглеско презиме вс. особа која је рођена у другој држави али гради каријеру у САД или некој другој англофоној земаљи, те је из практичних разлога прилагодила изговор свог имена и презимена енглеском језику?
Унапред хвала на одговору,
уредници Српског језичког атељеа
Svakako se mora praviti razlika. Koliko vidim na Vikipediji, Miljan je rođen i odrastao u Meksiku, a Legisamo u Bogoti, mada je već kao dete s roditeljima došao u SAD. Sada verovatno obojica imaju američki pasoš, ali su i dalje nesumnjivi Latinosi (Legisamo je uvek glumio Hispance ili italijanske mafijaše). Kao što ste i vi tačno zaključili, pravilo o transkripciji prezimena po engleskom važi samo za one koji su rođeni Amerikanci i kojima je prvi jezik engleski.
Srdačan pozdrav
Ivan Klajn
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање