Српски језички атеље > Језик је огледало душе
Консултације с ауторитетима
Бруни:
1. У табели за шведски и норвешки не видимо како се транскрибује шведско Kиспред Ö (пример: NORRKÖPING), али с обзиром да се K испред I, Y, E преносиса ћ, претпостављамо да тако треба и овде, дакле Норћепинг.
Одговор на прво питање је да.
Бруни:
2. У опису транскрипције са финског нису споменути дифтонзи, мада се изпримера Вејне и Рејкенен (наведених само у Правопису) може закључити да ниједовољно заменити самогласнике. Можете ли нам дати потпун списак изворнихдифтонга и њихових транскрипција?
Transkripcija sa finskog nije još nigde zvanično regulisana, između ostalog i zato što se finski ne uči na Filološkom fakultetu. Ja sam diplomirani filolog skandinavskih jezika, a finskim se bavim amaterski.
Međutim, izgovor finskih samoglasnika jeste maltene isti kao u švedskom, a suglasnici kao u srpskom. Pritom Finci imaju fonetski pravopis koji počiva na principu "dva samoglasnika = dug samoglasnik" i "dva suglasnika = dug suglasnik". To u praksi znači da se kod dugih praskavih suglasnika zastane, a kod npr. frikativa se artikulacija produži. To se u našoj transkripciji ne vidi (kada se uporede transkripcije sa nekih drugih jezika koji imaju ovakvu produženu artikulaciju suglasnika). Dugi samoglasnici bi trebalo isto tako da se pišu kao jedan, jer se kod nas dužina samoglasnika ne beleži u pisanju, kao što i piše u pravopisu.
Finski diftonzi ne zvuče ništa drugačije od zbira pojedinačnih samoglasnika koji ih tvore. Tako da i njihova transkripcija počiva na ovome:
a = a
o = o
u = u
ä = e
ö = e
y = i
i = i
e = e
Napisaću Vam ipak listu mogućih diftonga u finskom (druge vokalne kombinacije onda nisu diftonzi, već dva samoglasnika koja pripadaju različitim slogovima) i njihove transkripcije:
ai = aj
oi = oj
ui = uj
äi = ej
öi = ej
yi = ij (ovo bi moglo i "ii", npr. hyi = hij/hii, vidite napomenu)
ei = ej
au = au
ou = ou
äy = ei
öy = ei
iu = iu (ovde bi transkripcija sa "j" bila teža za izgoor, npr. hiukan bi bilo bolje nego hjukan)
eu = eu
ie = ie
uo = uo
yö = ie
Ovo je dakle ono što buni ljude. U pravopisu se kod skand. jezika daje prednost transkribovanju sa "j" (npr. "ai" se transkribuje kao "aj"). Finski je fonetski bliži mađarskom, ali ni tu stvar nije baš sasvim jasna (pogledajte npr. tačku 232 u novom pravopisu, problematika oko transkripcije Budai i Buday sa mađarskog). Ja sam Vam napisala sve sa "j" kada je vokal "i" drugi član diftonga. Kada je prvi, to je teže za izgovor jer mu tada uglavnom prethodi suglasnik. Mada, ne mogu ništa da Vam tvrdim jer se ne pozivam na eventualne odredbe u pravopisu. Mislim da dosledno transkribovanje sa "i" ne bi bilo greška.
Drugih stvari koje bi pravile ovakave probleme nema. Jedino treba obratiti pažnju da u finskom postoji i puno švedskih imena, toponima itd. i njih bi trebalo transkribovati sa švedskog. I tu se međutim javljaju nedoumice, jer bi se npr. muško ime "Joel" sa švedskog transkribovalko kao "Juel" a sa finskog "Joel". No, ako budete imali ovakav problem, pošaljite mi spisak reči za transkripciju pa Vam mogu identifikovati švedske ili proveriti transkripciju.
Nadam se da sam bila od pomoći, srdačan pozdrav
/Milena Podolšak
Бруни:
Svrha razlikovanja između jednosložnih i višesložnih imena prilikom transkripcije diftonga /ou/; po čemu su posebni oblici koji se prenose sa /O/; kako prepoznati rjeđe primjere pisanja (jer su u tabeli navedeni samo oni najčešći); na šta se tačno odnosi izobličavanje imena.
Evo odgovora na vaša pitanja: u srpskom je prirodniji i lakši oblik /o/ ili /O/, jer nemamo diftonge. U jednosložnim imenima tendencija ka spoju /ou/ i blizini engleskom originalu je izraženija, jer u reči nema drugih vokala, dok u ostalim rečima postojanje drugih vokala omogućava da se zadrži lakše /o/, u rečima u kojima se i piše s ’o’ (etimološki razlog) i ’eau’ / ’au’ (preuzete iz francuskog) — drugih primera nema: ’ow’, ’oa’ i drugi spojevi slova svi zahtevaju prenošenje s /ou/. Izobličavanje, koje se odnosi i na izgovor i na pisanje, time se svodi na najmanju meru.
Transkripcija imena Stonehill, Ghostley, Rosemary i njima sličnih, tj. višesložnih imena u kojima je diftong /ou/ u izvornom pisanju predstavljen slovom ’o’, ali gdje je adaptirani izgovor ipak /ou/ a ne /O/.
’Stounhil’, ’Goustli’, ’Rouzmari’ i sl. su složenice ili izvedenice sa jednosložnim rečima, pa otuda sadrže /ou/, a ne /O/.
Izostavljanje apostrofa u boljem izgovoru ’Deandželo’, izvan kosih zagrada.
’Deandželo’ ne sadrži apostrof, jer nijedno slovo nije izostavljeno, za razliku od ’D’Andželo’, gde jeste u izvornom jeziku. Upotreba apostrofa, po sistemu, sledi upotrebu u izvornom pisanju.
Prezime St John, koje se u zavisnosti od izgovora transkribuje i kao ’Sent Džon’ i kao ’Sindžon’.
U uvodnom delu Rečnika jasno je navedeno kako se transkribuju elementi Fitz- i Mc-, gde je to sistemsko. St John ima dva izgovora, koji uzrokuju i dve transkripcije.
Mislio sam da spojeno i odvojeno pisanje uglavnom zavisi od izvornog pisanja. Kako onda odrediti da li se piše spojeno ili odvojeno?
Izvorno pisanje nikako nije presudni faktor za utvrđivanje transkripcije, nego prilagođeni izgovor. ’St + xxx’ se u britanskom izgovoru realizuje kao /snt/, a u američkom kao /seint/, što u oba slučaja dovodi do ’Sent’ u transkripciji. St John kao /sindžon/ je specijalan izgovor i tretira se kao izuzetak.
Šta znači specijalan izgovor?
Kao što sam napomenuo, prilagođeni izgovor je merilo sastavljenog ili rastavljenog pisanja u transkripciji. Prezimena sa ’St + xxx’ sastoje se iz dva samostalna dela, koja se samostalno i izgovaraju, pri čemu St John ima i izgovor koji je fonološki idiomatizovan, /sindžon/, gde su se dva elementa stopila u jednu celinu, što uzrokuje i njihovo spojeno pisanje u tom slučaju.
Treba li dopuniti prikaz sistema na osnovu gorenavedenih nedoumica? [Ovo se pitanje ne odnosi na nedoumice vezane za prvi navedeni odgovor, budući da su ta pitanja bila postavljena nešto ranije.]
Pitanja za koja se interesujete predstavljaju specifičnosti, koje u prikazu sistema u uvodnom delu Rečnika nije potrebno obrazlagati.
Ima li nenaglašenih samoglasnika bez odgovarajućeg slova u izvornom pisanju i kako se tada prenose?
Nisu mi poznati takvi primeri.
Бруни:
Poštovani prof. Klajn,
Pišem Vam povodom imena novog pape, kako crkvenog koje je uzeo kao papa, tako i njegovog pravog imena dok je bio još uvek kardinal. Što se tiče prvog, mi na Srpskom jezičkom ateljeu imamo nedoumicu da li je bolje Franjo ili Franja. Štampa je koristila u vestima o objavi papinog imenovanja i jedan i drugi oblik, ali sad izgleda da preovladava Franja. S jedne strane, prema (navodno) Vašoj izjavi Pressu, kao i izjavi Društva za primenjenu lingvistiku, srpski oblik za ovo ime je Franja. Međutim, ako uzmemo u obzir da je papa uzeo ime jednog sveca koji se u Pravopisu (2010) imenuje na više mesta kao Franjo Asiški, ako uzemo u obzir da i Vi u svom RJN takođe ovog sveca imenujete kao Franjo Asiški, logično bi bilo slediti tu liniju i novog papu takođe zvati Franjo. Takođe, i Srbi u Republici Srpskoj o skoro cela zapadna Srbija ovo ime izgovaraju sa –o. S druge strane, ako i ostavimo Franja Asiškog po strani, i Franc Jozef se u P10 pojavljuje kao Franjo Josif, a ne Franja Josif. Rado bismo čuli vaše mišljenje po ovom pitanju koje uzima u obzir sve ove navedene argumente.
Što se tiče papinog pravog imena, tačnije, prezimena, srpska štampa je jednoglasno objavila njegovo prezime transkribovano kao Bergoljo, prema italijanskom izgovoru. Dilema je u sledećem: papa je sin italijanskih emigranata u Argentinu, a u Argentini, italijansko prezime Bergoglio izgovara se baš tako: Bergoglio, što se može videti i na nekoliko video snimaka na Jutjubu raznih argentinskih emisija i vesti u kojima se objavljivalo imenovanje pape (link, link). Tim pre što se ime njegovog oca svuda navodi u čisto španskoj verziji, samo prezime ostaje ispisano prema italijanskom — José Mario Francisco Bergoglio – da je italijanski, bilo bi Giuseppe Mario Francesco, a ne José Mario Francisco. Ostaje još jedino videti kako sam papa izgovara svoje prezime, ali mi se čini da je to nažalost malo teže naći (barem se ne može naći na Jutjubu). Dakle, uzevši u obzir sve ove argumente, molimo vas za mišljenje o tome kako treba transkribovati papino prezime: Bergoljo, prema italijanskom, ili Bergoglio, prema španskom izgovoru.Unapred Vam zahvaljujemo na odgovoru.
Srdačan pozdrav,
Urednici Srpskog jezičkog ateljea
Нови папа баш прави проблеме новинарима. Прво их је изненадио, јер није био међу фаворитима, а изабран је већ другог дана, што нико није очекивао. Онда је узео име које ниједан папа пре њега није носио. Сад се поставља питање: Фрања или Фрањо?
Папска имена, као и имена старијих владара, у сваком језику се „преводе“ на домаћи облик. Ти облици нису увек исти у хрватском и код нас. У другој половини прошлог века, по Хрватима, Ватикан су предводиле папе Пио, Иван, Павао, Иван Павао I и Иван Павао II; ми те исте папе зовемо Пије, Јован, Павле, Јован Павле. Садашњи папа је одабрао име католичког свеца које се међу Србима не употребљава. То је вероватно разлог што у Правопису Матице српске пише „свети Фрањо Асишки“ и „Фрањо Јосиф“. Мислим ипак да данашњем стању више одговара облик Фрања, како се најчешће ових дана говорило и писало у медијима. Завршно „о“ у оваквим именима употребљавамо или за Србе из западних крајева и Црне Горе (Иво Андрић, Симо Матавуљ, Миро Вуксановић…) или за Хрвате, а папа није ни једно ни друго.
У медијском језику папе се често означавају презименом (Војтила, Рацингер), па ће тако сигурно бити и овог пута. Авај, ни ту ствари нису сасвим чисте. Папа је пореклом Италијан (као и 60 одсто становника Аргентине), носи италијанско презиме Бергољо (Bergoglio), али у Аргентини то изговарају као што се пише – Бергоглио. Аргентинци нек се не љуте, али такав изговор пара уши свакоме ко је икад чуо и реч италијанског (да ли бисте главни град Сардиније назвали „Каглијари“, сликара „Модиглијани“, а некадашњег вођу италијанских комуниста „Тоглијати“?). У Риму сигурно неће изговарати „Бергоглио“, па не морамо ни ми.
Иван Клајн
Навигација
[0] Списак порука
Пређи на пуно издање