У тачки 133 за разговорни стил прописује се, истина, је ли одвојено, али у истој реченици и јелте спојено, дакле, чим дође до промене структуре те упитне речце / конструкције / узречице.
За нас је овде (а ја сам таква тумачења чуо и на Филолошком факултету) је л’ одвојено само када је ово је облик презента гл. јесам/бити и када има морфолошку, одн. синтактичку функцију у реченици (помоћни, одн. егзистенцијални глагол): Је л’ дошао Марко (перфекат), Је л’ био дошао Марко (плусквамперфекат), Је л’ Марко срећан (копула у именском предикату), Је л’ хладно напољу (копула у прилошком предикату).
Сви остали случајеви пишу се са јел’.