Заправо, по речницима је само сѝнтагма, без икаквог разлога. Ако имамо дијафра̀гма, парадѝгма, енѝгма, онда мора бити и синта̀гма. Али није без оправдања ни узлазни на трећем од краја, према коме имамо двосложне облике до̏гма, сти̏гма (*до̀гма, *стѝгма).
Слична је ствар и са сѝнтакса/синта̀кса, будући да имамо и пара̀лакса, та̏кса и профила̀кса, хипота̀кса, каталѐкса.