Zdravo svima! Ima izuzetno mnogo stranih imena akcentovanih na poslednji slog po standardu jezika iz kojeg potiču: npr. španski teniseri Rafael Nadal i David Ferrer ili bilo kakva francuska imena (uz to, koliko ja znam, naglasak ne može biti na nekom drugom mestu u standardnom francuskom) - recimo Roger Federer ili Ferdinand Victor Eugène Delacroix. Dobro mi je poznato "tradicionalno" rešenje probleme s akcentom na poslednji slog u stranim rečima: kratkouzlazni naglasak na pretposlednjem slogu ili kratkosilazni na 1. slog + dužina na poslednjem slogu, ali nisam siguran da li ne postoji i težnja čuvati izvornu poziciju i tip akcenta: skoro svi indoevropski jezici imaju prost dinamički akcenat, koji približno odgovara akcentima silaznog tipa u srpskom. Pitam je li problematično naglasiti poslednji slog ili je to samo ograničenje prema standardu? Kako biste pročitali moje primere? Postoji li neko "opšte pravilo" za slučaje poput tih koje sam naveo?
Hvala unapred!