Аутор тема: -bina -ba  (Прочитано 980 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Badza

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
    • Српски ми је матерњи језик
-bina -ba
« : 24. 02. 2024. у 18.17 »
Zdravo,

Molim vas da mi neko ko ima mogućnost elektronski izlista reči sa sufiksima:
 -bina
 -ba

Ako je broj reči prevelik, onda bar deo. Hvala.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.273
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #1 : 26. 02. 2024. у 13.02 »
Можеш да, рецимо, користиш корпус srWaC (унесеш звездицу па суфикс) или сајт Римовање.

Ван мреже Badza

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #2 : 27. 02. 2024. у 21.06 »
Hvala.

Inženjer sam po struci. S vremena na vreme me zainteresuje gramatika srpskog jezika.

Pored pravila da se palatalizacija vrši ispred samoglasnika e,i,a i nepostojanog a, saznao sam da se palatalizacija vrši ispred nastavka -ski, zbog tog što je u staroslovenskom taj nastavak bio zapravo -ьски, i baš taj meki poluglas ь zapravo uzrokuje palatalizaciju.  Objedinjeno rečeno, palatalizacija se vrši ispred i, e, a, nepostojanog a, mekog poluglasa ь i dodajte ako ima još. 
Moje pitanje je sledeće: da li postoji još današnjih nastavaka koji su nekada ispred imali meki poluglas ь ? Da li su npr.  nastavci -bina i -ba nekad bili -ьбина i -ьба ? Tačnije, da li ti nastavci prouzrokuju palatalizaciju? Da li postoji još bilo koji nastavak osim -ьски (i mislim -ьн) da prouzrokuje palatalizaciju?

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 915
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #3 : 28. 02. 2024. у 10.48 »
Ovo zvuči kao posao za Nikolićev Obratni rečnik!
Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже Esquivalience

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 59
  • Говорим: English
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #4 : 2. 03. 2024. у 22.26 »
Цитат
Objedinjeno rečeno, palatalizacija se vrši ispred i, e, a, nepostojanog a, mekog poluglasa ь i dodajte ako ima još.

Čisto da budemo jasni: vidimo njene rezultate ispred („postojanog”) a, jeste, ali samo onda kad je poreklom od jata (кρик- + -ѣти → кρичⲁти).
A što se nepostojanog a tiče – ono je po poreklu od poluglasnika (ili ъ ili ь), ali u stsl. svakako nema nepostojanog a, već je to poluglasnik (mislim da to znaš).

Imaš i palatalizaciju ispred nazalnog e u stsl. (ѧ), samo se ti slučajevi ne vide lepo u modernom jeziku, pa se ne konstatuju. Imaš npr. imenicu otroče, od otrok (to znači „dete”) i u stsl. glasi отρочѧ ← отρокъ, ili od ovca postoji varijanta ovče, ovčeta, što je od овьчѧ, овьчѧтᴇ.

Цитат
Da li postoji još bilo koji nastavak osim -ьски (i mislim -ьн) da prouzrokuje palatalizaciju?
Цитат
Da li su npr.  nastavci -bina i -ba nekad bili -ьбина i -ьба ?

Da, ima još.
1. Da, bilo je -ьбⲁ; lepo uočeno! :D Ima дρѹжьба, ʌѣчьбⲁ i sl. (samo ako su od glagolâ izvedene, onda ne bi bila palatalizacija na tom koraku, ali ima i drugih primera). Pretpostavljam da pitaš zbog reči srdžba (srce je u stsl. сρьдьцᴇ, tako da dȁ).
1.a. A sufiks -bina ne postoji kao sufiks u stsl., taj sufiks je mlađi. Ali da, -bina je prosto -ba + -ina (to je isti sufiks, -ba, samo mu je dodato -ina, to se dešava kroz istoriju jezika).
2. Pored -ьски imaš i -ьство (отьчьство, патρиⲁршьство, чʌовѣчьство);
3. Imaš sufikse -ьѥ (веʌичьѥ, подъɴожьѥ, обʌичьѥ, оρѫжьѥ; ovo poslednje je današnje oružje) i -ьи/-ии (вʌъчьи/вʌъчии; to je vučji/vučiji, glasovna vrednost je u stvari -ьjь/-ijь, ali stsl. ne piše glas j).
« Последња измена: 2. 03. 2024. у 22.34 Esquivalience »

Ван мреже Badza

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #5 : 3. 03. 2024. у 08.45 »
Hvala Vam Esquivalience. Sada mi je palatalizacija mnogo jasnija. Na kraju bi bilo lepo da sumiramo sve slučajeve. Po ovome dosad nastavak -da u izvornom obliku ne bi trebao da ima meki poluglas ispred (-ьда), zbog primera "svagda", ako se ne varam? Da li jezik poznaje objašnjenje zbog čega se toliko razlikuju nastavci -ьба  i -да, da bi prvi imao meki poluglas, a drugi ne?

Ван мреже Esquivalience

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 59
  • Говорим: English
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #6 : 3. 03. 2024. у 11.54 »
Da, znači: staroslovenski palatalizuje ispred ь, ᴇ, ѣ, ѧ i и, ali ti glasovi su se menjali, gubili i davali različite reflekse, pa danas vidimo rezultate ispred nepostojanog a (ali samo onog nepostojanog a koje je od ь), i tih nekih sufiksa poput -ski i -stvo.

Цитат
Po ovome dosad nastavak -da u izvornom obliku ne bi trebao da ima meki poluglas ispred (-ьда), zbog primera "svagda", ako se ne varam?

Da je reč glasila *вьсᴇгьдⲁ, promenila bi se u *вьсᴇжьдⲁ, tako je.
Samo što -da nije nastavak u toj reči. Reč svagda je od sve i god po HJP-u (znači nije to tipa sveg- + -da, poreklo je drugačije).
Ali da, tu nema poluglasnika. Te reči ima u 14. veku u nekim tekstovima (Poslanica Kiprijanu, kijevskom mitropolitu, ili Uputstvo za liturgiju Jovanu Zlatoustom) i glasi вьсᴇгьдⲁ. :)

Ван мреже Badza

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #7 : 3. 03. 2024. у 23.33 »
Rekoste da je reč glasila вьсᴇгьдⲁ, promenila bi se u *вьсᴇжьдⲁ.
Na kraju rekoste da je u 14. veku reč glasila вьсᴇгьдⲁ.
Jeste li napravili lapsus i hteli reći da je u 14. veku reč glasila вьсᴇгдⲁ, bez drugog mekog poluglasnika?

Ван мреже Esquivalience

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 59
  • Говорим: English
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #8 : 9. 03. 2024. у 10.18 »
Nije lapsus, nego ja nisam lepo objasnio. Palatalizacija ne deluje u 14. veku. :D
(Inače, izvinjavam se na zakasnelom odgovoru. Ja ne proveravam često taj mejl kojim sam ovde prijavljen. Samo povremeno dođem na forum jer ima nekih baš dobrih znalaca ovde.)

Reč svagda/svegda uopšte nije nastala od nekog oblika sveg- na koji se dodavao sufiks -da.
Sufiks *-da ne postoji kao sufiks (da je postojao i imao poluglasnik, onda bi možda i palatalizovao, to sam hteo da kažem).
Ali ta reč je nastala od sve i god (god u značenju „doba”, „vreme”): sve vreme ~ u svako doba ~ svagda.
A taj poluglasnik koji se javlja u 14. veku nije pravi poluglasnik (meki poluglasnik se neutralisao u 10. i 11. veku kao glas). To je samo u pisanju вьсᴇгьдⲁ u 14. veku, ali tu je poluglasnik napisan po tradiciji, i to da označi redukovano o (ponekad se vokal o redukuje i napiše se namesto njega poluglasnik; toga ima u stsl., na primer кьɴᴇцъ namesto коɴьць, ali to je potpuno drugačija pojava i u njoj to slovo ь ne označava poluglasnik nego redukovano o).

Plašim se da sam sad ukomplikovao još više.  :blush:

Ван мреже Badza

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #9 : 17. 03. 2024. у 19.26 »
Pa jeste, ovde smo sad načeli više tema. Al' to nema veze, ako neko želi bar nešto da nauči, ništa nije teško.

Reč svagda ste objasnili i jasna mi je, nastala je drugim principom - od reči sve + god i ne podleže palatalizaciji.

Sada me zanima druga stvar.
Kada kažete "meki poluglasnik se neutralisao u 10. i 11. veku" i "Palatalizacija ne deluje u 14. veku", možete li mi navesti primere takvih reči koje je "mimoišla" palatalizacija; koje su iz 14. veka, a da nisu postojale pre 10. veka?

Ван мреже Esquivalience

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 59
  • Говорим: English
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #10 : 28. 03. 2024. у 08.36 »
Pa ne deluje ni u 10. veku prva palatalizacija u svim situacijama, nego je vezana za specifične morfološke kontekste (sufikse, specifične padežne nastavke i sl.), ali se u prethodnim vekovima sve ispalatalizovalo, a nove reči koje su došle u jezik nakon prve palatalizacije – dočekale su druga i treća palatalizacija (druga je sibilarizacija), i onda u staroslovenskim tekstovima praktično nema ničega na -ki, -gi, -hi, -ke, -ge, -he i sl.

Najstarije zapisane reči koje su preživele palatalizacije bile bi pozajmljenice poput kit: ima u Suprasaljskom zborniku їѡɴⲁ тρи дɴи въ к҄итѣ поживъ (dakle iz Knjige proroka Jone). Ili lična imena i toponimi i sl.

Ван мреже Badza

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 6
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: -bina -ba
« Одговор #11 : 16. 04. 2024. у 20.28 »
Zdravo Esquivalience. Nađoh vremena da se javim. Pokušavam da shvatim šta si rekao, ali mi ne ide. Ja sam shvatio po ovome da se palatalizacija i sibilarizacija dešavaju u različitim odvojenim vremenskim periodima. Da li sam dobro razumeo? Onda mi nije jasan jedan običan primer reči "junak", "junače", "junaci". Da li su ti oblici nastali u različitim vremenskim razdobljima? I drugo, da li zapisi uopšte prate govor naroda ili se govorilo uvek isto, a zapisivalo drugačije u različitim vremenima? Može li neka kraća priča za nekog ko prvi put čuje na tu temu?

Тагови: