Изнео бих неколико опаски:
1. Ширина. Овакво негирање функционише не само код трпних придева, већ код свих придева који имају некакву валенцију и код именица. Такође, може се градити за све рекције и прилошке одредбе:
никад (не)прежаљен, никад (не)опран, никуд (не)одведен, никако (не)замишљен, ничег (не)достојан, никоме (не)захвалан, ничим (не)опран, ни на коме (не)искаљен (бес)…. Моје осећање прима и једну и другу варијанту.
2. Позиција. Код именица допуне неутрално долазе постпозитивно, и ту, мислим, нема проблем:
неразмишљање ни о чему, неслагање ни са ким, нетрошење ни на шта, неразумевање ни за шта, нетрошење ни на шта, неучествовање ни у чему. (Мада се ове конструкције не би можда природно употребиле, лако их је конструисати у примерима типа:
Марко се не слаже ни с Пером ни с Миком ни с Јовицом. То његово неслагање ни са ким није добро за њега.) Осим што ми ненегирана именица овде „не иде“ (
*слагање ни са ким), мислим да и семантика може бити релевантна (
трошење ни на шта : нетрошење ни на шта). Дакле, код именица, где рекција долази иза, природна је дупла негација. Тако је, чини ми се, исто и код придева где је рекција постпозитивна:
невезан ни за шта, ненавикнут ни на шта (обрнуто би могло обоје
ни за шта (не)везан, ни на шта (не)навикнут). С друге стране, и код придева можемо имати семантичку дистинкцију ако ротирамо главну и допунску реч:
одведен никуд : неодведен никуд, опран ничим : неопран ничим (ово прво означава извршену радњу, друго не).
Из тога што
никуд одведен значи једно а
одведен никуд друго можемо закључити да нешто није у реду, па да нормом забранимо ово прво (као садашњи нормативисти), а можемо и увести (с тим што би то требало добро описати у званичним граматикама) објашњење да препозитивна негирана допуна или одредба у именичкој или придевској синтагми протеже негацију и на главну реч.
3. Придеви и партиципи. Даље, мислим да постоји разлика између негирања описног и трпног придева. Синтагму
никад опран пре бих тумачио као да је квалитативна (
← Он никад није опран = чист [
какав]), а
никад неопран као номинализацију пасивне реченице (
← Он никад није опран ← Њега никад нису опрали). Не знам да ли други имају такво осећање. Квалитативно значење блокирају глаголске рекције:
ничим (не)опран може бити само пасивно.
Квалитативни придеви могу да имају кондензовану негацију (да је само придев негиран):
Он није ничег достојан → Он је свега недостојан; Ствар није нимало банална → Ствар је сасвим небанална, док је код трпних негација „диспергована“:
Он није ни на шта навикнут → Он је ненавикнут ни на шта (*ненавикнут на све); Он није никуд одведен → Он је никуд неодведен.
Одговор је доста једноставан
Рекао бих да се Фекете жестоко прерачунао с овим.