Српски језички атеље

Српски језички атеље => Граматика => Синтакса => Тему започео: Бруни у 24. 06. 2011. у 22.22

Наслов: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: Бруни у 24. 06. 2011. у 22.22
Na njiki sam ispravila:

Цитат
Спровођење Комесарског наређења је довело до…

u

Цитат
Спровођење Комесарског наређења довело је до…

Posle su me pitali zašto, a ja ne umem da odgovorim. Znam da npr. ako imamo neku sintagmu sa gomilom padeža i predloga i veznika iza nje ide "jeste" a ne "je", ali ne znam zašto. Ja to jednostavno radim po osećaju, ali kad su me već pitali zašto, volela bih i ja da znam zašto.
Наслов: Одг.: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: Vukvuk у 24. 06. 2011. у 23.04
Zato što se iza složenih sintagmi pravi govorna pauza, a enklitičko "je" ne može stajati iza pauze, već se raspoređuje na drugu poziciju u intonacionoj frazi.

Međutim, problem nije toliko jednostavan. Prvo, pitanje je sa koliko reči sintagma postaje složena sintagma? A drugo, da li se iza svake tako određene složene sintagme zaista pravi govorna pauza?

U konkretnom slučaju, po meni su moguća oba čitanja: /spròvođēnje komèsārskōg naređénjaje dòvelo/ i /spròvođēnje komèsārskōg naređénja # dòveloje/, pa bi prema tome i obe varijante bile pravilne.
Наслов: Одг.: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: Шоми у 24. 06. 2011. у 23.09
Акценат. То су клитике и оне не могу бити наглашене, већ чине акценатску целину са речју пре тј. после себе. Постоје проклитике (преднагласнице, прислоњенице) које чине акценатску целину са наредном речју, а то су сви предлози и ненаглашени везници (да, јер, пошто…), и енклитике (занагласнице, наслоњенице) које се изговарају заједно са претходећом речју, где спадају ненаглашени облици личних заменица у генитиву, дативу, акузативу (ме, ми, ме, те, ти, те, га, му, њ, је, јој, ју, нас, нам, вас, вам, их, им), ненаглашени облици неких глаголских облика помоћних глагола (сам, си, је, смо, сте, су, бих, би, бисмо, бисте, ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) и речца ли.

Је се не пише иза зареза, јер би у том случају енклитика морала носити нагласак, а то није допуштено.

П. С. Претече ме Вук, а ја написах и мало шире објашњење зашто.
Наслов: Одг.: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: Бруни у 24. 06. 2011. у 23.27
Хвала на одговору.
Наслов: Одг.: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: Шоми у 25. 06. 2011. у 00.21
U konkretnom slučaju, po meni su moguća oba čitanja: /spròvođēnje komèsārskōg naređénjaje dòvelo/ i /spròvođēnje komèsārskōg naređénja # dòveloje/, pa bi prema tome i obe varijante bile pravilne.

И ја написах да су овде, по мом мишљењу могућа оба решења, али избрисах тај део пре слања поруке. [pardon]
Наслов: Одг.: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: Duja у 25. 06. 2011. у 13.37
…ali je meni Brunina varijanta lepša, naročito u formalnom tekstu; nekako, osećam da bi tako intonirao profesionalni spiker.
Наслов: Одг.: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: Шоми у 25. 06. 2011. у 13.51
Слажем се.
Наслов: Одг.: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: МатриксМара у 26. 06. 2011. у 09.22
Mислим да то нема везе са сложеношћу синтагме, него употребном вредношћу помоћног глагола Бити  у енклитичком облику, који мора доћи иза акцентоване речи и копулативног глагола БИТИ који нема енклитичку вредност!
Наслов: Одг.: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: Шоми у 26. 06. 2011. у 10.16
Па он у оба ова случаја долази после акцентоване речи: и наређења и довело носе нагласак.
Наслов: Одг.: Položaj glagola biti u rečenici
Поруку послао: .:Aleph:. у 2. 09. 2011. у 09.37
На ’оном другом форуму’ потражи Вакернагелово правило. Не вреди само за глагол бити.

По томе правилу енклитика (наслоњеница) стоји иза прве наглашене речи у реченици.

Изузеци су од тога правила синтагме.

Не раздвајају се титуле, имена установа, градова, држава. Не може, дакле, Председник је Владе донео одлуку да…

Може само Председник Владе донео је одлуку…

Енклитика, дакле, не сме доћи после паузе, јер након ње долази реч обавештења, а не она без лексичког значења.