Српски језички атеље

Српски језички атеље => Семантика и етимологија => Тему започео: IamASt у 18. 01. 2013. у 09.54

Наслов: Skotna kuja
Поруку послао: IamASt у 18. 01. 2013. у 09.54
Mislim da se ovako kaže, ali malopre videh i trudan pas. Šta kažete? I da nije nepravilno, kako vam se čini stilski?
Rečenica konkretno glasi: Svi su bili šokirani slikom trudnog psa vezanog za banderu.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 18. 01. 2013. у 10.04
Pa sad… "trudan pas" svakako više šokira uz "vezan za banderu" nego "skotna kuja", tako da taj koji je to pisao, verujem da je vrlo pažljivo birao izraze. Lično mislim da je i jedno i drugo ispravno, i da se radi o izrazima koji definišu pre ljude koji ih koriste, nego samu životinju. Skotna kuja je izraz koji bi koristili ljudi koji psa vide više kao stvar, nešto od čega se može imati koristi, dok "trudan pas" je izraz koji bi pre upotrebio neki ljubitelj i branitelj životinja i njihovih prava.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: IamASt у 18. 01. 2013. у 10.19
Mene bi svakako isto to dotaklo i da je napisao da je mukica skotna  :( A volim životinje, (ne kao stvari, da ne bude zabune)  ;) Ne vidim ni ja neku veliku grešku u ovome, samo malo mi bode oči, valjda zato što sam navikla da uvek čujem za životinje da su skotne.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 18. 01. 2013. у 10.32
Meni je to kuja uvek zvučalo ružno. Ja bih rekao keruša. Što se tiče dileme trudna/skotna, imam utisak da trudna u opštem jeziku polako postaje zamena za sve druge varijante (skotna, steona). Ni ja iskreno ne znam za koje se životinje koristi skotna, znam za keruše i mačke (i druge životinje koje se kote?), steone su valjda krave (i druge životinje čije mladunče zovemo teletom? ali ne znam koje su to), a ne znam ni da li ima drugih varijanti. Ali nekako mi je ipak korektnije reći skotna.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: J o e у 18. 01. 2013. у 11.12
Мени је куја неутрално, као и керуша. Кучка је пак обележено.

Никако не бих узео за животиње трудна као неутрални израз. Вероватно зависи од културног окружења. Скотна или бременита иде за све животињске случајеве као хипероним (РСЈ), али и стеона, смацна, с(у)прасна… тамо у окружењима где је потребно или уобичајено разликовати појмове.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 18. 01. 2013. у 16.18
Никако не бих узео за животиње трудна као неутрални израз.
Ни ја. Звучи блесаво.
У народу је то врло прецизно — керуша је скотна, крава је стеона, кобила је суждребна, овца је сјагњена, коза сјарена, крмача с(у)прасна, магарица је спулена (магаренце је пуле).
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 18. 01. 2013. у 18.39
Meni, pak, sve to što ste nabrojali, potpuno je nepoznato, osim za pse. Ne verujem da bih rekla da je krava "trudna", ali sigurno ne bih upotrebila izraz "steona". Verovatno bih rekla nešto opisno, kao npr. krava će da ima tele. Ili eventualno "noseća" i isto bi uradila i za sve ostale životinje. Čini mi se da sam taj izraz videla u značenju "trudna"…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: J o e у 18. 01. 2013. у 18.42
А шта ти фали речи скотна?
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 18. 01. 2013. у 18.46
А шта ти фали речи скотна?
Pa ništa, samo nisam navikla da je koristim. Mada, možda ima veze i to što me podseća na reč "skot". :D Ne, ozbiljno, jednostavno nije reč koju imam običaj da koristim. Mada, da budem iskrena, o kučećim trudnoćama uglavnom pričam sa Špancima, a pre nego što sam otišla za Španiju nisam imala kuče, tako da je i razumljivo što mi te reči nisu više u upotrebi…

U svakom slučaju, da se ogradim, govorim isključivo na osnovu ličnih doživljaja, te molim da se tako i shvati ono što pišem. :D
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 18. 01. 2013. у 19.32
Ne verujem da bih rekla da je krava "trudna", ali sigurno ne bih upotrebila izraz "steona"…
:-/
Никад нисам чуо ништа осим "стеона".
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Stoundar у 18. 01. 2013. у 19.45
I meni trudna zvuči neprimjereno, ali svi ti ostali izrazi za mene su „stručna terminologija“, kao jetrve i zaove. Ne poznajem ništa od toga, a kamoli da spontano upotrijebim koji izraz.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 18. 01. 2013. у 19.52
Да ли је неко чуо за израз „суштена“?

Моји баба и деда су у говору увек правили разлику. За мачку су говорили да се коти, за кују да се штени, за краву да се тели, за крмачу да се праси. Одатле и различити изрази за трудноћу: мачка је скотна, куја је суштена, крмача је супрасна, крава је стеона.

За ове изразе питам, јер и овде где су се некад говорили (Зрењанин и околина), људи којих су бар знали да препознају њихово значење у говору, има све мање међу живима.

Одатле (мислим) и оно за трудног пса. Све више људи не познаје ниједан израз за трудноћу код животиња, а у исто време све више људи постају новинари. Онима који знају бар један („скотан“), реч звучи чудно јер су се навикли да се она користи за људе.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Stoundar у 18. 01. 2013. у 19.56
За мачку су говорили да се коти, за кују да се штени, за краву да се тели, за крмачу да се праси.

Ovoliko bih i ja mogao prepoznati, a ponekad i upotrijebiti, ali od tih riječi koje izražavaju stanje — nijednu.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 18. 01. 2013. у 19.59
За мачку су говорили да се коти, за кују да се штени, за краву да се тели, за крмачу да се праси.

Ovoliko bih i ja mogao prepoznati, a ponekad i upotrijebiti, ali od tih riječi koje izražavaju stanje — nijednu.
Da, i meni su ovi izrazi poznati, ali to je već neka druga radnja koja dolazi nakon trudnoće (skotnoće, steonoće i sl.) :D
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 18. 01. 2013. у 20.07
Ovoliko bih i ja mogao prepoznati, a ponekad i upotrijebiti, ali od tih riječi koje izražavaju stanje — nijednu.

Назив за процес порађања је изведен из назива младунца. Стање трудноће такође, само уз префикс с (са, су).

Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Stoundar у 18. 01. 2013. у 20.09
Da nije onda stvar u načinu izvođenja tih riječi? Imamo li novijih primjera?
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Rancher у 18. 01. 2013. у 23.31
За мачку су говорили да се коти…
Ја још чуо мачка је (с)мацна и омацила се.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 19. 01. 2013. у 00.02
Никад нисам чуо ништа осим "стеона".

Strane reči su loše, jer ih seljaci ne razumeju, ali su reči sa sela dobre, iako ih građani ne razumeju. ;)

Omaciti, oprasiti, oteliti, oždrebiti se je OK. Ojariti, ojagnjiti se mi malo neobično zvuči, ali verovatno bi u kontekstu i to bilo OK. Ali ne bi mi smetalo ni za jednu od tih životinja ni poroditi se.

Smacna, suprasna itd. — to definitivno nije standard. Ili skotna ili u trudnoći. Bremenita i noseća mi zvuče nekako poetski/arhaično…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: rade у 19. 01. 2013. у 08.54
suprasna  — to definitivno nije standard.

Ово је сасвим сигурно стандард. Никада нисам чуо да људи који се баве одгојем стоке за крмачу кажу нешто друго.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 19. 01. 2013. у 10.33
suprasna  — to definitivno nije standard.

Ово је сасвим сигурно стандард. Никада нисам чуо да људи који се баве одгојем стоке за крмачу кажу нешто друго.
Очигледан је генерацијски јаз између Вуквука и Радета.
Вуквуку су вероватно непознати стандардни називи за интимни однос код неких домаћих животиња. Свиња се букари, овца се мрче, кокошка се гази, кобила се опасује.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 19. 01. 2013. у 12.16
To su, da tako kažemo, uskostručni izrazi, koji ne spadaju pod standard.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 19. 01. 2013. у 12.23
suprasna itd. — to definitivno nije standard.

ХЈП, на пример, даје супрасна и стеона (стелна).
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 19. 01. 2013. у 12.24
To su, da tako kažemo, uskostručni izrazi, koji ne spadaju pod standard.

Не разумем, ускостручни изрази не спадају под стандард?
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 19. 01. 2013. у 14.04
Standard je ono što većina (ili makar prestižna manjina) govornika za početak razume i potom oseća kao standardno. Prošireni standard obuhvata i stručne izraze, ali takve koje opet većina nosilaca tih struka među govornicima datog jezika smatra standardnim. Reči iz privatne sfere, koje ne cirkulišu u opštoj i javnoj upotrebi jezika, dijalektizmi, lokalizmi, arhaizmi nisu standard.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Duja у 19. 01. 2013. у 14.11
Nisam siguran ni koliko se leksika može podvesti pod jedinstvenu klasifikaciju standardno—nestandardno. Bar je tu prisutno mnoštvo nijansi i atributa: ’obeleženo’; ’pokrajinski’; ’razgovorno’; ’stručno’; ’zastarelo’ itd. Kad tako postavimo priču, možemo reći da su steona itd 1) stručni pojmovi u agronomiji i 2) na putu zastarevanja. Ali ne ’nestandardni’.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 19. 01. 2013. у 14.14
Узгред, примећујем да се на сајтовима псећих одгајивачница и на форумима власника паса користи реч „суштена“ коју сам поменуо.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 19. 01. 2013. у 14.16
Standard je ono što većina (ili makar prestižna manjina) govornika za početak razume i potom oseća kao standardno. Prošireni standard obuhvata i stručne izraze, ali takve koje opet većina nosilaca tih struka među govornicima datog jezika smatra standardnim. Reči iz privatne sfere, koje ne cirkulišu u opštoj i javnoj upotrebi jezika, dijalektizmi, lokalizmi, arhaizmi nisu standard.

Што се тиче речи супрасна и стеона, да ли у ту престижну мањину спадају људи који поседују свиње и краве у свом домаћинству, као и њихови суседи и рођаци, или само они који говедину и свињетину познају једино као храну коју купују у продавници?
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Duja у 19. 01. 2013. у 14.32
Pa vidi, svi mi pođemo od sebe; teško je uvek biti objektivan. "Ja ne znam šta je to, dakle to je slabo poznat pojam" je zamka u koju je lako upasti. A prirodno, pošto se većina nas druži s ljudima iste generacije i kulturnog kruga, lako je upasti i u generalizacije tipa "to ne zna niko od mojih prijatelja." I ja sam se nedavno, recimo, zapanjio da je pejsaž (što ja koristim) supstandardno, štaviše i da sam u ozbiljnoj manjini, a mislim da mi ne fali širine shvatanja.

Tako da razumem Vukov stav, donekle, mada on izvesno ne obuhvata celokupno društvo. Ali, njegov stav ujedno i implicira da se u njegovoj generaciji (urbanoj, mlađoj) te distinkcije u rođačkim odnosima i životinjskim trudnoćama polako gube, po prirodi stvari. Uporedi: "da li u Pržogrncima Donjim kažu ćaskati ili četovati na Fejsu?" Odgovor: ni jedno ni drugo, nemaju pojma šta je to. No, možemo zasigurno reći da će u budućnosti biti sve više onih koji četuju, a sve manje onih čije su svinje suprasne. Cena progresa, šta li.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: rade у 19. 01. 2013. у 15.17
Могу само да замислим како би ме гледали у Шапцу, Ваљеву, Крушевцу или Зајечару кад бих рекао да је у обору трудна крмача. У местима која имају широко сеоско залеђе сви користе ове речи о којима дискутујемо и не верујем да ће се оне баш тако лако изгубити. Београд је друга прича и ту се одмах поставља питање према коме се дефинише стандард, према Београду, или према Србији.

Код пресуђивања шта је стандард и престижна већина треба додатно имати у виду да о некој речи не може да суди неко, ко нема никаква искуства с предметом, који та реч описује. Ко није презао коња, тешко може да зна шта су колан, оглав и ђем; а ко није чувао свиње, тешко да је чуо да је крмача супрасна.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: J o e у 19. 01. 2013. у 15.38
Али у стандарду се само пошло од народа (Доситеј, Вук…). Двадесети век је већ учинио да он сасвим пређе у град, макар у домену лексике.

Ја мислим да се не може рећи како су терминологије нестандардне, али да не спадају у слој најопштије лексике, не спадају. И ту не бих енцефалографији или анадиплози давао никакву предност над стеоношћу или сноваљкама.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 19. 01. 2013. у 16.19
Београд је друга прича и ту се одмах поставља питање према коме се дефинише стандард, према Београду, или према Србији.
Ово сам и ја хтео да кажем.
Сетих да смо давно, на неком породичном слављу, инспирисани књижицом о дечијим бисерима, питали једног малог рођака каква је разлика између пилета и прасета. Он, градско дете, никад мрднуо из Београда, рече: "Прасе има глатку кожу, а пиле као најежену."
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: rade у 19. 01. 2013. у 16.25
Моја ме жена питала да ли овце уједају, а један бизМисмен ме убеђивао да је у стаду оваца најважнији јарац :)
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Stoundar у 19. 01. 2013. у 16.55
Pa ne znam ni ja da li ovce ujedaju, nikad mi nije zatrebalo. Mogao bih saznati sa nekoliko klikova, ali potpada li i to pod Bruninu opštu kulturu (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3484.msg37758#msg37758)?
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: rade у 19. 01. 2013. у 17.35
Не знам шта је "општа култура", свако под тим подразумева нешто друго. За мене познавање појмова, ситуација, ликова и предела служи да могу да се снађем у низу животних ситуација и да не испадам глуп у друштву, ако већ не могу да будем геније. На пример, јесте ли кад видели Београђанина на селу, или код посете тетки у Доњем Милановцу? Много смешна слика…. 
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 19. 01. 2013. у 21.52
Pa ne znam ni ja da li ovce ujedaju, nikad mi nije zatrebalo. Mogao bih saznati sa nekoliko klikova, ali potpada li i to pod Bruninu opštu kulturu (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3484.msg37758#msg37758)?
[yes]

Kao i to da je muž ovce ovan a ne jarac, i da je pile ptica, a prase sisar. Te stvari se uče u osnovnoj školi (i to nižim razredima), a udžbenici imaju slike, tako da za takve stvari nema nikakvog opravdanja.

To što neko gradsko dete ne razlikuje kravu od konja jeste opšta kultura, ali imena za bremenito stanje pojedinih životinja, za parenje između određenih vrsta, ili njihovo porađanje… To ipak nije. To je normalno tamo gde su ljudi toliko bliski s životinjama da ih vide i kad vode seks, i kad su trudne i kad se porađaju. U krajevima gde se te životinje mogu videti samo na slici, naravno da nije. Verujem kad Rade kaže da kad bi nekom seljaku rekao da mu se krava porađa da bi te pogledao ko ludaka, ali isto tako kad bi tom seljaku pokazao nešto što on nije nikad video ni koristio, a tebi je to sasvim obična stvar, i ti bi njega gledao belo.

Rade, ja sam iz Beograda, i nemam rođake na selu, ali sticajem okolnosti, provela sam nekoliko leta u jednom selu nedaleko od Valjeva gde sam radila na njivi, čuvala krave, hranila piliće, zalivala baštu, pojila konje i druge seoske poslove (naravno, iz zabave, ne u ozbiljnom fazonu, ali svejedno, za mene kao dete je to bila super poučna igra), i beskrajno sam zahvalna svojim roditeljima i tim našim prijateljima na selu kod kojih sam bila tih nekoliko leta na tome. Ipak, ne bih se smejala deci koja nemaju tu sreću da vide živu kravu ili živo pile, već bih ih pre žalila zbog roditelja koje imaju (pogotovu tih roditelja koji su došli sa sela, pa naprasno zaboravili odakle potiču, pa im deca ne umeju prepoznati životinje koje su oni kao mali čuvali).
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: rade у 19. 01. 2013. у 22.44
Нема говора да се некоме смејем, само сам указао да Београд не може бити носилац стандардизације језика. У неким областима можда, у неким другим сигурно не. Иначе, још је Данојлић у "Муци с речима" описивао случај Милосавке која се у Београду труди да постане Мики, што јој тешко успева. Приказ сељака који се не сналази у граду среће се и код других писаца, али обратни описи, несналажење Београђана у малом месту или на селу, ретко се срећу, барем их ја нисам сретао, па се некако стиче утисак да провинцијалац мора да се снађе у Београду, али да београђанин нема шта да се сналази на селу. То вреди и за познавање термина - једни треба да знају шта је то чет, а други не морају да знају да је крава стеона. Не говорим о омладини, та деца тек стичу животно искуство и по природи ствари њихов  је хоризонт  ограничен, али одрасли (27+) би неке термине ипак требало да знају, ако се ти термини примењују на широј територији, тј. нису локализми.

Локализми, који су негде успут поменути у овој дискусији, не морају да се знају. Неко, ко живи поред  реке у крају где има пуно водотокова вероватно неће знати шта је то чатрња, али зато сваки Херцеговац  зна. Не сећам да ли сам раније поменуо да моја "српкиња" у гимназији није знала шта је то долап, кад смо радили Ракића. Јер, ко још у Босни зна шта је то долап? 
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 19. 01. 2013. у 23.22
…једни треба да знају шта је то чет, а други не морају да знају да је крава стеона.
Како би данашњи клинци разумели стихове: Окани се, Марко, четовања? :)

Иначе, у свему се слажем са Радетом, као и у већини других случајева.
Дал су то године, ил ко зна шта ли је…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 19. 01. 2013. у 23.28
Ја се слажем једино ако додам ово „једини“ у Радетов исказ:

Нема говора да се некоме смејем, само сам указао да Београд не може бити једини носилац стандардизације језика.

Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 09.46
Већ смо говорили о томе да "београдски говор" заправо не постоји. Као ни "београдски акценат". У том Београду сада живи много људи из свих крајева Србије и покојне Југославије, тако да се на улици могу чути сва могућа наречја и акценти.
Може да се мисли на говор који се чује на телевизији, али и њих има свакојаких.
Што се акцената тиче, ја сам у принципу против тога да се неки акценат прогласи за стандардни.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 20. 01. 2013. у 09.53
Ne, standardna je isključivo "zdrava srpska narodna reč".

Naročito volim kad se pravi veštački sukob između Beograda i ostatka Srbije, kao da u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Zrenjaninu… svi svaki dan govore o sjagnjenim kozama i suždrebnim kobilama, njihovom bukarenju, gaženju i čemu već ne…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Duja у 20. 01. 2013. у 09.58
o sjagnjenim kozama

[pljes]
Q.E.D.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 20. 01. 2013. у 10.14
A ja(g)nje/jare, što nismo smislili nešto što se još manje razlikuje…  :P
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 10.38
Ово је јаре (http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://217.26.67.168/uploads/3/1/316345/Jare.jpg&imgrefurl=http://www.elitesecurity.org/t32930-9&h=480&w=640&sz=69&tbnid=KS73ThSCmOBTAM:&tbnh=90&tbnw=120&prev=/search%3Fq%3Djare%26tbm%3Disch%26tbo%3Du&zoom=1&q=jare&usg=__idYWwIy8JRi9bBcOIYZj-0u7JIQ=&docid=L1-9WxpAx-tOrM&hl=en-RS&sa=X&ei=Zbn7UMeQA43WsgaFpYCIBg&ved=0CFYQ9QEwBw&dur=3704), младунче козе и јарца, а ово је јагње (http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTmc-rC_ZPNAJBQ4viDJwYLosam9hDq_i9nU0TVZgBTJS6qcw1Q), младунче овце и овна.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 20. 01. 2013. у 10.41
A po čemu se razlikuju? Po tome što je ovo drugo žuće? :P
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 10.50
Нема говора да се некоме смејем, само сам указао да Београд не може бити носилац стандардизације језика. У неким областима можда, у неким другим сигурно не. Иначе, још је Данојлић у "Муци с речима" описивао случај Милосавке која се у Београду труди да постане Мики, што јој тешко успева. Приказ сељака који се не сналази у граду среће се и код других писаца, али обратни описи, несналажење Београђана у малом месту или на селу, ретко се срећу, барем их ја нисам сретао, па се некако стиче утисак да провинцијалац мора да се снађе у Београду, али да београђанин нема шта да се сналази на селу. То вреди и за познавање термина - једни треба да знају шта је то чет, а други не морају да знају да је крава стеона. Не говорим о омладини, та деца тек стичу животно искуство и по природи ствари њихов  је хоризонт  ограничен, али одрасли (27+) би неке термине ипак требало да знају, ако се ти термини примењују на широј територији, тј. нису локализми.

Локализми, који су негде успут поменути у овој дискусији, не морају да се знају. Неко, ко живи поред  реке у крају где има пуно водотокова вероватно неће знати шта је то чатрња, али зато сваки Херцеговац  зна. Не сећам да ли сам раније поменуо да моја "српкиња" у гимназији није знала шта је то долап, кад смо радили Ракића. Јер, ко још у Босни зна шта је то долап? 
Vidi, Rade. Kao što rekoh, u gradu, bilo da si dete ili da si odrastao, nikad u životu ti neće trebati izraz za kravu koja se porađa iz prostog razloga što se u gradu ne može videti ni sama krava, a kamoli kad se porađa, dok na selu hoće za čet, jer posedovanje kompjutera i interneta nije nešto ekskluzivno vezano za grad (barem ne u svetu, ne znam kako je u Srbiji). Bez obzira da li se nalazio u srcu Pariza, Londona ili Madrida, ili bio na nekoj čuki u Pirinejima, ljudi imaju kompjutere i internet, kao i mobilne telefone najnovije generacije i obilato ih koriste. Tehnološki napredak nije tu da bi ga koristili samo "građani", nego da bi ga koristili SVI ljudi, bez obzira gde se nalazili. Tako da ti poređenje nije na mestu. Kao što neko reče, u Vukovo doba, narodski jezik je poticao sa sela, ali stvari se menjaju, i centar se pomera ka gradu. To je prosto tako, ne zato što ja tako hoću, nego što je u tom pravcu krenuo razvoj jezika. Možemo raspravljati o tome da li je to dobro ili loše, ali van svake sumnje jeste da selo više svakako nije reper za standardni jezik.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: rade у 20. 01. 2013. у 10.51
Обоје су бели, само им је длака другачија, од јагњета се може добити вуна, од јарета se dobija кострет. Од коже једног прави се ћурак, од другог не, једно има рогове, друго нема. Овца јагњи једно, коза јари двоје. А и на укус се разликују :)
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 10.57
Ја се слажем једино ако додам ово „једини“ у Радетов исказ:

Нема говора да се некоме смејем, само сам указао да Београд не може бити једини носилац стандардизације језика.


Niti je Beograd jedini, niti je glavni nosilac standardizacije, i to niko nije tvrdio, kao metropola, u koju se sliva narod iz svih krajeva, svakako ne može biti glavni nosilac standardizacije, ali gradski govor, uopšteno gledano, da. Da samo napomenem, ovde govorimo o leksici.

PS: Inače, ne znam čemu tolika povika na Beograd i toliki strah da se on ne proglasi nosiocem nečega, mada, da budem iskrena, nismo jedini koji imaju taj sukob glavni grad-ostatak države. Toga ima, nažalost, u skoro svakoj državi. Ja to nikad neću razumeti.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: rade у 20. 01. 2013. у 11.00
Обрати пажњу да нисам рекао да је село стандард, говорио сам о Београду као ЈЕДИНОМ стандарду, како ме поправи БП. Немогуће је да у мањем месту, каквих је по Србији тушта и тма, неко не зна речи о којима дискутујемо. Дакле, који је град извор стандардног говора, Београд или Крушевац, Неготин или Зрењанин? Смета ми кад се без неког ближег објашњења каже "градски говор је извор стандарда" (с чим се иначе слажем), јер некако испливава да је тај град - Београд. Могуће је да је то само у мојој глави, у којем се случају извињавам свима, али тако ми некако личи. И не би ми то толико сметало да се нисам много ципела поцепао путујући по Србији и да нисам видео шта је Београд урадио Србији, а нарочито Војводини. При томе живим у том Београду…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 11.01
A ja(g)nje/jare, što nismo smislili nešto što se još manje razlikuje…  :P
Kuku, vuče, pa to je opšta kultura (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3528.msg38453#msg38453)! :P
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 11.03
Обрати пажњу да нисам рекао да је село стандард, говорио сам о Београду као ЈЕДИНОМ стандарду, како ме поправи БП. Немогуће је да у мањем месту, каквих је по Србији тушта и тма, неко не зна речи о којима дискутујемо. Дакле, који је град извор стандардног говора, Београд или Крушевац, Неготин или Зрењанин? Смета ми кад се без неког ближег објашњења каже "градски говор је извор стандарда" (с чим се иначе слажем), јер некако испливава да је тај град - Београд. Могуће је да је то само у мојој глави, у којем се случају извињавам свима, али тако ми некако личи. И не би ми то толико сметало да се нисам много ципела поцепао путујући по Србији и да нисам видео шта је Београд урадио Србији, а нарочито Војводини. При томе живим у том Београду…
Ali, niko nikad nije ni tvrdio da je Beograd JEDINI standard! Pa postoji još neki grad i još neka gradska sredina u Srbiji osim Beograda? Šta bi s Novim Sadom, Valjevom, Čačkom, Kragujevcem, Kraljevom? Pa zar ti misliš da neko ko se rodio i odrastao u NS ili Valjevu i nema rođake na selu, zaista zna kako se kaže za trudnu kravu ili svinju?
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 11.03
Цитат
Смета ми кад се без неког ближег објашњења каже "градски говор је извор стандарда" (с чим се иначе слажем), јер некако испливава да је тај град - Београд.

To da isplivava, jeste neki tvoj problem, jet samo izgleda ti i Zoran podrazumevate pod rečju "grad" isključivo Beograd. Aj molim te, nađi bilo čiji post u kom tebi liči da se govori da je grad=Beograd. Pa Joe ti isto govori, a čovek nije iz Beograda, plus je najstručniji od svih nas u oblasti jezika.

Da budem iskrena, pošto imamo neke prijatelje iz Valjeva koji su rođeni i odraslii u tom gradu, čak je gospođa bila spiker na radio Valjevu do penzionisanja, uvek sam mislila da je standard srpskog jezika, a posebno akcenta u Valjevu, a nikako u Beogradu. Eventualno njihov sin može znati te reči, ali to je zato što je čovek veterinar i oslužuje okolna sela, a ne zato što mu je to došlo s obrazovanjem.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 11.38
Цитат
…a ne zato što mu je to došlo s obrazovanjem.
Извините за мали офф, сетио сам се реплике професора Косте Вујића о образовању, из оне расправе са директором Козарцем, па сам узео књигу и преписујем:
"За мене је образовање кад ђаци све науче и забораве све што су научили, па оно што им остане, то је образовање"
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Dacko у 20. 01. 2013. у 12.05
Pa zar ti misliš da neko ko se rodio i odrastao u NS ili Valjevu i nema rođake na selu, zaista zna kako se kaže za trudnu kravu ili svinju?
Zaista nije neophodno ni da neko živi na selu niti da ikad vidi ijednu domaću životinju kako bi znao za pominjane izraze. Ko voli da čita, verovatno je u nekoj knjizi naleteo i na steonu kravu, i na mačku koja se maci, kerušu koja se oštenila itd. Ko nije načitan, ne može ni znati mnogo reči koje se ne koriste u njegovoj struci ili okolini, svejedno je jesu li u pitanju steone krave, šamani, kozaci, sarkofazi, harpije ili vrbaci. Naravno, drugo je pitanje ko šta uopšte čita – postoji mogućnost da neko godinama ne naleti ni na jednu knjigu čija se radnja odvija na selu, premda to znači da je propustio mnogo važnih pisaca iz doba realizma, ali ako se govori o standardnoj leksici jednog jezika, svakako se moraju uzeti u obzir i bitna književna dela stvarana na tom jeziku, a ne samo savremeni govorni jezik, bio on seoski ili gradski. Zato niko i ne sastavlja rečnike na osnovu broja reči koje lično zna, nego i na osnovu primera zabeleženih u knjigama, jer nekom je slaba tačka razmnožavanje domaćih životinja, nekom delovi ljudskog tela, neko neće znati kuvarsku  terminologiju dok ne počne i sam da se zanima za kuvanje, ali svejedno je sve to deo standardnog jezika, koji je leksički neuporedivo širi od ma čijeg svakodnevnog govora, bez obzira na to odakle je govornik.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 12.28
Drugim rečima, Dacko, svi mi ovde koji ne znamo šta znače ti izrazi, nismo načitani…. :D Zanimljivo.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 12.47
Zaista nije neophodno ni da neko živi na selu niti da ikad vidi ijednu domaću životinju kako bi znao za pominjane izraze. Ko voli da čita, verovatno je u nekoj knjizi naleteo i na steonu kravu, i na mačku koja se maci, kerušu koja se oštenila itd. Ko nije načitan, ne može ni znati mnogo reči koje se ne koriste u njegovoj struci ili okolini, svejedno je jesu li u pitanju steone krave, šamani, kozaci, sarkofazi, harpije ili vrbaci.

Не знам колико ово има везе са (не)начитаношћу. Ево, ја знам за те изразе у вези са стоком и домаћим животињама, али се не сећам да сам их игде прочитао. Чуо сам их од бабе и деде, јер је у време њиховог детињства било сасвим обично да варошка домаћинства имају свиње, краве и коње. У време мог детињства, то је спало само на псе, мачке и живину.

Од њих сам научио разлику између бика и вола, између јагњета и жиљежета, између телета и јуна. Исто као и да је младунче јелена теле, а не лане. Заиста не знам да је у иједној доступној литератури било осврта на све те појмове.

Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 20. 01. 2013. у 12.50
Medijski jezik nije jedina forma standardnog jezika, ali hajde da kažemo ovako: Situacija 1. Treba za televiziju da govorite o skotnoj keruši koja je vezana za banderu i ostavljena tako u nekoj pustinji i na hladnoći. Da li biste koristili reč skotna ili SUŠTENA? Situacija 2. Treba za televiziju da govorite o parenju svinja. Da li biste koristili reč parenje ili BUKARENJE? Itd.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 13.02
Моји баба и деда су у говору увек правили разлику. За мачку су говорили да се коти, за кују да се штени, за краву да се тели, за крмачу да се праси. Одатле и различити изрази за трудноћу: мачка је скотна, куја је суштена, крмача је супрасна, крава је стеона.

Морам да се исправим, сад се сетих од овог силног помињања „смацног“: говорили су да се мачка маци, а да је сумацна.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 20. 01. 2013. у 13.06
I šta je tu standardno, smacna ili sumacna, sprasna ili suprasna? Ili može i ovako i onako, može sve dok Beograđani ne razumeju? :)
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 13.09
Medijski jezik nije jedina forma standardnog jezika, ali hajde da kažemo ovako: Situacija 1. Treba za televiziju da govorite o skotnoj keruši koja je vezana za banderu i ostavljena tako u nekoj pustinji i na hladnoći. Da li biste koristili reč skotna ili SUŠTENA? Situacija 2. Treba za televiziju da govorite o parenju svinja. Da li biste koristili reč parenje ili BUKARENJE? Itd.

Добро, телевизија, упрошћени говор и брзина преноса информације су нешто друго. Ту се неће прецизирати било која ужа терминологија да је у питању.

Али… Ако се ради о новинском чланку, а задатак пуног новинског чланка није само да пренесе брзу информацију у што мање речи, већ да има и општеобразовну улогу, због чега не би користио мање познате речи, наравно ако се ради о стандардним речима, јер ту бар има простора за објашњење? Зар не?
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 13.10
Pa sve i da jesam pročitala negde "steona krava", čisto sumnjam da bih zapamtila, ukoliko ne bih došla u različite situacije da mi se ta reč ponovi, i da ja moram da je upotrebim. Tako se uče reči u stranom jeziku. Što bi bilo drugačije u maternjem? Naići negde jednom na jednu reč nije dovoljno i naučiti je. Potrebno je da se čuje više puta u različitim situacijama, i da se koristi. A samo pukim čitanjem srpskih realista  teško da se mogu i zapamtiti, a kamoli naučiti i usvojiti te reči…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 13.13
Ово је из: ПРИРУЧНИК О ПОЛАГАЊУ МАТУРСКОГ ИСПИТА У ОБРАЗОВНОМ ПРОФИЛУ
ТЕХНИЧАР ЗА ЛОВСТВО И РИБАРСТВО- оглед


Међу понуђеним одговорима издвојте онај који има исто значење као појам парење дивокоза (Rupicapra rupicapra):
1. мркање
2. букарење
3. прск
4. рика

Шта је прск не знам ни ја.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 13.17
Što samo potvrđuje ono što mi ovde sve vreme tvrdimo: to su usko stručni termini, i ne pripadaju standardu. Kao što od pacijenta ne može očekivati da razume dva lekara kad pričaju između sebe, isto se ne može očekivati od nekog ko nije blizak stočarstvu ili lovočuvarstvu da zna nazive za parenje, trudnoću i porađanje raznoraznih životinja.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 13.19
Мени исказ: "Крава (крмача, овца) се породила" личи на неки од дечијих бисера.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 13.23
Što samo potvrđuje ono što mi ovde sve vreme tvrdimo: to su usko stručni termini, i ne pripadaju standardu. Kao što od pacijenta ne može očekivati da razume dva lekara kad pričaju između sebe, isto se ne može očekivati od nekog ko nije blizak stočarstvu ili lovočuvarstvu da zna nazive za parenje, trudnoću i porađanje raznoraznih životinja.

Понављам питање које сам поставио Вуку:

Да ли у новинском чланку сме да се појави ускостручни термин, па да иза њега следи објашњење? Једна од функција новинског чланка и јесте проширење речника, зар не?
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 13.35
Ипак јесу стандардне речи (за скотност): све до једне су наведене у РМС.

Чак сазнајемо и стандардне изразе за скотност козе и овце, не морамо да нагађамо:

Овца је сјањна:
(http://i45.tinypic.com/24bq7aa.jpg)

Коза је скозна:
(http://i47.tinypic.com/2nqfalx.jpg)

Мачка је смацна или сумацна:
(http://i45.tinypic.com/2mq9qpf.jpg) (http://i46.tinypic.com/vwy6bs.jpg)

Крава је стеона:
(http://i48.tinypic.com/2ntfl2g.jpg)

Крмача је супрасна:
(http://i47.tinypic.com/16bk0zo.jpg)

Керуша је суштена:
(http://i46.tinypic.com/e9ukom.jpg)

Кобила је суждребна:
(http://i47.tinypic.com/357o9r9.jpg)

А постоји и одредница букарити се, спаривати се (о свињама) – вероватно има и све остало, али то већ нисам тражио нити ’ватао скриншотове. Дакле, стандардне речи.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 13.37
Мени исказ: "Крава (крмача, овца) се породила" личи на неки од дечијих бисера.
Naravno, ali postoji univerzalniji izraz za životinje, "okotiti", zar ne?

Što samo potvrđuje ono što mi ovde sve vreme tvrdimo: to su usko stručni termini, i ne pripadaju standardu. Kao što od pacijenta ne može očekivati da razume dva lekara kad pričaju između sebe, isto se ne može očekivati od nekog ko nije blizak stočarstvu ili lovočuvarstvu da zna nazive za parenje, trudnoću i porađanje raznoraznih životinja.

Понављам питање које сам поставио Вуку:

Да ли у новинском чланку сме да се појави ускостручни термин, па да иза њега следи објашњење? Једна од функција новинског чланка и јесте проширење речника, зар не?
Da, ako novinar odluči da koristi usko stručne reči, trebalo bi da stoji i neko objašnjenje, barem ja to tako vidim…

Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 20. 01. 2013. у 13.38
Да ли у новинском чланку сме да се појави ускостручни термин, па да иза њега следи објашњење? Једна од функција новинског чланка и јесте проширење речника, зар не?

Pa zavisi od situacije do situacije, tj. publike kojoj je namenjen članak i sl. U principu je u redu ako je u funkciji preciznosti izraza, npr., ako je reč o terminu za pojam koji je važan za određenu struku, a nije inače šire poznat i sl. Ali uvek se vodi računa kakav efekat to ima na primaoca. Ako je cilj teksta da izazove, ili da podeli, onda je situacija drugačija od one u kojoj je cilj samo preneti informaciju (ako takav tekst zaista postoji)…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 13.49
RMS nije rečnik samo standardnih reči i izraza. Jednotomnik jeste. A sve i da jeste, u istom rečniku sigurno možeš naći i reči iz lekarskog žargona, pa se svakako ne smatraju rečima koje svi živi koriste.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 13.51
Па, наравно: уз обавезно објашњење. Неће нико ни у наслов ставити информацију да је због прегоревања кола на процесору мрежног сервера дошло до нестанка мреже, него ће ставити нешто типа „Пао систем, квар на серверу“. Или да је особи А хитно урађена менисектомија због компликација повреде левог менискуса, већ нешто типа „Повредио колено, хитна операција“.

Наравно, ако је у питању главна вест. Неће нико написати у чланку да су непознати нападачи напали К. Т. из Ј. док је водио крмачу на букарење, јер је то непотребно наглашавање секундарне информације која уопште није од значаја за чланак. Довољно је рећи да је превозио свиње, сад да ли су у питању били прасићи или крмача, да ли их је водио на штројење, букарење или клање, небитно је.  Али у одељку за село или у занимљивостима, ако постоји чланак који је посвећен парењу свиња, а у њему ниједном нису употребљене речи букарење, вепар/нераст, крмача и супрасност (наравно, са појашњењем), већ само општи изрази женка, мужјак, младунче, скотност, коћење, ту онда дефинитивно нешто не штима јер чланак не испуњава своју образовну функцију.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 13.54
Мени исказ: "Крава (крмача, овца) се породила" личи на неки од дечијих бисера.
Naravno, ali postoji univerzalniji izraz za životinje, "okotiti", zar ne?
Таман посла.
Крава је окотила два телета.  [bonk]
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 13.56
Pa dobro, što ne bi i bukarenje bilo glavna vest, te da bi moralo da se pojavi u naslovu?  Npr. Bukarenje svinja sve teže zbog nedostatka odgovarajuće opreme (lupetam, očigledno, ali radi primera). Svakako se neće koristiti izraz bukarenje, nego "parenje", koji je daleko rašireniji, a ništa se neće izgubiti na informaciji…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 13.57
RMS nije rečnik samo standardnih reči i izraza. Jednotomnik jeste. A sve i da jeste, u istom rečniku sigurno možeš naći i reči iz lekarskog žargona, pa se svakako ne smatraju rečima koje svi živi koriste.

Уз оне речи горе не видим да стоје назнаке локал., рег., жарг., арх., заст. или нека друга која би упућивала на то да су у питању „ненормалне“ речи.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 13.58
Мени исказ: "Крава (крмача, овца) се породила" личи на неки од дечијих бисера.
Naravno, ali postoji univerzalniji izraz za životinje, "okotiti", zar ne?
Таман посла.
Крава је окотила два телета.  [bonk]
[lol] [lol]
Hm, da. Okotiti se koristi za male sisare, zar ne? Za kopitare ne znam šta bi bilo, možda za svaku posebno: otelila, oprasila, oždrebila i slično. Ti izrazi su dosta prozirni i može se do njih doći i bez prethodnog znanja reči…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 14.00
RMS nije rečnik samo standardnih reči i izraza. Jednotomnik jeste. A sve i da jeste, u istom rečniku sigurno možeš naći i reči iz lekarskog žargona, pa se svakako ne smatraju rečima koje svi živi koriste.

Уз оне речи горе не видим да стоје назнаке локал., рег., жарг., арх., заст. или нека друга која би упућивала на то да су у питању „ненормалне“ речи.
Pa sad i ti, niko nije rekao da su reči "nenormalne". Ajde reci mi ima li neki usko stručni lekarski izraz? I da li pored njega stoji bilo kakva napomena?
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 14.03
У принципу је парење довољно јасно и универзално, за потребе медија.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 14.09
Hm, da. Okotiti se koristi za male sisare, zar ne? Za kopitare ne znam šta bi bilo, možda za svaku posebno: otelila, oprasila, oždrebila i slično. Ti izrazi su dosta prozirni i može se do njih doći i bez prethodnog znanja reči…
Свиње и краве су папкари. Само су коњи, магарци (муле и мазге као бастарди коња и магарца) и зебре копитари.
А изрази  otelila, oprasila, oždrebila су заиста прозирни. Донела на свет теле, прасе, ждребе. И да их ниси пре чула било би ти јасно.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 14.11
У принципу је парење довољно јасно и универзално, за потребе медија.
Da, tu se slažemo, ali parenje nije isto što i "okotiti". Ima li neki isto tako opštepoznati izraz za porađanje kod životinja?

Hm, da. Okotiti se koristi za male sisare, zar ne? Za kopitare ne znam šta bi bilo, možda za svaku posebno: otelila, oprasila, oždrebila i slično. Ti izrazi su dosta prozirni i može se do njih doći i bez prethodnog znanja reči…
Свиње и краве су папкари. Само су коњи, магарци (муле и мазге као бастарди коња и магарца) и зебре копитари.
Ups!  :blush: Zakaza mi opšta kultura…
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 14.12
Pa sad i ti, niko nije rekao da su reči "nenormalne".

„Ненормалне“ под знацима навода. У смислу, недовољно познате, ускостручне речи које уз то и звуче крајње чудно, чак и помало иритирају.

Ajde reci mi ima li neki usko stručni lekarski izraz? I da li pored njega stoji bilo kakva napomena?

Да, напомена мед.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 14.15
Ok. Međutim, i dalje mislim da ne bi trebalo da se računaju pod standard. Barem ne u 21. veku, jer je više nego očigledno da se danas retko koriste i isključivo u stručnim krugovima, da tako kažemo, tj. u sredinama gde ima raznih životinja i gde te životinje aktivno se pare, bivaju trudne i porađaju se.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 14.16
. Ima li neki isto tako opštepoznati izraz za porađanje kod životinja?
Не знам, мислим да нема. Осим, можда, донети на свет.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 01. 2013. у 14.20
Ok. Međutim, i dalje mislim da ne bi trebalo da se računaju pod standard. Barem ne u 21. veku, jer je više nego očigledno da se danas retko koriste i isključivo u stručnim krugovima, da tako kažemo, tj. u sredinama gde ima raznih životinja i gde te životinje aktivno se pare, bivaju trudne i porađaju se.
Не знам да ли би разговор два домаћина у неком селу могао да се подведе под ускостручни разговор.
Као, да будем поштен, и разговор два клинца о неким геџетима.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 14.37
Ok. Međutim, i dalje mislim da ne bi trebalo da se računaju pod standard. Barem ne u 21. veku, jer je više nego očigledno da se danas retko koriste i isključivo u stručnim krugovima, da tako kažemo, tj. u sredinama gde ima raznih životinja i gde te životinje aktivno se pare, bivaju trudne i porađaju se.

Не знам. Знам само да је мени тотално кул што сам за те изразе, а за које сам мислио да су локални и архаични (мислим на суштеност, сумацност и стеоност), сазнао да су нормална речничка референца.

Ово толико нисам очекивао да ми раније није ни падало на памет да гледам постоје ли те речи у РМС.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 15.07
Ok. Međutim, i dalje mislim da ne bi trebalo da se računaju pod standard. Barem ne u 21. veku, jer je više nego očigledno da se danas retko koriste i isključivo u stručnim krugovima, da tako kažemo, tj. u sredinama gde ima raznih životinja i gde te životinje aktivno se pare, bivaju trudne i porađaju se.
Не знам да ли би разговор два домаћина у неком селу могао да се подведе под ускостручни разговор.
Као, да будем поштен, и разговор два клинца о неким геџетима.
S tim što domaćini govore o nečemu što samo oni poznaju, a klinci o gedžetima govore o nečemu što većina mladog sveta, bilo da su iz grada, bilo da su iz sela, poznaju.

Vrtimo se u krug.

Stručan jezik nije samo jezik individua koje su završile fakultete. Stručan jezik je i jezik automehaničara, vodoinstalatera, ili radnika na građevini. Svaki govor koji se ograničava na neku profesiju, bilo da je za nju potreban fakultet ili samo četiri razreda škole, može se nazvati stručnim jezikom, ili stručnim žargonom.

BP, "meni je kul" sasvim je ličan stav, koji je ok, naravno, ali to ne znači da zato što su nam neki izrazi dragi, treba da očekujemo da ih i svi drugi poznaju. Naravno, i moje mišljenje je potpuno ličan stav, tako da smo u neku ruku na istom… :D
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: J o e у 20. 01. 2013. у 15.15
RMS nije rečnik samo standardnih reči i izraza. Jednotomnik jeste. A sve i da jeste, u istom rečniku sigurno možeš naći i reči iz lekarskog žargona, pa se svakako ne smatraju rečima koje svi živi koriste.

БП је већ рекао, али да поновим: где у РМС нема квалификатора који блокира стандардност, реч се рачуна као стандардна. А ни Једнотомник не садржи само стандардне лексеме. Погледај само оне силне вулгаризме и неологизме.

Međutim, i dalje mislim da ne bi trebalo da se računaju pod standard. Barem ne u 21. veku, jer je više nego očigledno da se danas retko koriste i isključivo u stručnim krugovima, da tako kažemo, tj. u sredinama gde ima raznih životinja i gde te životinje aktivno se pare, bivaju trudne i porađaju se.

Говориш о речима везаним за животиње или о медицинској терминологији (лекарски жаргон је друго)? По ком критеријуму ћеш рећи да је менискус стандардно а да ождребити није? (Обоје је у речнику. Најпознатији медицински термини и термини других струка свакако улазе у РМС, РСЈ…)
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 01. 2013. у 15.21
BP, "meni je kul" sasvim je ličan stav, koji je ok, naravno, ali to ne znači da zato što su nam neki izrazi dragi, treba da očekujemo da ih i svi drugi poznaju. Naravno, i moje mišljenje je potpuno ličan stav, tako da smo u neku ruku na istom… :D

Мени је кул, јер ако неко пита „Шта значи то суштена?“, а ја кажем „Чека кучиће, скотна је“, па он одговори „Аха, океј“, све буде у реду.

Али ако крене да се смеје, да се подсмева, да прозива за ту реч и од тога прави спрдњу (а наши људи су склони томе), одма’ потегнем РМС на њега, као крст на вампира и тај проблем нестане. Зато је кул.  [afro]
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 15.23
Говориш о речима везаним за животиње или о медицинској терминологији (лекарски жаргон је друго)? По ком критеријуму ћеш рећи да је менискус стандардно а да ождребити није? (Обоје је у речнику. Најпознатији медицински термини и термини других струка свакако улазе у РМС, РСЈ…)
Govorim o rečima koje znače trudne životinje.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Бруни у 20. 01. 2013. у 15.23
BP, "meni je kul" sasvim je ličan stav, koji je ok, naravno, ali to ne znači da zato što su nam neki izrazi dragi, treba da očekujemo da ih i svi drugi poznaju. Naravno, i moje mišljenje je potpuno ličan stav, tako da smo u neku ruku na istom… :D

Мени је кул, јер ако неко пита „Шта значи то суштена?“, а ја кажем „Чека кучиће, скотна је“, па он одговори „Аха, океј“, све буде у реду.

Али ако крене да се смеје, да се подсмева, да прозива за ту реч и од тога прави спрдњу (а наши људи су склони томе), одма’ потегнем РМС на њега, као крст на вампира и тај проблем нестане. Зато је кул.  [afro]
Ah, ok. U tom smislu zaista je kul… :D
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Vukvuk у 22. 01. 2013. у 08.49
U RSJ nema sjanjna, samo sjagnja. Ima skozna, smacna i sumacna, sprasna i suprasna, steona, suždrebna. Nema suštena.
Btw, ako niste znali (ja nisam), skot je "četvoronožna životinja" (takođe u rečniku). Otuda skotna.

Модератор: Спојене поруке.
Наслов: Одг.: Skotna kuja
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 22. 01. 2013. у 09.29
Ово (http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1251244/%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0+%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0+%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B3%D1%9A%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%21.html) је занимљиво. Баш су слатки.