Не кажем „ер ем ес“ него „р м с“, али код скраћеница не уочавам неко правило. И код странака: ес пе ес (СПС), де ес (ДС) и де ес ес (ДСС), али с р с (СРС), л с в (ЛСВ), с в м (СВМ). И код СКЦ имамо контрапример у КСТ који се изговара ка ес те.
Од чега је скраћеница СДК, ес де ка? Сваки град има зграду „бившег ес де ка“.
Затим ВМА, која није ве ем а, него ве ме а. Примера има вероватно доста. Чини ми се да се верзалне скраћенице читају као реч кад год су изговорљиве, а кад нису, некако по осећају, да ли по руском/немачком читању слова, или српском, па како се пре устали. А и ту има изузетака, нпр. некадашњи фудбалски клуб БСК који је баш тако читан: „bəsk“.