Аутор тема: Дезинфиковање превода, свођење истих на агенцијске вести  (Прочитано 627 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже spellingismydestiny

  • 400 grama za poneti
  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 17
  • funny old guy
  • Говорим: neki strani
    • Српски ми је матерњи језик
Ако икада будем радио још неки превод - дао сам себи реч - има да инсистирам да у уговору буде анекс о поступку лекторисања. Ако ту не буде писало да ја имам последњу реч на примедбе лектора, нећу више да радим ово. Ништа ја немам од тога што издавач каже "оа то није ваша одговорност, нико неће да помисли нешто лоше о вама, већ о лектору", то је безвезно "објашњење". Ко ће да листа књигу да тражи име лектора?!

Могу да сумирам опште карактеристике лекторства у српским издавачким кућама.

1. тенденција ка упросечавању превода.

Текст се малтене посматра као исказ на суду, као стварносна тврдња. Треба избацити све речи и формулације и сва стилска одступања, чак и инверзије у општепихваћеним синтагмам "под капом небеском", што се дезинфикује у "под небеском капом" јер је то, јелте,  природан ред речи.

У ову карактеристику спада и лов на непоћудне речи, пре свега кроатизме.

Уопште, то је прогон свега књижевног, амбигвитетног, другачијег, поетског, речју - онога што треба оставити и читаоцу да домисли ако хоће, уме и може. У књижевнсоти нема немогћуег.

2. тенденција ка санитизацији превода

Колико се некоме од бас догодило да лектор предложи да се речи к…..ц, п….р, јеба.е, пич.а и сличне пишу са тачкицама? У санитизацију спада и покуај прекрајања неугодних пасуса.

У подврсти прве тенденције спада нивелизација разноврсности, или слепо придржавање препорука, која нису правила.

На пример, реч бог. Она се, ако је писац паметан и писмен, пише и малим и великм словом, зависно од контекста.

Ево да упоредим то са сунцем и месецом, знамо каа то пишемо великим словом, је л’ тако?
Добри и писмени писци ће да пишу бог малим словом у изразу "богзна како" и "под милим богом".
Ми живимо у секуларној држави и није поново донет закон по којем се бог има поисати великим словом, аман, бре, људи.
Исти ти добри и писмени писци бог пишу великим ловом у, на пример, реченици "Само драги Бог зна како…".

Е сад, ако се неко досети да каже: "Чекај, спелинжеиз мајдестини, али тако ваљда пишу наши писци, је л’ да?", ја ћу рећи "Алал ти вера, јуначе, лепо си уочио,  јес’, брате, на њиг мислим, али то и хоћу да кажем - када преводим, ја мислим пре свега на српски језик па се угледам на најбоље српске писце, мајку му."

Даље, у опште упросечавање певода спада и истрага зареза после речаца "а" и "и", и везника "јер", што је наметање основношколске препоруке за закон општих размера.

А, зачуђујуће је (или, пак, није) колико лектори много тога у ставри не знају. Тако да доста тога и покваре, уместо да побољшају.

Ово пишем јер управо радим нешто, што је наручено прошле године, и тек то би требало да буде пошљедњи превод, и за њега нисам толико везан као за овај кога сам се, ево, одрекао (а издавач ћути као опосум, можда због празника нису ни отворили имејл) и наравно да у том уговору нема анекса о лекторисању, али, као што рекох, није ми толико стало до те књиге, мала је обимом и не фасциниа ме особито. А има секса и свега нечега.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.356
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Унапред се извињавам што се, као инжењер, пачам у ово.
Ја на лекторисање гледам као на техничку помоћ. Да ми лектор исправи граматичке и правописне грешке, или грешке типа пунпа, ранпа, Истамбул и сличне. Па и плеоназме као што су око двадесетак, око стотинак. Стил је већ нешто друго.
Да ли твој лектор има пред собом и оригинал текста који преводиш?

Ван мреже spellingismydestiny

  • 400 grama za poneti
  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 17
  • funny old guy
  • Говорим: neki strani
    • Српски ми је матерњи језик
Па, хтео је да има и оригинал - иако не знам како би му користио јер он тај језик по сопственим речима не зна - под изговором да "провери" [sic!] како је решено писање управног говора. Наиме, лектор је и т инсистирао на променама, да се убацују зарези или црта, иако у књизи то није тако, јер се уосталом ту препричавају и/или замишљају дијалози, то је ток свести.

Не знам да ли је писац послао електронску верзију оригинала, могли су да имају и приемрак из кога сам ја преводио, али не знам шта би им оригинал значио, осим неке врсте контролисања. Против чега ја и нема ништа. 

У погледу онога да лектуру  схваташ као техничку помоћ, тако сам и ја мислио да ће бити. Наслушао сам се анегдота и легенди о врхунским лекторима, "писменијим од Андрића и Црњанског", а самозатајним, то су све били неки с Голог отока, наводно страшни инелектуалци али после робије осуђени да мање-више анонимно лекторишу "често много неписменијим од себе", па су њихове елктуре биле легендарне, фин, ситан рукопис, а они као духови неки као фантоми из опере, малтене спавају у орманима Просвете и Нолита, ма легенде живе.

Ја такве нисам срео. Ваљда су изумрли силом биологије. Сада су то све наставнице српског језика, некад српскохрватског, озлојеђене што раде шугав посао за мале паре. Па им то доцирање ауторима дође као нека компензација, шта ли? Обично се у њима види она неизречена подела у српској лингвистици, на спрскохрватске издајнике, и србијанске патриоте, и онда ја чак и када се позовем на неког нашег лингвисту испаднем грбав, јер лектор припада оној другој струји.

Да додам и још једну варијацију санитизације текста - прекидање дужих реченица и сецкање у две или више мањих; евентуално уз убацивање тачке-зареза.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.356
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Откриј нам тајну са ког језика преводиш. Није ваљда свахили?
Иначе, ово:  прекидање дужих реченица и сецкање у две или више мањих; евентуално уз убацивање тачке-зареза., ја бих под обавезно увео у адвокатска писанија.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.044
Spelinže, takva lektura ide u korak s našom savremenom književnošću, prevođenjem i dr. Jeste poražavajuće, ali nije baš toliko neočekivano.

Za zareze iza veznika prosto nisi u pravu. Kakvu oni tu ulogu imaju osim da obeleže eventualnu pauzu, koja inače nije u direktnoj vezi s pisanjem zareza?

Ван мреже spellingismydestiny

  • 400 grama za poneti
  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 17
  • funny old guy
  • Говорим: neki strani
    • Српски ми је матерњи језик
Spelinže, takva lektura ide u korak s našom savremenom književnošću, prevođenjem i dr. Jeste poražavajuće, ali nije baš toliko neočekivano.

Za zareze iza veznika prosto nisi u pravu. Kakvu oni tu ulogu imaju osim da obeleže eventualnu pauzu, koja inače nije u direktnoj vezi s pisanjem zareza?

Pa upravo tu ulogu imaju  - obeležavaju pauzu, ako tako hoće pisac i/ili prevodialc. U srskom jeziku je zarez slobodan (ali, lektor mi i to osporava). Ne mislim tu na Crnjanskijeve zareze. većini su oni oboselntni, jelte, već na zapete (eto, zaboravio sam da je zapeta naša reč, dok su zarez usvojili Hrvati, kud će mi duša?!), dakle na zapete u knjigama Miće Danojlića i Mome Kapora mislim. 

Ako otkrijem koji je jezik u pitanju, biće sve poznato.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.356
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Ako otkrijem koji je jezik u pitanju, biće sve poznato.
Да није можда БХС?  :)

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.044
Pa upravo tu ulogu imaju  - obeležavaju pauzu, ako tako hoće pisac i/ili prevodialc. U srskom jeziku je zarez slobodan (ali, lektor mi i to osporava). Ne mislim tu na Crnjanskijeve zareze. većini su oni oboselntni, jelte, već na zapete (eto, zaboravio sam da je zapeta naša reč, dok su zarez usvojili Hrvati, kud će mi duša?!), dakle na zapete u knjigama Miće Danojlića i Mome Kapora mislim.

Није да писац и преводилац не треба да имају језичких слобода, али нисам сигуран да је овај произвољни зарез, коме у спонтаном говору заиста не одговара пауза, одраз икакве њихове креативности. То је просто манир, на коме може инсистирати само онај ко о њему није размишљао ни секунд. (И још једном, реч обсолентан не постоји, осим ако и то није licentia poetica.)

Ван мреже mmalinovski

  • Члан
  • ***
  • Поруке: 98
pravilan oblik je opsoletan (obsoletus). ima u vujakliji.

opsolentan je razumljiva greška, ne mogu reći da je česta pošto je reč retka (ima da se nađe u nekom debelom društvenjačkom štivu), ali naišao sam na taj oblik otprilike jednako puta kao i na ovaj pravilni

verujem da je ovo ob… puki propust, to nije vredno komentarisanja

uglavnom, reč postoji.

Тагови: