Аутор тема: Милован Данојлић - УЧЕЊЕ ЈЕЗИКА  (Прочитано 614 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Тузор

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Ко је субјекат, не може да размишља објективно.
  • Родно место: Краљево
    • Српски ми је матерњи језик
У оквиру 100-тог, јубиларног кола СКЗ објављена је и књига "Учење језика" Милована Данојлића (година издања: 2008). Сјајно штиво, искрено препоручујем. Етичко-естетичка и онтолошка садржина откривају се тек у неком даљем слоју овог дела, осмишљеног као преношење чулног, сензибилног осећаја стварности из доба најранијег детињства  "у перо" записивача - тог дечака после више деценија. Записивач је ту да олакша исказ емоције речима које младац не познаје. Може ли се тако јачина емоције из доба детињства макар приближно представити у времену које следи, онима које животно искуство чини способнијим да искажу мисли, али истовремено и удаљенијим од првобитних, суштинских знања и емоција?

Читајући књигу, присетих се и мисли Алека Марјана, како (парафразирам) родитељи очекују од деце разумевање за себе, иако имају дечје искуство, за разлику од те исте деце која немају родитељско, односно вишегодишње искуство. Па ко кога треба више да разуме, тј. УОПШТЕ ДА РАЗУМЕ?

Доживљавање стварности чистије је и изворније у доба детињства, јачи је осећај јединства са природом, уз суштинско осећање слободе. Дете у писцу призива могућност адекватног исказа осећања, записивач у детету покушава да открије оно најважније, емоционално сазнање, као упориште целог живота. Питка и неоптерећујућа нарација тим је вреднија што не постоји ни призвук некаквог морализаторства, нити директне асоцијације ка неким философским поставкама. Питање је и колико сам у праву, тиме што увиђам танане везе са преовлађујућом темом дела Берђајева, или са Спинозиним појмом интуитивног сазнања. Трудио сам се да ме те асоцијације не ометају у читању Данојлићевог штива, и да се то упијање одвија као да лагано испијам чисту воду. Повремено сам осећао сев у целом телу, које би се у појединим тренуцима, само од себе, присетило неког доживљаја који по свему одговара оном доживљеном од Милована - дечака и исказаног од стране Милована - човека у годинама.

Верујте, и поред овог тешког и претенциозног приказа, да је "Учење језика" заиста сјајна књига, питка, разумљива и омамљујућа, и да ћете се током читања сигурно присетити неких ствари из свога детињства, запретених дубоко у вама и прекривених слојевима искуства које лако објашњава, али тешко досеже до изворног, чистог и непоквареног.
« Последња измена: 8. 04. 2015. у 10.03 Тузор »
Свака идеја, која је у нама апсолутна, или адекватна и савршена, јесте истина.

Тагови: