Аутор тема: Одреаговати  (Прочитано 7179 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Одреаговати
« Одговор #15 : 25. 07. 2014. у 10.57 »
Kenjaš.

То се нико није одважио да напише кад сам стварно кењао, али први пасус мог пређашњег прилога није нимало кењање, то знаш и сам. А други је пасус мало искарикиран, но ништа није далеко од стварности. Ценим искреност, али сад ниси у праву.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.729
Одг.: Одреаговати
« Одговор #16 : 25. 07. 2014. у 11.41 »
Dobro, izvini, jesam prejako odreagovao. [ruza] Ali se komentar uglavnom i odnosio na drugi deo tvoje poruke.

Uglavnom ću se složiti s nepotrebnošću upotrebe glagola komunicirati u značenju saopštiti ili preneti.

Međutim, kako je rekao Džo (komunicirati = opštiti ~ iskomunicirati = saopštiti), a što je i lajtmotiv ove teme, njegova prefiksacija da bi se dobio svršen glagol je prilično normalan i produktivan proces. Iako engleski ne razlikuje svršene i nesvršene, itekako razlikuje prelazne i neprelazne glagole, a communicate tamo jeste i prelazan: objekat mu je predmet komunikacije:

communicate
  • To impart (transitive) To impart or transmit (information or knowledge) to someone; to make known, to tell. [from 16th c.]
                It is vital that I communicate this information to you.

E sad, nisam siguran da se u engleskom prelazna forma tako često koristi da bi ovo tako lako prodrlo u naš poslovni govor, ali jeste jedan od mogućih izvora ili inspiracija.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.977
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Одреаговати
« Одговор #17 : 25. 07. 2014. у 14.30 »
.. ali jeste jedan od mogućih izvora ili inspiracija.
…ili jednostavno lenjost i nemar. Ne, neće da može ovo, nikako. Reč komunicirati već ima vrlo jasno značenje u srpskom i samo proizvodi zbrku (jopet ču da pomenem, baš me briga što sam dosadna: ovo je identično kao ona glupa akcija). Osim toga, zvuči nemušto, kao kad govori neki stranac pa se zezne sa lažnim prijateljem. Za mene je apsolutno neprihvatljivo.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.127
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Одреаговати
« Одговор #18 : 25. 07. 2014. у 15.09 »
Не бих ја ово поредио с акцијом. Акција је устаљена реч, усто кратка и јасна, која нема адекватну замену (то није снижење нити попуст). Искомуницирати пак није ништа од тога, притом је први пут чујем.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.450
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Одреаговати
« Одговор #19 : 26. 07. 2014. у 13.02 »
I pored sve volje, stvarno imam problem da razumem tu potrebu za stalnim podsmehom i pljuvanjem nekih drugih ljudi i njihovog ponašanja, ovde konkretno jezičkog, a da te ti ljudi niti na koji način ometaju da se ti ponašaš kako želiš, zapravo tvom ponašanju ne poklanjaju ni najmanju pažnju, niti poklanjaju pažnju tvojim "kritikama"…

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.977
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Одреаговати
« Одговор #20 : 26. 07. 2014. у 13.33 »
I pored sve volje, stvarno imam problem da razumem tu potrebu za stalnim podsmehom i pljuvanjem nekih drugih ljudi i njihovog ponašanja, ovde konkretno jezičkog, a da te ti ljudi niti na koji način ometaju da se ti ponašaš kako želiš, zapravo tvom ponašanju ne poklanjaju ni najmanju pažnju, niti poklanjaju pažnju tvojim "kritikama"…
Budi malo konkretniji. Na koga tačno misliš?
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Одреаговати
« Одговор #21 : 26. 07. 2014. у 16.19 »
Мисли на мене, Бруни. С друге стране ја, Вуче, и поред највећих напора, не схватам тај неутажив порив да се у језик убацују којекакве речи из чистог помодарства, буквално ради просеравања. Да ли неко хаје за то или не…
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.276
Одг.: Одреаговати
« Одговор #22 : 26. 07. 2014. у 17.44 »
Не треба претеривати. Постоји више категорија схватања језика и појава неке нове речи у свакодневном говору није исто што и појава нове речи у стручној терминологији, еснафској комуникацији, сленгу и сл. Не треба дизати панику ако се у сленгу појаве ствари које са књижевним језиком или уопште духом српског језика немају никакве везе јер је у питању нешто што је по дефиницији различито од свега нормалног и што је пролазна мода која чак и не захвата шире слојеве друштва. Треба осуђивати сиромаштво језика оних особа које у свакодневни говор без икакве потребе убацују речи из стручне терминологије или стране речи у оригиналу како би себе приказали стручнијим и образованијим, али се мора пазити да то не пређе у осуду људи који знају о чему причају. Наравно да је глупост ако човек продаје своја кола, па након што му се нико не јавља на оглас спусти цену за 20%, прецрта стару и напише „АКЦИЈА!“, али није глупост ако дистрибутивни ланац због одлуке о акцијском снижењу истакне „АКЦИЈА!“ код артикала на које се то односи. Јесте глупост ако неки Пера или Паја који продаје прасиће прича о корпоративним условима, али никако није глупост ако то чини тело или репрезент неке стварне корпорације. Business environment је пословно окружење, corporate environment је корпоративно, то нису исте ствари ма колико биле сличне. Не можемо спречити људе да се ради прецизности служе стручном терминологијом, јер исто тако некоме може зазвучати глупо што се говори о субјектима и предикатима (још само фали да буде оптужен за „фенсирање“ јер користи стране речи!) кад су у питању просто – речи. И не можемо стручне термине који малтене и не постоје у свакодневном говору (јер не постоји општа свест о појму који они представљају) посматрати као туђице и на силу их преводити, јер то нису туђице него интернационални термини.

Не знам, вероватно преко ТВ-а или преко новина има и превише сероња који свој прости језик и просте мисли компликују и шминкају туђицама и интернационализмима, па да то и превише иритира, али на овом форуму делује као да видимо и другу страну медаље, као да се усвајање стране стручне терминологије завршило у 20. веку и да данас или треба упрошћавати језик и користити делимичне синониме, или пошто-пото склапати нову реч са домаћим кореном.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.450
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Одреаговати
« Одговор #23 : 26. 07. 2014. у 17.50 »
Niti sam siguran šta se podrazumeva pod "pomodarstvom", niti razumem na koji način se nečije pomodarstvo tebe tiče. Jezik je njihov koliko i tvoj i imaju prava da sa njim rade šta hoće. Što se konkretno korporacija i korporativnog rečnika tiče, stvar je vrlo prosta: Većina procedura i odgovarajućih termina i fraza dolazi iz centrala lociranih u inostranstvu i na engleskom koji ni njima nije maternji. Kada o procesima govoriš na srpskom, nemaš vremena niti te je briga da se trudiš da termine i fraze "prevodiš" drugačije nego reč za reč sa engleskog, odnosno samo morfološkim prilagođavanjem engleskih reči. Ne vidim da to na bilo koji način korporacijama smeta da ostvaruju svoju jedinu funkciju — zarađuju pare, tako da čemu drama? Uopšte, nejasan je razlog drame oko ovih ili onih reči. Čega se plašimo? Sve ostalo je objasnio Belopoljanski.
« Последња измена: 26. 07. 2014. у 17.54 Vukvuk »

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.977
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Одреаговати
« Одговор #24 : 27. 07. 2014. у 10.52 »
Kada o procesima govoriš na srpskom, nemaš vremena niti te je briga da se trudiš da termine i fraze "prevodiš" drugačije nego reč za reč sa engleskog, odnosno samo morfološkim prilagođavanjem engleskih reči.
Dakle, kao što sam i rekla: lenjost i nemar, a ne zato što nema odgovarajuće reči u srpskom.

Ne vidim da to na bilo koji način korporacijama smeta da ostvaruju svoju jedinu funkciju — zarađuju pare, tako da čemu drama?
Naravno da im ne smeta da zarađuju pare, i u neofrmalnoj usmenoj komunikaciji među zaposlenima zaista nema drame, barem po meni, jer je bitno da se oni razumeju. Drama nastaje kad ti morfološki monstrumi uđu u rečnik srpskog jezika i počnu da se koriste po udžbenicima, na predavanjima, na poslovnim sastancima, i bilo gde gde JESTE bitno kako govoriš i gde JESTE bitan odabir reči. Jer valjda su ti ljudi pomalo i obrazovani, nisu stigli s ulice, pročitali su i pokoju knjigu, pa im vokabular i nije toliko siromašan koliko bi bio kod nekog ko nije sve te škole završio pa da se opravda tako olako prihvatanje reči koje nemaju veze s mozgom u srpskom.

Ja ovo govorim na osnovu iskustva jer sam lično prisustvovala razgovorima moje dve prijateljice koje rade u banci. Kasnije sam primetila istu tendenciju čitajući novine i druge razne tekstove na srpskom, i sve su mi manje postajale jasne stvari. Zar je toliko teško primenjivati različite registre kada to situacija zahteva?

<Mod: Oftopik izdvojen>
« Последња измена: 29. 07. 2014. у 12.06 Duja »
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.729
Одг.: Одреаговати
« Одговор #25 : 29. 07. 2014. у 12.08 »
<Akcije, tirkiz i rezedo izdvojeni na odgovarajuće mesto.>

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 763
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Одреаговати
« Одговор #26 : 14. 08. 2014. у 18.38 »
Apropo iskomunicirati, naiđoh danas  na primer na hrvatskom sajtu Rajfajzen banke:

Цитат
Prilikom otvaranja transakcijskoga računa u RBA automatski vam se dodjeljuje IBAN kojeg trebate iskomunicirati s vašim poslovnim partnerom kako bi priljevi uredno pristizali u banku.

Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.051
Одг.: Одреаговати
« Одговор #27 : 14. 08. 2014. у 19.20 »
Клајн у НИН-у претходних недеља:

(Из)дресиран пас
    
Зашто данас скоро сви кажу узроковати, уместо проузроковати?“ пита један дугогодишњи читалац НИН-а. Одговор на то питање захтева мало подужу расправу, која се тиче двовидских глагола… Ако вас тај сувопарни граматички термин није уплашио, читајте даље.

Двовидски глаголи су они као видети, чути, разумети, ручати, вечерати. Док за велику већину осталих глагола у српском разликујемо свршени вид (нпр. Чим га приметиш) од несвршеног (Примећујеш ли га?), двовидски имају исти облик за оба вида (Чим га видиш – Видиш ли га?). Глаголи са завршетком на -овати (-евати), -ирати и -исати такође су по правилу двовидски. Зато наспрам порећи и порицати имамо само демантовати. Кажемо једнако „Овде ћу паркирати“ и „Увек ћу овде паркирати“, за разлику од: „Овде ћу оставити кола“, али „Увек ћу овде остављати кола“. „Конструисао је авион“ може значити било „Градио је авион“ било „Саградио је авион“.

Ако се несвршеном глаголу дода префикс, он некад мења његово значење а некад не, али га у сваком случају претвара у свршени, као у чинити – учинити, правити – направити, миловати – помиловати, масирати – измасирати. А двовидски глаголи? Њима би, по логици, префикс био нужан само за промену значења (нпр. упаркирати, испаркирати), док им за промену вида не треба.

Ту сад почињу компликације. Кажемо замаскирати, исфабриковати, прокоментарисати, иако би и маскирати, фабриковати, коментарисати, као свршени глаголи без префикса, значили мање-више исто. Загарантован добитак не разликује се од гарантованог добитка, ни издресиран пас од дресираног пса. Само нас неке семантичке и стилске финесе наводе да додајемо те префиксе. После свега, на питање с почетка још нисмо одговорили, али нека то остане за следећи пут.

Муке с префиксима

Прошле недеље поменуо сам глаголе на ‑овати, ‑ирати, ‑исати који су двовидски (свршени и несвршени), а којима се ипак додаје префикс као ознака завршене радње. Најчешће то бива са префиксом из-. Сваки час чујемо да је неко „исфинансирао“ тај и тај пројекат, мада би и „финансирао“ имало исто значење. Уместо несвршеног глагола нервирати (према коме имамо свршени изнервирати) данас је у моду ушло иритирати. У реду, али „изиритирати“, са својих пет „и“, заиста не звучи добро: глагол иритирати је двовидски, па му префикс није потребан.

У једној емисији Радио Београда једна редитељка је говорила о представи која, по њеном мишљењу, „није била довољно интегрисана“. „Ипак,“ одвратила је водитељка, „ви сте је изинтегрисали на неки начин“. Овакви глаголи на „из-“ досад нису забележени ни у једном речнику, а конзервативнији граматичари вероватно би рекли да и не треба да буду.

Код свршеног глагола дошколовати (се) проблем је с глаголском именицом, која се најчешће јавља у рогобатном облику „дошколовавање“. Као да се људима чини да морају употребити несвршени облик за радњу која траје годину, две или више. У ствари, као што од глагола помиловати (у судском значењу) имамо помиловање, тако и овде треба рећи дошколовање, с наглашеним дугоузлазним „а“.

И да се вратимо прошлог пута поменутом глаголу проузроковати. Он је можда једини који је и са префиксом двовидски: свршен (Пожар је проузроковала варница) али и несвршен (стрес проузрокује многа обољења). Као такав није се уклапао у систем, па су му „одсекли“ префикс. Глагол узроковати је постојао и раније (два примера из хрватских писаца забележена су у шестотомнику Матице српске), али је био далеко мање уобичајен него последњих година.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.051
Одг.: Одреаговати
« Одговор #28 : 14. 08. 2014. у 19.25 »
Не каже експлицитно, али као да навија против глагола с префиксом. Не знам да ли би можда, кад би га ујео дресиран али неиздресиран пас, увидео разлику у значењу. Жесток ми је и нови критеријум за творбени модел: број истих самогласника у речи.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Одреаговати
« Одговор #29 : 15. 08. 2014. у 00.38 »
Жесток ми је и нови критеријум за творбени модел: број истих самогласника у речи.

То и мени западе за око. Можда ни суперлатив најсјајнији није најсјајнији јер садржи четири ј, можда турски Галатасарај треба преименовати, макар у српском, из штитити избацити једно ти (нажалост, ово се чак и среће у пракси!), док је уместо кускус довољно, изгледа, рећи кус. Шта ћемо с ципирипијем и Мисисипијем? („Тиј ципирипи, тиј ципирипи…“)
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Тагови: