Најновије поруке

Странице: 1 [2] 3 ... 10
11
Синтакса / Одг.: budem - Glagolsko vreme ili nacin?
« Последња порука alexl 5. 06. 2018. у 17.55 »
Hvala.

A da li postoji neka razlika između:
Ako budeš dobar, kupiću ti sladoled.
Ako budeš bio dobar, kupiću ti sladoled.
Ja ne osećam bitnu razliku, pa otud moje početno pitanje.
Koju gramatičku funkciju (TAM) ima "budem" u prvom primeru? Meni se čini da obavlja neku funkciju "futur subjunktiva".
12
Синтакса / Одг.: budem - Glagolsko vreme ili nacin?
« Последња порука J o e 5. 06. 2018. у 17.44 »
Не. То је императивна (жељна) конструкција нек + презент.
13
Синтакса / budem - Glagolsko vreme ili nacin?
« Последња порука alexl 5. 06. 2018. у 17.26 »
U rečenici:
"Ko želi rat, neka mu bude u kući."
da li je u pitanju neki skraćeni oblik futura II, umesto punog oblika "neka mu bude bio u kući" [upitnik]
14
Транскрипција / Одг.: Arapski član AL
« Последња порука Father Jape 4. 06. 2018. у 16.22 »
https://en.wikipedia.org/wiki/Arabic_phonology

/a, aː/
    retracted to [ɑ] in the environment of a neighboring /r/, /q/ or an emphatic consonant (one that is uvularized, though customarily transcribed as if pharyngealized): /sˤ/, /dˤ/, /tˤ/, /ðˤ/, /ɫ/ and in a few regional standard pronunciations also /x/ and /ɣ/;[4]
    only in Iraq and the Persian Gulf: [ɐ] before a word boundary;[4]
    advanced to [æ] in the environment of most consonants:
        labial consonants (/m/, /b/ and /f/),
        plain (non-emphatic) coronal consonants with the exception of /r/ (/θ/, /ð/, /n/, /t/, /d/, /s/, /z/, /l/, /ʃ/ and /d͡ʒ~ɡ~ʒ/)
        pharyngeal consonants (/ħ/ and /ʕ/)
        glottal consonants (/h/ and /ʔ/)
        /j/, /k/ and /w/;[5]
    Across North Africa and West Asia, the allophones [æ] and [ɑ] may be realized differently, either as [a ~ ɑ ~ ɛ], or both as [a ~ ä]
    In northwestern Africa, the open front vowel /æ/ is raised to [ɛ] or [e].

15
Транскрипција / Одг.: Arapski član AL
« Последња порука dolinalima 4. 06. 2018. у 15.06 »
Značajno je ovde to da je u arapskom "sporni" glas mnogo više e, a mnogo manje a, i to konzistentno.

Као арабиста, са овим се не могу сложити. "Спорни" глас (фатха) је, у зависности од "окружења", некада чисто А, а некада између А и Е. Никада није наше Е. Наравно, не петљам се у посао лектора и све ми је једно је ли ал или ел. Што се мене тиче може и ил како се веома често може чути у говорним варијантама арапског. Иначе, када после ал/ел иде реч која почиње тзв. сунчевим словом (14 слова су месечева, а 14 сунчева) онда се Л претвара и то слово и изговара дуплирано. Нпр. ер-Рашид, ен-Нусра, еш-Шам. Тако да не буде изненађења ако налетите у текстовима и на ту варијанту.

https://en.wiktionary.org/wiki/fatha
https://en.wikipedia.org/wiki/Sun_and_moon_letters
16
Транскрипција / Одг.: Xiaomi (кинески бренд)
« Последња порука Father Jape 2. 06. 2018. у 17.00 »
Nastavnici od malih nogu treba da uče decu da ne veruju roditeljima, rodbini pa ni samim nastavnicima koji im to govore, već da uvek konsultuju sam izvor. (Mada evo drug mi stalno pominje kako mu ćerka od 10-11 godina kaže da više voli da čuje od njega nego da gugla.) Ne mislim samo kad je o jeziku reč, ali tu baš kola dosta neverovatnih izmišljotina o kojima smo i ovde dosta pisali. Bukvalno deci treba usaditi refleks citation needed.

A što se mobilnih tiče, teši me, sa čisto pragmatičke i samožive tačke gledišta, to što nikad neću doći u situaciju da ne mogu da napišem Xiaomi, a izgovaraću ionako sa [ɕ].
17
Транскрипција / Одг.: Xiaomi (кинески бренд)
« Последња порука Belopoljanski 2. 06. 2018. у 15.30 »
Ево, ја им написах поруку на ФБ профилу за Србију и мејл њиховом представништву у Србији, да не буде да нећу да радим оно што другима саветујем. :) Па ћемо видети ефекте.

За протеклих годину дана, Гугл проналази само неколико помињања "сјаомија" на домаћим сајтовима, и стотине "шаомија".

И то, морам да кажем, људи по форумима постављају аудио снимке како би "доказали" да је Шаоми, али то као што рекосмо нема везе, јер тај глас, апсолутно исти и са истом фонетском реализацијом, са кинеског преносимо као С, а са јапанског као Ш.
18
Транскрипција / Одг.: Xiaomi (кинески бренд)
« Последња порука Dacko 2. 06. 2018. у 14.52 »
Ako pod ljudima iz struke misliš na pravopisce ili članove raznih odbora, društava i instituta, njih savršeno boli uvo za jezik i njegova pravila osim kad se tu nešto može i zaraditi. Ako misliš na obične lektore i profesore, oni se koprcaju koliko mogu, ali nema ih dovoljno, a nisu ni bitni u zemlji u kojoj se piratizuju Pravopis i rečnici jer Matica srpska smatra da to nisu knjige koje bi trebalo da budu svima dostupne negde na netu, tim pre što su budžetski finansirane, nego da treba da budu edukovani samo oni koji imaju i žele da izdvoje hiljadarku za Pravopis i još desetak hiljada za rečnike. Na stranu to što Pravopis srpskoga jezika nije baš ni napisan tako da ga laik može jednostavno koristiti, u tom pogledu bio je mnogo bolji Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica, no nažalost nije se pojavilo izdanje koje je usklađeno sa novim pravopisnim pravilima (iako neki izdavači tvrde da jeste, oni zapravo samo preštampavaju staro, možda uz dve-tri ispravke, ali bez primene onih krupnijih izmena iz 2010).
19
Транскрипција / Одг.: Xiaomi (кинески бренд)
« Последња порука Belopoljanski 2. 06. 2018. у 14.43 »
Ne znam u kom smislu je zakasnio, pošto ne vidim da se negde bilo ustalilo Šaomi pre nego što je Pravopis 2010.


Закаснио у фигуративном смислу, јер је транскрипциона табела са кинеског (или пинјина?) очигледно само стајала одштампана у затвореној књизи док је Xiaomi активно отварао представништво у Србији, њихови уређаји улазили у домаће продајне ланце и компаније и, напослетку, кад су људи узели активно да се питају "Како се чита Xiaomi?" а сви они хорски, активно и путем медија, узеше да објављују "Чита се Шаоми". И док сад неко неком, усмено нарав но, не каже да по Правопису треба "Сјаоми", у исто време хиљаду нових људи чује да је "Шаоми", што усмено, што по интерету, форумима, друштвеним мрежама… И док се окренеш, чак и они који буду знали да треба "Сјаоми", у продавници ће тражити "Шаоми" као што у кафићу неће тражити капуЧино.

Ја случајно, али случајно, данас сконтам да се Си Ђаопинг пише "Xi", па ухватих недоследност. За бренд већ годину дана знам као за "шаоми", ето и ја сам крив што нисам гледао у Правопис.  [blb]

У том смислу "закаснио".  :) Али океј, да не замарам, по Правопису је, дакле, "Сјаоми", хвала!  [pivo]
20
Транскрипција / Одг.: Xiaomi (кинески бренд)
« Последња порука Belopoljanski 2. 06. 2018. у 14.29 »
Хоће људи да гледају, ја томе свакодневно сведочим, али не знају где и не знају да постоји тако нешто попут транскрипционих табела. Ја томе свакодневно сведочим, људи су (говорим о високообразованим људима првенствено) заинтересовани да пишу и говоре правилно, занимају се за језичке недоумице, раде на свом језику, али једноставно не знају нпр. да уопште постоје транскрипционе табеле. Поставља се питање, како то да не знају где да погледају, кад се ради о проактивним људима који су завршили основно и средње образовање са одличним успехом, а затим се током студија и каријере профилисали у стручњаке?

Ја не знам да ли ми верујете, али ја као неко ко са језичком струком нема никакве везе, који је прочитао пар чланака и одломака, има пар дивље дигитализованих језичких књига и који од релевантних ствари једино прочитао брдо дискусија на овом форуму и ОДФ, у ком год пословном или приватном колективу да се нађем, важим за некакав језички ауторитет коме се други обраћају да питају како се шта каже и да ли је нешто правилно. За мене је озбиљна мана нашег образовног система, не што се не зна шта пише у правопису, него што људи прођу кроз целокупан процес образовања а не знају шта је тачно правопис (обично га бркају са граматиком и често мисле да је реч о скупу правила а не конкретном приручнику) и које све одговоре могу да пронађу у њему. Мислим, можемо ми сад да кривимо и Курту и Мурту, да лепимо плакате са Тиком Станићем по јавном превозу да едукујемо бабе са цегерима са пијаце како се не каже "глумети" него "глумити", али овде говоримо о образованим људима који се баве интелектуалним делатностима, првенствено јавном употребом језика. Једноставно, овако не иде, људи од струке морају да се мало активније укључе, чак и да се наметну, јер ће се на крају завршити на томе да уређују правила језика који више не постоји.
Странице: 1 [2] 3 ... 10