Мени није ниједна од ових речи чудна — нити ми је чудно значење које су имале некад нити ми је чудно то које имају сада.
Рецимо, формант „лог“ добијен је ваљда превојем од ’лежати’, а и данас кажемо „положити опкладу“. Не треба буквално посматрати речи.
„Ситница“ према „ситнина“ не треба нимало да чуди. Сличност се може наћи у „страна“ према „странка“, „исправа“ према „исправка“ или у томе како тачно знамо у коме се значењу употребљавају речи „исказ“, „исприка“, „изговор“, „изрека“ итд. јер, ако замислимо да учимо страни језик, све ове речи могу се практично употребити у неком другом значењу: „изговор“ би се комотно могао употребити са значењем ’исказ’ и др., али то је нека „конвенција“ коју ћемо реч у коме значењу користити, пошто су све постале од малтене у свакој прилици истозначних глагола (причати, говорити, рећи, казати…).
„Крут“ у основи значи ’развучен’, па се види откуда паралела са „дебео“.
…