Најновије поруке

Странице: 1 [2] 3 ... 10
11
Синтакса / Одг.: Nominativ + imperativ?
« Последња порука Марина 19. 01. 2018. у 19.18 »
Зашто ми онда имамо вокатив у падежном систему? Од целе две функције које има, дозивање и скретање пажње, и то му одузимамо. Не кажем да конструкција номинатив + императив није логична, али заменицу у примеру Ти ћути уопште не могу да доживим као да је у номинативу.
Осим ако се главни јунак приче не зове Ти:-/

12
Језик је огледало душе / Из + разлог
« Последња порука Марина 19. 01. 2018. у 19.05 »
Пара ми уши оваква конструкција која је (мени се чини, не знам да ли сам у праву) све заступљенија: Улица је затворена из разлога асфалтирања, Из разлога недостатка свеобухватне литературе

Сад појма немам ни како је правилно употребити из разлога у реченици, а све ме стра’  да се не испостави да је овакав спој још и правилан.
13
Правопис / Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
« Последња порука delboj 18. 01. 2018. у 13.58 »
Samo me zanima da li je to i tada smatrano kroatizmom.
14
Pa možda tako zvuči, ali nisam siguran da je iko igdje to svrstao u singalaria tantum. Evo gledao sam i u rječniku, ne navodi se. Šta znam, nije mi protiv pravila da množina bude kukurijeci.
15
Семантика и етимологија / Одг.: Kruh, vrhnje, hlače
« Последња порука delboj 18. 01. 2018. у 13.53 »
Kad smo kod leksike, delboje, kažete li vi u Gackom na primer ’mrkva’ i ’spužva’?
U Gacku, ne može Gackom.

Kažemo mrkva, šargarepa je kao riječ stranog jezika, tako govore samo Srbijanci koji žive ovdje. Za spužvu ne znam baš, ja obično govorim sunđer, ali kad sam došao da radim u Nevesinje đacima je to bilo smiješno, jer oni govore spužva. Onda sam pratio ovdje u školi, uglavnom svi govore sunđer, jako rijetko neko kaže spužva, mada ne mogu reći da se uopšte ne koristi riječ spužva. Kažemo da je neko pijan kao spužva i hljeb može da bude mek kao spužva - tu ne može nikako sunđer. Koliko se sjećam, i djeca u Foči govore više spužva nego sunđer, ali to njima nije bilo smiješno. Što se mene lično tiče, čini mi se da to kako ću reći zavisi od toga kakav je taj sunđer ili spužva, da li onaj u školi, onaj za suđe, za spavanje…
16
Синтакса / Одг.: Nominativ + imperativ?
« Последња порука J o e 15. 01. 2018. у 16.20 »
Жао ми је што тек сад видим ову плодну расправу.

Само да додам да је, историјски, облик императива за 3. л. јд. једнак облику за 2. л. јд. и да у примерима попут Буди бог с нама или архаичног Спаси бог заиста јесте реч о (некадашњој) конгруенцији са (именичким) субјектом у номинативу. Има убедљивих примера код Белића, али ми он сад није при руци.
17
Синтакса / Одг.: Nominativ + imperativ?
« Последња порука Esquivalience 15. 01. 2018. у 14.23 »
Uuu! Now we’re talking… Odlično.
Pa rekao sam malo negramatično. :D

     Ali ovi primeri su odlični! Ne samo da imaju 1. l. mn., nego i ovo Zato i mi pođimo ima ovu rečcu za isticanje zalepljenu za nominativ, a A mi sačekajmo ima ovaj veznik! Nikad se tako ne bi zalepili za vokativ, zar ne? Na šta liči A, Marko, pevaj? A A ti ćuti je sasvim moguće.
     Ali palo mi je na pamet nešto mnogo bolje — sa ja (mada je i sa mi dovoljno) ! Ovo mi pođimo me je inspirisalo. Ovako, ovako:

     Kad su rečenice tipa Ti ćuti u pitanju, znamo da je zamenica u nominativu, a ne vokativu — na osnovu sledećih indikatora:
     a) Prozodijski, nemaju ove rečenice pauze karakteristične za vokativ, što rezultuje drugačijim kombinovanjem reči sa klitikama u ovim rečenicama (Ti se kupaj naspram *Marko, se kupaj — moralo bi Marko, kupaj se).
     b) Interakcija drugih reči sa ovako upotrebljenim zamenicama sugeriše nominativ. To se vidi, na primer, na osnovu upotrebe sa veznikom a (Ja ću stojati, a ti sedi, kao Ja ću stojati, a on neka sedi, ali ne bi moglo *Ja ću stojati, a Dušane, sedi).
     c) Moguće su rečenice tipa Hej, ti — ti ćuti. Bilo bi vrlo neobično da imamo ovako udvojene vokative.
     d) Rečca za isticanje i koristi se za isticanje konstituenata, a vokativ ne formira rečenični konstituent, pa se zato i ne može isticati ovom rečcom. No, u ovim primerima se može iskoristiti ta rečca (I ti dođi, I mi pođimo u susret Hristu, ali ne bi moglo tako s vokativom — *I Marko — dođi).
     e) Vokativ od mi je fantastično redak, ako uopšte postoji (*Hej, mi!), ali ove rečenice mogu da imaju 1. l. mn.: — Zato i mi pođimo u susret Hristu.
     Gramatike lepo kažu da mi nema vokativ. Konstrukcija mi pođimo (koja se ljavlja u ovom poslednjem primeru) ekvivalent je sa pođimo mi, kao u primeru Pođimo mi polako. Sintaksički, umesto mi može stojati naporedna konstrukcija ti (vi) i ja, sintaksički je ekvivalent (Pođimo ti i ja polako). Taj primer konačan je dokaz da su zamenice u nominativu jer zamenica ja nema vokativ, kao ni zamenica mi.

Ta-daaam! Može? Može. Meni se sviđa sistematizacija. [yes]
I hvala vam na odgovorima! Baš volim ovaj forum.
18
Синтакса / Одг.: Nominativ + imperativ?
« Последња порука Duja 14. 01. 2018. у 14.33 »
Ima još jedan problem. Ako je to nominativ, zašto ne može da se upotrebi u 1. l. množine? Može Ti spavaj i Vi spavajte, ali meni je *(?)Mi spavajmo malo negramatično. U kojoj situaciji bi iko tu naglasio/ubacio zamenicu? A zašto ne? Pa zato što se grupa koju i sam govornik čini retko doziva vokativom (Hej, mi). Bolje rečeno: kad bi to bio vokativ, zaista bismo i očekivali da se ne upotrebljava za 1. l. mn. (a i ne upotrebljava se).

Meni je Mi spavajmo savršeno gramatično. Ne znam, možda se tebi tako ne čini jer je već 1. l. množine imperativa dosta retko u govornom jeziku, a tek je neuobičajeno u kombinaciji sa mi. Ali evo, malo guglujući…
Namerno sam ostavio rezultate iz komentara čitalaca da pokažem da je konstrukcija živa u razgovornom jeziku.
19
Синтакса / Одг.: Nominativ + imperativ?
« Последња порука Esquivalience 14. 01. 2018. у 05.24 »
E, toga se nisam setio. To je u redu, ali ja moram da budem đavolji advokat. :blush:

     Ništa od toga ne pokazuje da su primeri nominativ, samo da je nominativ kompatibilan sa imperativom, zar ne? Mislim, te konstrukcije pokazuju jedino da su te konstrukcije moguće. Iskreno, meni su prozodija i pomenuta paralela sa ostalim paradigmama veći pokazatelj od ovih primera.
     O primerima u 669. Stevanović sam kaže da za takvo slaganje „[…] možemo reći da je […] unekoliko dijalekatskog karaktera”. Takođe kaže da bi se „[…] ovde u književnom jeziku danas upotrebio oblik prezenta s veznikom neka”.
     Dalje, i za te pomenute primere, a i za primere pripovedačkog imperativa u 670. važi sledeće: nemaju normalnu kongruenciju, nisu tipični ni u kom smislu. Naime, uvek je to imperativ 2. l. jd., bez obzira na subjekat. Ostaje u tom obliku i nikad ne kongruira; to piše u samoj tački 670 („upotreba istog oblika imperativa za sva lica i jednine i možine”), a piše i kod Duške valjda.
     Dakle ti primeri uopšte i ne pokazuju da je imperativ kompatibilan s nominativom, nego pokezuju da je samo oblik 2. l. jd. imperativa kompatibilan s nominativom, a tada uopšte i ne kongruira sa subjektom koji je u tom nominativu. A imperativ o kome pričamo ima kongruenciju (Ti ćuti naspram Vi ćutite). Ovi primeri nemaju (A on — povuci, potegni naspram A oni — povuci, potegni), potpuno su drugačiji.

     Ima još jedan problem. Ako je to nominativ, zašto ne može da se upotrebi u 1. l. množine? Može Ti spavaj i Vi spavajte, ali meni je *(?)Mi spavajmo malo negramatično. U kojoj situaciji bi iko tu naglasio/ubacio zamenicu? A zašto ne? Pa zato što se grupa koju i sam govornik čini retko doziva vokativom (Hej, mi). Bolje rečeno: kad bi to bio vokativ, zaista bismo i očekivali da se ne upotrebljava za 1. l. mn. (a i ne upotrebljava se).

I know I’m being difficult, but… [neznam] [pardon]
20
Не знам да ли је погрешно, па питам.
Малопре у временској прогнози говоре о топлом времену у Украјини и кажу: "… па су процветале љубичице, висибабе и кукуреци. То кукуреци ми је запарало уво, ја тако никад не бих рекао, за мене је кукурек сингуларија тантум.
Странице: 1 [2] 3 ... 10