Луче, сасвим је разумљиво то што причаш, али с обзиром да се у Србији до скора ништа није бацало док ЗАИСТА не буде за бацање, сасвим је логично да окрећеш главу од било чега што стоји напуштено на улици. Но, времена се мењају (ја могу да потврдим, што с времена на време долазим, ви који сте ту стално, можда не примећујете, али има промена, и то огромних и то на боље), па тако и навике… Осим тога, те књиге обично имају налепницу на насловној страни, и другу на леђима, тј. боку (оно што се види кад књигу ставиш на полицу, на врх ми језика сад, ал’ не могу да се сетим да ме убијеш), тако да чак и да не знаш, сигурно би ти привукло пажњу да прочиташ шта је.
Мене ова књига и није нешто додирнула, тако да сам је вратила на улицу. Надам се да је наишао неко коме ће се допасти…
ПС: А можда се само ради о афинитетима. Ја нпр., обожавам старинарнице и старе књиге. Што је књига старија, то ми је привлачнија… У стању сам сатима да седим у некој старинарници и да прегледам старе књиге… Сваки пут кад видим да је неко избацио неке књиге, обавезно их онако издалека гврнем да видим да ли је нешто што ме занима, па ако јесте, приђем и ближе, па у завистости од стања у ком се налезе и прелистам их… Имам и једну о историји Каталоније за децу коју сам и покупила и тако је спасла од рециклирања у стари папир…