Мени су више пријале бајке, оне правне књиге и психолошке (тога је и било у кући па сам читала, бајке су биле у вртићу(научила сам још у вртићу са шест година да читам)) али би увек превладавало то да ја морам нешто да нацртам, да обојим, правим неке табеле, рачунам, склапам, конструишем и слично. И била сам форсирана на математику (њу сам и радила са задовољством и то би брзо и ишло код мене).
Е, онда су дошле веће књиге, да не кажем дебеле и то је као ааааа Шта? Језици су дошли због силног превођења са влашког на српски и понеко превођење у супротном смеру, онда су кренуле серије, филмови, кратке приче на страном језику са енглеским и онда се ту скупила лепа дружина језика.
Једино ко је форсирао читање јр била професорка, с тим што она није ништа предузимала поводом тога да ми приволимо читање, већ супротно… Мада ја више те старе него ове нове попут оне списатељице која је написала "Секс и град". У опште нисам разумела девојку да се шалила (мада ја никада и не укапирам када се неко шали, или је ироничан и слично) и узех ја на њену препоруку и зачудим се како је могла ово она да чита и још да ми препоручи, зна да ја бар не волим тај жанр…
Али добро.. Имам кући све моје књижурице (осим мог Малог Принца
) и неке препоруке за нешто новије (мада су то преводи са енглеског и шпанског). Па полако да кренем, а неке и да завршим после годину-две дана..