Најновије поруке

Најновије поруке

Странице: 1 [2] 3 ... 10
11
Граматика / Одг.: Codependence - сазависност
« Последња порука Бојан Башић 17. 08. 2018. у 15.07 »
По мом мишљењу, постоје три варијанте сазависност, сузависност или козависност.

Postoji zapravo i četvrta: kodependencija. Od svega ovoga, meni je neprihvatljivo jedino kozavisnost; mislim da bi kalemljenje latinskog prefiksa na domaću osnovu trebalo izbeći po svaku cenu. Od preostalih mogućnosti, dakle, može se ići ili na verziju gde su i prefiks i osnova latinski, a od varijanata s domaćom osnovom dosta mi jasnije zvuči suzavisnost nego sazavisnost; pritom ovo prvo ima i znatno više pogodaka na Googleu (što, jasno, nije baš neki naučni kriterijum, ali ipak jeste bar nekakav pokazatelj toga šta ljudima deluje prirodnije, a što ovde i jeste poenta).
12
Граматика / Одг.: Codependence - сазависност
« Последња порука Киријак 17. 08. 2018. у 13.56 »
Хвала вам на одзиву.
Сазависност, …Довољно је само зависност. Из контекста се разабира о чему се ради.
Није довољно. https://en.wikipedia.org/wiki/Codependency
По мом мишљењу, постоје три варијанте сазависност, сузависност или козависност.
Израз козависност се већ среће, али мислим да није добар и да нам је дошао из Хрватске.

Ево овде https://youtu.be/1Lhx2oWzRSQ?t=6m46s на 6m и 46s се спомиње "козависност".
др Александра Бубер
13
Граматика / Одг.: Codependence - сазависност
« Последња порука Зоран Ђорђевић 17. 08. 2018. у 13.19 »
Цитат
Као што сте схватили из претходног поглавља, сазависност је, пре свега, претерана одговорност и неодговорност у исто време.
Сазависност, по мом мишљењу, није прикладан израз за оно што се очекује да смо схватили. Довољно је само зависност. Из контекста се разабира о чему се ради.
И није баш медицински, него, прецизније, психолошки, можда чак и психијатријски.
14
Граматика / Одг.: Codependence - сазависност
« Последња порука Киријак 17. 08. 2018. у 09.54 »
Хвала вам на одговору.
Мислим да не мора две речи да се користе, није практично. израз се често користи. У овој књизи се користи 124 пута. Претпостављам да свуда у свету користе једну реч. То је релативно нови појам, медицински, и вероватно због тога не звучи лепо у првом сусрету с њим.
Као друго, израз међусобна зависност није у потпуности тачан. Тачније би било зависност од људи. Укратко да објасним: сазавсина постаје мајка, жена , сестра алкохоличара или наркомана ако живе са њим у близини. Мајка је сазависна, али син не мора бити сазависан, он је просто зависан. У љуибавним вазама, такође, се среће сазависност.
Мене заниам ово, ако се већ коиристи једна реч, која сложеница је правилнија да се користи?
зависност - корен речи је словенски
префикс "ко" -  корен је латински.
префикс "са" -  корен је словенски.
Шта је природиније спајати?
https://poznajsebe.wordpress.com/2018/04/22/ja_ga_volim_vaspitana_sazavisnost/ овде је део из књиге.
15
Граматика / Одг.: Codependence - сазависност
« Последња порука Зоран Ђорђевић 17. 08. 2018. у 08.17 »
Међусобна зависност?
Зашто на силу правити једну реч која не звучи ни лепо ни логично у српском?
Друго су речи на које смо навикли: кооперант, копродуцент…
16
Граматика / Codependence - сазависност
« Последња порука Киријак 16. 08. 2018. у 22.35 »
Како је исправно преводити Codependence код нас.
Тај израз код нас тек улази у употребу. У стручним медицинским криговима се већ користи.
За сада се сусреће израз "козависност".
Ми смо управо превели једну књигу на ту тему и користили сам израз "сазависност".
Књигу још нисмо одштампали. Има шансе да поправим, ако је то погрешан превод.
Књигу сам преводио са руског, они преводе са "созависимость".
Постоји и варијант превода код нас "сузависност".
Какво је ваше мишљење?
17
Својевремено сам учествовао у превођењу неких стандарда (са енглеског) и стручној ревизији превода које су урадили преводиоци. Сећам се да је договор био да се у целом тексту доследно користи један облик. На пример: Толеранција мора да буде…, не: мора бити…
Углавном, облик: "mogu da se povežu", треба да се користи.
18
meni su obe ok i nema mi razlike
19
Prirodno mi zvuči samo ’’mogu se povezati / mogu da se povežu". Ovo kako je napisano, prilično je očit prevod sa engleskog. Ne zvuči mi formalno, već pomalo rogobatno. U situacijama kada je validna "se-konstrukcija" u srpskom,  uvek je dosledno koristim.
20
 :) Dopada mi se izraz "ošišana latinica". Da, strašno je teško promeniti tastaturu.
Ima mentora i "mentora". Kada je reč o doktoratima iz oblasti biologije, većina kandidata i mentora smatra pitanje pisanja doktorata srpskim jezikom drugorazrednim pitanjem, tj. ne posvećuje dovoljno pažnje tome, smatrajući da je bitno ono što je urađeno, a ne kako je to predstavljeno. Ja ispravljam u studentskim i doktorantskim tekstovima, kao i u temama za doktorate svaku slovnu, pravopisnu i gramatičku grešku koju uočim, ne dam im da pišu "dj" umesto "đ" i stalno nešto zakeram po pitanju jezika, pa me kolege smatraju napornim komplikatorom, a studenti me ne vole, jer smatraju da nije moje da im ispravljam radove jezički. Mislim da je pismenost bitna koji god fakultet da osoba upiše, a na fakultet nam dolaze sve nepismeniji i nepismeniji. Nešto bi trebalo uraditi po tom pitanju, ali mislim da uvođenje obaveznog kursa i ispita iz maternjeg jezika neće ništa suštinski popraviti. Biće to još jedan "nestručni" kurs, koji će gledati da nekako skarabudže zato što moraju.
Najsvežiji primer nepismenosti (iz jednog master-rada): "Etarsko ulje divlje nane je dobijeno od istog uzorka  biljke koji je korišćen za eksperiment u vodenom ekstraktu. Ulje je dobijeno vodenom destilacijom uz pomoć dr Danijele …  iz Instituta … u laboratoriji za biljnu fiziologiju." [bonk]
Странице: 1 [2] 3 ... 10