Најновије поруке

Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Немарност према језику посебно се огледа у коришћењу ошишане латинице. Разумем донекле поруке на мобилном, али људи без зазора пишу коментаре на форумима, на друштвеном мрежама, на сајтовима новина… Имао сам прилике да видим један докторски рад писан тако, а професор који га је писао није нашао за сходно да руком допише дијакритике. Рад је обиман, имало би ту доста посла, али није то била прича како се провео на мору.
Тај немар према језику могао би се некако упоредити са немаром према природи.
2
E, da, ovo je izvan teme, da ne kažem digresija, ali moram:
Jedna moja koleginica stalno govori "poniženje" kad govori o "sniženju cena". Mislila sam da se šali, ali ne, ona stvarno ne prepoznaje razliku u značenju, a srpski joj je maternji jezik.
Druga, studentkinja, želeći da se predstavi kao pouzdana osoba potencijalnim mentorima, šalje svoj Curriculum vitae u kojem piše kako je "uvek proračunata". Verovatno misli na to da je "promišljena", ali ne prepoznaje razliku u značenju, pa se predstavlja kao osoba koju niko normalan ne bi uzeo za saradnika.  :)
3
Hvala, mmalinovski, na korisnim sugestijama. Videću šta može da se primeni (ne zavisi sve od mene, kao pojedinca, već i od saglasnosti kolega).
Da, bilo bi to favorizovanje latinice kada bi se stručni tekstovi morali pisati latinicom. Svako moranje je ograničavanje slobode izbora. Međutim, kao što bi svi formulari trebalo da budu ispisani ćirilicom, kao zvaničnim pismom (a nisu), a da oni koji ih popunjavaju to rade pišući ćirilicom (kao što ne rade uvek), tako bi možda i stručni radovi na srpskom mogli da budu izuzetak, pragmatičnosti radi. Mene niko neće naterati da pišem i potpisujem se latinicom kad pišem rukom, ali isto tako razmišljaju oni koji inače pišu i potpisuju se latinicom, pa je ovo zakonsko nametanje pisma u svim zvaničnim tekstovima neefikasno, po mom mišljenju.  Mislim da je mnogo veći problem u srpskom jeziku to što nam strani izrazi masovno ulaze u svakodnevni govor, a da niko i ne pomišlja da pokuša da ih prevede ili ih prevodi veoma netačno. Neki od tih izraza imaju svoje srpske varijante, ali nije "in" koristiti ih. To je naročito slučaj sa stručnim terminima. Međutim, da navedem neke koji to nisu: eventi (događanja), kastinzi (audicije), stejdž (bina, pozornica), daunlodovanje, editovanje teksta (uređivanje, sređivanje teksta), po difoltu (po definiciji), kao i stručni izrazi u biologiji - kodiranje proteina, leder, lodiranje gela i sl. U stučnim tekstovima na srpskom i govoru u biologiji često sve vrvi od rogobatnosti, bilo pisano latinicom ili ćirilicom. Ovo što sam navela kao primer je "mala maca" u odnosu na to kakvi tekstovi mogu da budu.
4
problem nije na nivou pravopisa, nego na nivou politike.
Оне политике која сматра да би оба писма требало да буду равноправна. Зашто би требало да буду равноравна?
Историја затомљавања ћирилице као дела српског идентитета сеже далеко у прошлост.
У ближој прошлости, оној коју ја памтим, (пошао сам у школу 1955.) сећам се да се у покојној Југославији нису производиле писаће машине на ћирилици. То је била политичка одлука, техничких проблема није било.
Равноправност оба писма, као и прича о српској латиници, само је подметање и легализовање употребе латинице свуда где се ишта пише.
У праву је Гримаив да то прави проблем у стручном тексту, али зашто не би једна социолошка расправа била писана ћирилицом?
5
Verovatno nisam adekvatno naznačila da je reč o šali.
Ја сам крив, требало је да разумем пошто је све остало било како треба. Залетео сам се.
6
Мрзи ме да тражим, али чини ми се да Правопис допушта и само пресловљавање, без обзира на изговор, па се наводи пример ФБИ поред Еф-Би-Ај.

iju da, vidi stvarno…

prema tome, grimaiv

- ako nećeš da mešaš ćirilicu i latinicu, samo zameni latinična slova u skraćenicama ćiriličnim slovima, pri čemu se W menja u ćirilično V
- inače, ako ti to nije prihvatljivo, nastavi da pišeš skraćenice latinicom (to je isto po pravopisu)

razumem da su ti obe ove opcije rogobatne, zbog mešanja pisama i u prvom slučaju jer skraćenice postaju, kako kažeš, besmislene, ali meni tvom pristup ovom pitanju nije opravdan, iako se zalažem da se ne potiskuje latinica.

naime, ako pođemo od stava da bi ćirilica i latinica trebalo da budu ravnopravna pisma, sve ono (svaki tekst) što se može napisati na ćirilici bi se trebalo moći napisati i na latinici, pa pošto pravopis efektivno pruža mogućnost da se i naučni rad sa velikim brojem skraćenica i stranih termina napiše na ćirilici, ne može se smatrati da postoji nešto loše u pisanju naučnog rada na ćirilici. u suprotnosti bismo došli u situaciju da preferiramo latinicu tako da onoga koji bi odabrao da piše na ćirilici možemo čak kritikovati što je odabrao manje podesno pismo i, recimo, moglo bi mu biti sugerisano da "ne komplikuje i lepo piše latinicom", a bi značilo ne da su dva pisma ravnopravna, nego da je latinica povlašćena.

znači ne postoji problem u pisanju ćirilicom kao takvom (što je oduvek bilo prihvatljivo "po definiciji"), nego postoji problem što je ta opcija koja je nekada bila tek nečiji (neosporiv) izbor sada jedina mogućnost. ali ako je taj izbor bio takav da se i nije mogao kritikovati, odnosno ako je to bio ravnopravan i neosporiv izbor, onda se ne može baš reći da je rezultujuća situacija kada alternativa više ne postoji problematična kao takva, odnosno "nakaradna" i sl. nakaradno je jedino to što više nema izbora.

zato su ove tvoje primedbe u pogledu pravopisa neutemeljene.

problem nije na nivou pravopisa, nego na nivou politike.
7
Verovatno nisam adekvatno naznačila da je reč o šali. Malo su mi zarđale sposobnosti komunikacije ovim putem. To za isključivanje lektora je kriminalno. Mislim da je to jedan od razloga što nam jezik propada. Kad su profesori fakulteta u pitanju, pa, to je onaj prepotentni stav: " Ja sam PROFESOR fakulteta i sve najbolje znam (od prava, preko ekonomije, pa do jezičkih pitanja) čak i ako nisam stručan za stvari izvan svog delokruga".
8
Aman! Poslednja rečenica u mojoj poruci je namerna karikatura nepismenih u bližoj okolini i sadrži najčešće greške (od kojih mi se diže kosa na glavi). To je bila šala.
Извини, нисам разумео шалу. [pardon]  Сад ме је срамота због тога.  [kuku]
У теми за коју сам ти послао линк написао сам и овај коментар:
Цитат
Мало је офф, али нека, форум ионако утихњује као јагањци, а ово ће некоме можда бити занимљиво.
Недавно сам гледао лепу емисију о Јордану Николићу, оном певачу који је дивно певао песме са Косова. У његовој биографији наведено је да је завршио филолошки факултет на групи за југословенску књижевност и српски језик. Једно време је радио у "Гоши" као лектор (то је оно што хоћу да вам испричам). И у нашој фабрици имали смо лектора. А недавно сам слушао професора Брборића кад је рекао да данас ни издавачке куће немају лекторе. То је изгледа омражено и врло мало плаћено занимање.
9
Aman! Poslednja rečenica u mojoj poruci je namerna karikatura nepismenih u bližoj okolini i sadrži najčešće greške (od kojih mi se diže kosa na glavi). To je bila šala. Ponekad sebi delujem kao profesionalno deformisana profesorka, koja nikako da završi sa predavanjem, pa sam htela da malo "opustim" priču. Oni koji ne bi smeli da budu nepismeni, tj. fakultetski profesori, to jesu (ne svi, ali ima ih). Ne vredi ni blago im ukazivati na greške u govoru i pisanju, sve što postigneš je da se uvrede. Što je najgore, te greške ostaju zapisane. Mislim da bi SVAKI fakultet morao da ima barem jednog lektora za srpski jezik, i to osobu koja će stvarno da radi (mislim da bi se "odrala" od posla) i da ima apsolutno pravo da ispravlja naše tekstove na srpskom jeziku. Trudim se da ne budem nepismena, ali nisam sigurna da negde ne grešim - prošlo je mnogo vremena od časova srpskog u osnovnoj školi (gde smo zapravo i sticali pismenost, jer se u gimnaziji nije radilo ni P od pravopisa, niti G od gramatike, pa ko se kako opismenio u osnovnoj školi, tako je i danas pismen ili polupismen).
U pomenutoj "Politici" sam se prvi put, pre nekoliko decenija, suočila sa "užasima" prebacivanja latiničnih izraza u ćirilicu. Tada su u tim novinama objavljivane odbrane doktorata, pa je neko nešto radio na bakteriji čije je latinsko ime Escherichia coli (čita se Ešerihija koli), da bi "Politika" to lepo napisala ćirilicom:  Е. цоли. Čak je i biolozima trebalo par sekundi da shvate o čemu je reč. Poznavanje osnovnih pravila čitanja reči iz latinskog jezika je stvar srednjoškolskog obrazovanja i danas se veoma zapostavlja (nekad je to bio deo opšte kulture, čak i kad se latinski učio samo dve godine u gimnaziji), međutim, treba biti skrušen pred svojim neznanjem, a ne mahati njime kao zastavom.
10
Покренула си занимљиву тему и стручњаци би морали да нађу неко елегантно решење, нешто што не би било рогобатно.
Ја сам маторо закерало, па ћу и теби да ставим примедбу на ову реченицу: Stoga bi vam se izvinula zbog korištenja ovog spejsa u ime svih nas uživaoca u maternjem jeziku.
А што се опште неписмености тиче погледај мало нашу стару тему: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=905.0  Врло је обимна и трајала је преко седам година.
Тамо смо критиковали неписменост оних који не би смели да буду неписмени. Ја побесним (да не користим прикладнији израз) кад видим на сајту "Политике" и РТС-а овакве наслове: http://www.politika.rs/scc/clanak/408765/Brnabic-Moj-deda-je-bio-Hrvat-a-ja-sam-ipak-predsednik-Vlade-Srbije
И сличне: Михајловић обилази градилиште на коридору… Шпановић путује на такмичење у… Меркел против поделе…  Бисер је био овај: "Шеф градилишта упознао је Михајловић са проблемима на деоници…"
А народ каже: "Тако пише у новинама."
Странице: [1] 2 ... 10