Ако заиста тако стоји за држати, то је грешка. Могуће је или др̀жа или др̏жа̄.
Сва лица осим 2. и 3. једнине увек имају акценат инфинитива у аористу (дужине ће бити онда од основе, а не од аориста: по̀че̄х, у̀мре̄смо, за̀кле̄ше се). 2. пак и 3. лице код глагола којима се аористна основа завршава на -а, -и, -у имају дужину само ако је испред њих силазни акценат: то су сви који иначе имају силазни (пли̏ва̄, си̏лӣ, бри̏нӯ) и они који узлазни претварају у силазни, било без померања места акцента, било с померањем (за̏држа̄, по̏корӣ; по̏гледа̄, у̏снӣ, за̏бринӯ, ). Они који се завршавају на -е имају дужину само ако је имају у основи, без обзира на све остало (ви̏де, са̏мле; по̏че̄). Све исто важи и ако су слогови дуги, само што се увек преносе у виду краткосилазног.
Правила када у 2. и 3. л. узлазни акценат основе остаје на претпоследњем слогу а када се преноси (др̀жа/др̏жа̄, придр̀жа/при̏држа̄, ка́за/ка̑за̄, пока́за/по̏ка̄за̄), нешто су компликованија и данас измењена у односу на оно што стоји у граматичкој литератури.