Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Тему започео: Magi у 13. 04. 2011. у 14.41
-
Mislim da bismo u ovoj temi mogli da pišemo o nazivima koje stičemo kao stanovnik nekog grada, države, itd.
Ono što je mene pre neki dan zainteresovalo jeste koji je naziv za stanovnika Praga. Po nekoj logici to bi trebao biti Pražanin za muški Pražanka za ženski. Ili je možda moja logika zarđala? :D
-
Nije zarđala. [da]
Dobro nam došla.
-
Тако је. И припадници Прашког лингвистичког кружока имају исти назив, само што се пишу малим словом: пражани. (Њих, авај, код нас редовно изговарају с дугим акцентом: пра́жани, ум. пра̏жа̄ни).
-
Hvala Dujo! [yes]
Joe, dobro je znati ovu informaciju, hvala. ;)
-
Пражани, са малим П? Мислила сам да се пише великим словом. Или се то односи на то што су они припадници Прашког лингвистичког кружока па онда они као скупина иду малим словом (као чланови/припадници неког скупа). Погубила сам се сада..
-
Име становника града пише се великим словом, а име припадника кружока малим. Ништа друго нисам ни рекао.
-
Добро је. Хвала :) (имам тај проблем да не схватим шта је неко хтео рећи (или написао))
-
Но, свима нам се дешава да се залетимо, па не прочитамо људски оно што пише. Мораш мало и да пазиш на часу, знаш (http://smiles.kolobok.us/artists/viannen/viannen_44.gif).
-
Зато ја кажем да читање није за мене, а ни слушање.. Темпера у руци, цеткица у руци, платно преда мном и то је то.
[ne]
-
Темпера у руци, цеткица у руци, платно преда мном и то је то. [ne]
(http://smiles.kolobok.us/personal/paint2.gif)
-
No, da se vratimo na temu… Ljubljana- Ljubljanjanin, Ljubljanka? :fsurprise:
-
У Шипкином Правописном речнику пише: Љубљанчанин, мн. Љубљанчани, и Љубљанчанка, датив (и ген. мн.) -ки.
-
Au. To mi baš ružno zvuči, no dobro. Verujem. ;)
-
Au. To mi baš ružno zvuči, no dobro. Verujem. ;)
Мене је Јое учио да не верујем Шипкином речнику. Зато и јесам написала тачно одакле је: пар пута сам била заборавила да наведем извор, па се силна збрка правила по форуму. Сад пазим [angel].
Хтедох да кажем: немој ни ти ствари које оданде препишем узимати здраво за готово. Јави се Џо кад нешто не ваља, исправља нас све редом.
Ово ми, иначе, делује сасвим нормално.
-
Ok, onda verujem njemu da ne treba verovati Šipkinom rečniku. :D
-
И речник Правописа из 1960. потврђује: Љубља́нчанин, Љубља́нча̄нка.
-
Onda je tako. [fsmile]
-
А одакле су Ошљани (или су можда Ослани, тј. ’мало више слани’)? :)
-
A Штипаљке, да не кажем Штипљанке? Теби је Д. Андрић неки род?
-
Шриланћанин (као Новосађанин) или само Ланћанин (као Новљанин)? :D
Теби је Д. Андрић неки род?
Нажалост, не. :)
-
Шриланћанин (као Новосађанин) или само Ланћанин (као Новљанин)? :D
Шриланчанин, шриланчански (према Клајну, боље Сри-); „у географском смислу може се и даље употребљавати име Цејлон, Цејлоњанин, цејлонски“. (Шипка у Оном Речнику цитира Клајна)
-
Ааа, добро је, пазиш на часу. ;) [pljes]
-
А одакле су Ошљани (или су можда Ослани, тј. ’мало више слани’)? :)
Oslići, zapravo. :njam:
-
Kako za stanovnika Bačke Topole?
Banja Luka- Banjalučanin, Banjalučanka
Bihać- Bihaćanin, Bihačanka
-
Kako za stanovnika Bačke Topole?
Koliko sam proguglao, najčešće se javlja Topolčanin (link (http://www.google.com/search?hl=en&safe=off&client=firefox-a&hs=f9J&rls=org.mozilla%3Aen-US%3Aofficial&q=ba%C4%8Dka+topola+%22topol%C4%8Dani%22&aq=f&aqi=&aql=&oq=)), i to uglavnom sami stanovnici koriste. Ponegde sam video i Topoljanin i Topolac.
-
Vrbas- Vrbašanin, Vrbašanka.
Bela Palanka- Belopalančanin, Belopalančanka
Kriva Palanka- Krivopalančanin, Krivopalančanka.
Nikšić- Nikšićanin, Nikšićanka
Malo sam prelistala rečnik koji je dat uz Pravopis iz 1993. godine i tu sam našla da su nazivi stanovnika i za Kosovsku i za Sremsku Mitrovicu-Mitrovčanin, Mitrovčanka.
-
Kako za stanovnika Bačke Topole?
Тополчани, Топољани.
Banja Luka- Banjalučanin, Banjalučanka
Може и са О: Бањолучани.
-
Сад ме нешто копка: је ли граматично Тополчанин? Одакле се створило то ч? Нема га ни у основи, ни у наставку, нити може настати неким гласовним променама. Требало би Топољанин ← Топол(а) + -јанин.
-
Belopoljanski, znaš li možda kojim slučajem zašto može i sa o u primeru Banja Luke?
Požega- Požežanin, Požežanka?
-
Belopoljanski, znaš li možda kojim slučajem zašto može i sa o u primeru Banja Luke?
Pa ako koristiš Banja Luka onda je Banjolučanin a od Banjaluka je Banjalučanin.
P.S. Bar su meni tako rekli [palci]
-
Belopoljanski, znaš li možda kojim slučajem zašto može i sa o u primeru Banja Luke?
Не знам. Знам да је оно „бања“ у њеном имену придев, као када би постојао град по имену Мања Лука или Доња Лука и да се мења заједно са именицом: у Бањој Луци, из Бање Луке и сл. У свакодневном говору се то углавном не поштује и говори се Бањалука, из Бањалуке и сл. и по томе је и Бањалучанин. О свему овоме би требало да неко стручнији од мене нешто напише. Као лаик, изводим паралелу са Новим Садом, Новом Вароши, Црном Травом где имамо Новосађане, Нововарошане, Црнотравце са О.
-
Маги, Пожежанин, да. Друкчије и не може. :)
-
Hvala svima na odgovorima! [fsmile]
-
Banja Luka- Banjalučanin, Banjalučanka
Banjalučanin je od Banjaluka, a Banjolučanin od Banja Luka. Ispravno je i jedno i drugo, samo treba voditi računa o padežima. Banjaluka, Banjaluci, Banjaluke, ali Banja Luka, Banjoj Luci, Banje Luke…
-
Valjevo i Kraljevo, ali Valjevci i Kraljevčani, je l’ tako? Zašto?
-
Valjevo i Kraljevo, ali Valjevci i Kraljevčani, je l’ tako? Zašto?
Eto tako. [read]
-
Како бисте мењали становнике градића Косјерића?
-
Косјерић + -анин → Косјерићанин. (Подозревам да се ту из неког разлога мува Косјеричанин, али нема оправдања за тај облик.)
-
Не чух никад за Косјеричанин, само за Косјерићанин и Косјерац, мада се ово друго доста чешће користи.
-
Може и Косјерац.
-
Dobro. Tako je - Valjevci i Kraljevčani :car: A kako uopšte dođe do toga da se izvedu dva različita naziva za stanovnike ovih gradova koji se završavaju isto, na -(alj)evo? Na trenutak sam pomislila da imaju i isti akcenat u nominativu, ali kad malo bolje razmislim, čini mi se da Valjevo ima dugosilazni na prvom, a Kraljevo… šta ima? dugouzlazni? :-/ bre! NEgo!ovo me stvarno zanima… Zašto nemamo Valjevčane i Kraljevčane ili Valjevce i Kraljevece? Ili je odgovor ipak samo ’eto tako’… [cesh]
-
Banja Luka- Banjalučanin, Banjalučanka
Banjalučanin je od Banjaluka, a Banjolučanin od Banja Luka. Ispravno je i jedno i drugo, samo treba voditi računa o padežima. Banjaluka, Banjaluci, Banjaluke, ali Banja Luka, Banjoj Luci, Banje Luke…
Čitam sad P10, i vidim da u rečniku nema Banjolučanin. Samo Banjalučanin :-/ Da li može biti da su zaboravili da stave, ili su ukinuli?
Ali ima banjolučki, doduše naveden kao ređi oblik, ali ga ipak ima…
-
Stanvonici Maribora — Mariborci, Mariborčani, nešto treće?
Stanovnici (Kozarske, Bosanske) Dubice — Dubičani, Dubičanci, nešto treće?
-
Dubičani, Dubičanci, nešto treće?
Oni sebe zovu Dubičani.
-
To i ja znam, kao i to da su oni iz Maribora Mariborci. Ali na njiki (gde bi drugde) postoje drugačija tvrđenja. Zato i pitam.
-
Evo i mene, nakon toliko vremena. :)
Ne mogu da se setim, jesmo li imali za Vrbas? Vrbšanin? [iznenadjen]
-
Vrbašanin (Pravopis iz 2010, t. 28v).
-
Stanovnici Bora - Borjani? Stanovnici Borče - Borčani ili Borčanci?
-
Bor - Borci ;) Borča - Borčlije :)
Šalu na stranu, žitelji Bora su Borani (koliko znam). Za čoveka iz Borče najpre bih rekao Borčanin.
-
Ali, oni sebe zovu Borčanci :D Nikad mi neće biti jasno kako se izvode ove reči…
-
Ako oni sebe zovu Borčanci, onda će Borčanci i biti.
Postoji nekoliko produktivnih sufiksa (-ani, -anci, -evci, -ci, -jani itd.), od kojih su na dato ime obično primenljiva samo jedan ili dva. Od tih se uobičaji jedan i to bude to…
-
Hvala vam. Ne bih ni imala dilemu da malopre nisam čitala neke sportske vesti u kojima se oni spominju kao Borčani, pa reko’ da pitam za svaki slučaj.
-
Наградна питања: Становник Богатића је … ?
А становник Кистања?
-
Игром случаја знам пар Кистањаца, па знам да су Кистањци. :)
-
Е сад, да ли је то погрешно – не знам.
Погрешно је.
-
Stanovnica Sarajeva - Sarajka ili Sarajlijka?
-
Prvo.
-
Stanovnica Sarajeva - Sarajka ili Sarajlijka?
Fata, Sena… ;)
-
Stanovnica Sarajeva - Sarajka ili Sarajlijka?
Fata, Sena… ;)
E, baš si pravi Bosanac…. [lol] [lol]
-
Kurdi. Kako bi se reklo za kurdske žene, Kurdijke ili Kurtkinje? [neznam]
-
Kurdi. Kako bi se reklo za kurdske žene, Kurdijke ili Kurtkinje? [neznam]
Ја бих Курданке.
-
Ali Šomi, nisi valjda samoinicijativno generisao taj izraz? Na Googleu ga nema.
-
Pa to, ni ja nisam uspela nigde da nađem te žene, ali Kurtkinje mi je grozno, ako mogu uopšte nešto da se pitam, dok mi Kurdijke najprihvatljivije zvuče. Nemam objašnjenje zašto. I Kurdanke mogu da prođu. ;)
-
Ali Šomi, nisi valjda samoinicijativno generisao taj izraz? Na Googleu ga nema.
Ja stvarno ne mogu da verujem šta ti pričaš. Pa šta ako ga nema na Guglu? Dakle, ti više veruješ Guglu (na kom piše bukvalno svako, pa čak i polupismeni ljudi) nego Šomiju (koji ipak zna ponešto o pravilima tvorbe reči, pa samim tim, daleko pouzdaniji izvor do Gugla, u odsustvu informacije u stručnoj literaturi)?
-
A otkud znaš da nema informacije u stručnoj literaturi? Nije se javio Bojan, a on je ima najviše. Dok se ne pretrese, ne treba ništa tvoriti na svoju ruku, a i onda valja provjeriti šta se koristi u praksi. Ipak nismo pod Lupom.
-
Pa ne znam da li ima ili nema, to ćemo videti kad se bude javio još neko ko ima neku literaturu pri ruci . Ja govorim o onom što mi je predstavljeno do sada, a to je Šomijevo mišljenje i tvoj Gugl. Ako (za sada) treba da biram između Gugla i Šomija, mislim da je vrlo lako zaključiti koga ću izabrati.
(odsustvo informacije u stručnoj literaturi = ovde na forumu još uvek nije predstavljeno da li ima nešto o tome u stručnoj literaturi ili ne)
-
„Moj“ Google samo pokazuje da se Šomijev oblik ne koristi. Za sada je odgovor da ne znamo i da ne treba razvodnjavati raspravu ličnim stavovima, makar dok se ne iscrpe ostale mogućnosti.
-
Ja bih ipak Kurtkinja. Postoji sličan problem sa Kazac/sima, Uzbecima, Tadžicima. Kaza(š)kinja, Uzbekinja, Tadžikinja?
-
[kuku] :timeout:
-
„Moj“ Google samo pokazuje da se Šomijev oblik ne koristi. Za sada je odgovor da ne znamo i da ne treba razvodnjavati raspravu ličnim stavovima, makar dok se ne iscrpe ostale mogućnosti.
Pa "tvoj" Gugl će pokazati da se ni kapučino ne koristi, pa znamo svi da je to ispravan oblik. Da nabrajam dalje? Pačino, Presli, Bejti, Terner i sl. Ovde je pitanje "kako je ispravno" a ne "šta se koristi". Kad pitanje bude bilo "šta se koristi i koliko učestalo se koristi", onda možemo potezati Gugl.
-
Najviše pogodaka na internetu nalazim za Kurdkinju, tako, bez jednačenja. To uključuje i Politiku (http://www.politika.rs/rubrike/spektar/ritam/120132.lt.html), podgoričke Vijesti (http://www.vijesti.me/svijet/nisi-dobio-azil-holandiji-prijavi-se-mozes-da-osvojis-4-000-dolara-clanak-36322), te bosansku Vikipediju (nije neki izvor, al dobro).
-
„Moj“ Google samo pokazuje da se Šomijev oblik ne koristi. Za sada je odgovor da ne znamo i da ne treba razvodnjavati raspravu ličnim stavovima, makar dok se ne iscrpe ostale mogućnosti.
Pa "tvoj" Gugl će pokazati da se ni kapučino ne koristi, pa znamo svi da je to ispravan oblik. Da nabrajam dalje? Pačino, Presli, Bejti, Terner i sl. Ovde je pitanje "kako je ispravno" a ne "šta se koristi". Kad pitanje bude bilo "šta se koristi i koliko učestalo se koristi", onda možemo potezati Gugl.
Odgovor na pitanje "šta je ispravno" mogao je nastati jedino na način da je neko prvo seo i utvrdio šta se koristi, pa tek onda pogledao i druge jezičke kriterijume. Pri tome, ja odgovore tipa "kapučino" ne priznajem, pošto prvi uslov očigledno nije zadovoljen. Ako normativna literatura ne nudi odgovor šta je ispravno, valjda je jedina opcija da odgovor šta se koristi potražimo sami.
-
Ako normativna literatura ne nudi odgovor šta je ispravno, valjda je jedina opcija da odgovor šta se koristi potražimo sami.
To bi bio neki redosled koraka. Prvo se gleda literatura, pa se onda gleda Gugl. A ne obrnuto. A literaturu još uvek nismo konsultovali. Ili jesmo, a ja nisam primetila? :P
Ima li neko RJN pri ruci? Ili neki rečnik?
-
Na ovom potforumu, mišljenje člana foruma < Google < normativna literatura.
-
Dok ne rešimo ovo pitanje, imam još jedno: Kosovci za stanovnike Kosova, a Kosovar kao albanski oblik. Šta sad pa to znači?
-
Ali Šomi, nisi valjda samoinicijativno generisao taj izraz? Na Googleu ga nema.
Видиш, јесам. Треба ли да се поведем за полуписменим Курдкиња? Не. Треба ли да причекам док неко не употреби некакав израз да би се појавио на Гуглу? Не. Употребићу га ја, па ће осванути на Гуглу. Треба ли да чекам док неко нпр. не преведе израз lollipop man/woman као, шта ја знам, „човек/жена са ’лизалицом’“, па му се онда прво наругам, или можда пак смем срочити нешто попут саобраћајни редар? Е ја мислим да смем ово друго.
Dok ne rešimo ovo pitanje, imam još jedno: Kosovci za stanovnike Kosova, a Kosovar kao albanski oblik. Šta sad pa to znači?
Да се вратимо на тему: Косовац или Косовљанин би били српски творбени облици, али се, опет захваљујући притупим полуписменим шкрабалима из новина, проширио албански облик Косовар. Тако да ћу ја писати и говорити Косовац, па таман у Уставу писало Косовар.
-
П. С. Опет мала дигресија као надовезивање на горње писаније: иако поштујем шта каже нормативна литература, не мислим да је светиња и да је све што тамо пише безгрешно свето слово; да се у литератури помиње само Панчевац или Нишлија, а неко каже или напише Панчевљанин тј. Нишевљанин, ти би га, Стоундаре, исправио?
-
Ma dobro, Stoundar u svom maniru, ali po kom modelu je Kurdanka? Kurdijka bi bilo kao Baskijka, ali tamo imamo i Baskija, dok je ovde Kurdistan. Palo mi je na pamet Kurdistanka, ali to nekako implicira kao da žive ili su preklom iz zemlje Kurdistan, koja ne postoji.
-
Vidiš, i ja bih koristila Kosovac zato što je tako pravilno, ALI pošto se Kosovar ustalio, sam si rekao kako, govoriće mi široke narodne mase da silujem jezik, da sam purista, i ne znam šta sve ne! Skoro sam bila prozivana za TuniŠane! Ma…
-
Kosovari je meni pre imalo neki pejorativni prizvuk. Ali od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost, Kosovci mi deluje kao da sugeriše stav da je Kosovo srpska pokrajina, te u tom smislu nije ni taj oblik više neutralan…
-
П. С. Опет мала дигресија као надовезивање на горње писаније: иако поштујем шта каже нормативна литература, не мислим да је светиња и да је све што тамо пише безгрешно свето слово; да се у литератури помиње само Панчевац или Нишлија, а неко каже или напише Панчевљанин тј. Нишевљанин, ти би га, Стоундаре, исправио?
Ne, nego bih upitao stanovnike tih gradova. To je sasvim drukčije pitanje, sa mnogo lakšim načinom rješavanja. Ni taj primjer s lizalicom nije pogodan, jer tu možda ne bi našao ništa u literaturi, a mora se popraviti rješenje iz prakse. A nisam ni rekao da treba prihvatiti svaki rezultat na Googleu, nego samo da je tvoj prijedlog sumnjiv jer ga nema na Googleu. Mijenjaš teze. Koristi šta hoćeš, ali na ovom forumu krećemo od literature.
-
Опет иста прича изнова и изнова… [ccc]
Ја сам већ раније исносио став да се противим томе да се нови чланови наговарају да користе решења која се овде осмисле, па га не бих поново образлагао.
Pa "tvoj" Gugl će pokazati da se ni kapučino ne koristi, pa znamo svi da je to ispravan oblik. Da nabrajam dalje? Pačino, Presli, Bejti, Terner i sl. Ovde je pitanje "kako je ispravno" a ne "šta se koristi". Kad pitanje bude bilo "šta se koristi i koliko učestalo se koristi", onda možemo potezati Gugl.
Капучино, Пресли, Пачино, Тернер итд. су нови исправни облици, карактеристични по томе што им је укорењеност нула. Нарочито капучино и пачино који су људима познати колико и Џенова. Радио сам са гомилом наших људи који активно користе италијански или живе/раде на релацији Србија-Италија и свакоме сам морао да објашњавам због чега за глас c у италијанском ci и ce користим наше ч јер им је то жестоко парало уши, а реакција на објашњење да је то тако по нашој преводилачкој норми, обично је, уз сумњу да немам појма о чему говорим, „Боже, свашта! :-/“ Тек након објашњења да је италијански глас по својој мекоћи негде између нашег Ћ и Ч, те да се не може по свом ћефу бирати час једно, час друго, него треба одабрати једно, па уз помињање како ипак не кажу „дуће“, „Моника Белући“ и сл. иако је исти глас, донекле им буде и логично.
Па и опет након тога, понеко се сети да пита: „А зашто се, по истој логици, италијански глас који је између нашег Ђ и Џ не преноси као Џ?“, а на шта им ја одговорим са „Еееее!“ и значајно покажем прстом.
Елем, шта је поента? Поента је у томе да није свако стандардно решење једнако. Постоје стандардна решења која су општепозната, постоје она која су релативно слабо позната и постоје она која су скоро сасвим непозната ван уског круга људи. Затим, стандардна решења са којима се не слажемо итд. Има примера где нема стандардног решења, оно још не постоји. Зато и одговоре треба томе прилагодити.
Одговор на питање „Да ли је правилно капућино или капучино?“ није „Капучино, наравно, то ови чобани/будале који пишу и говоре капућино немају појма“ него „Веровали или не, капучино са Ч, иако већина говорника не зна за то правило“, па уз објашњење.
Нови члан није овде питао форумско Веће Стараца да донесе одлуку како именовати женског припадника куртдског народа, него да ли већ постоји стандардни облик или не. Одговор на то мора да укључи и оцену исправности облика „Курдкиња“ у нашој штампи и говору.
-
Ma dobro, Šomi u svom maniru. ;)
-
Na ovom potforumu, mišljenje člana foruma < Google < normativna literatura.
Ne.
1. Normativna literatura
2. Druga relevantna literatura tipa rečnika i sl.
3. Pisanija naših lingvista po raznim časopisima i knjigama koje nisu normativna literatura.
4. mišljenje člana foruma na osnovu onog što ima u normativnoj (i ostaloj) literaturi i njegovog poznavanja materije (nije isto kad ja dajem mišljenje o nekom gramatičkom pitanju i kad to radi npr. vukvuk ili Joe). Naravno, na samoj osobi je da izvaga odgovor i prihvati ga ili ne.
Gugl ne koristiti za odgovor na pitanje šta je ispravno (ili šta je po standardu), već samo kad se traži odgovor na to "šta je učestalije u narodu".
-
Koristi šta hoćeš, ali na ovom forumu krećemo od literature.
Pa ti si kreno od Gugla. Šomi je kreno od svog poznavanja literature o tvorbi reči pa je sam skovao reč. Ako ćemo pravo, on je bliži literaturi nego ti.
-
Ma dobro, prestanite o tome. I ti, Bruni, voliš da se nastavljaš. :P
1. Bojan da vidi u literaturi.
2. Šomi da objasni po kom modelu mu je Kurdanka.
3. Ja da sedim i izdajem naređenja. :P
-
А ја да вас посматрам како се препирете, ки мала деца. :P
-
Ja nisam krenuo ni od čega, nego sam samo stao na put ličnim mišljenjima. Googleom se lako unosi sumnja, jer se norma zasniva na praksi, i zato je Google relevantniji od ličnog mišljenja. Još uvijek nisam izrazio svoje (ali prihvatam vukvukov zapisnik).
-
Ma dobro, prestanite o tome. I ti, Bruni, voliš da se nastavljaš. :P
1. Bojan da vidi u literaturi.
2. Šomi da objasni po kom modelu mu je Kurdanka.
3. Ja da sedim i izdajem naređenja. :P
Pa volim. A posebno sa Stoundarom. :P Sviđa mi se raspored… ;)
-
2. Šomi da objasni po kom modelu mu je Kurdanka.
Мексико → Мексиканац, Мексиканка. Само овде немамо назив државе, али имамо облик м. р. Мислим да је твробено и граматички на месту додати -анка за ж. р. Слично се питање поставља за Шкот: како би гласио ж. р.? Шкоткиња?
-
Ali osnove na koje se dodaje -an- uvek imaju vokal u "punom obliku": Amerika, Meksiko, Peru itd. Čak je teško reći da li se stvarno dodaje -an- na osnovu ili su zapravo te proširene osnove (amerikan-, meksikan-, peruan-) pozajmljene kao takve. Osnova kurd- svakako ne spada u istu klasu: niti je muški oblik *Kurdanac, niti ima vokal u "punom obliku"…
Da, ja bih rekao Škotkinja.
-
Škotlanđanka, koliko je meni poznato.
-
Da, prema Škotlanđanin. Ali prema Škot…
-
Hm. Španac, Špankinja, Španjolac, Španjolka.
Dobro bre, oće li nam neko konačno zaviriti u tu literaturu, da vidimo ima li šta, pa ako nema, da krenemo u originalno istraživanje? :)
-
Na HJP je Kurdinja (http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=eldhUBc%3D&keyword=Kurdi). Nema ništa u P 60, P 93, P 10, RJN, SJP, KŠ, RMS, RSJ.
Модератор: Ажурирана адреса.
-
Da, prema Škotlanđanin. Ali prema Škot…
Према Шкот је Шкотица.
И Балашевић им је певао, збогом Шкотице, мале скотице, Мађарице – свађалице итд.
-
Ma to je on izmislio, zbog rime… :P
-
Na HJP je Kurdinja (http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=eldhUBc%3D&keyword=Kurdi). Nema ništa u P 60, P 93, P 10, RJN, SJP, KŠ, RMS, RSJ.
Kod Hrvata je isto i psihologinja itd., gde je kod nas psihološkinja.
Модератор: Ажурирана адреса.
-
RSANU? Š?
-
Психолошкиња. :)
-
И Балашевић им је певао, збогом Шкотице, мале скотице, Мађарице – свађалице итд.
(Нема смајлија, па рачунам да се не шалиш: зар није Тотице?
http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=IPYeYzivXKU#t=229s )
-
зар није Тотице?
Па, јесте. Тотице су Словакиње. Ја бих, да се питам, од Шкот направио Шкотица, као што од Хрват имамо Хрватица или од Тот Тотица. Или од Мађар, Мађарица; Немац, Немица. Наравно, може и Шкоткиња, по узору на Рускиња, Гркиња, Енглескиња, Францускиња итд.
-
Meni jedino ok zvuči Škotlanđanka.
-
Feminimum od Škot jeste Škotkinja, potvrđuje i P10 a i pre njega je bilo tako. Kurtkinja (ili kako god) nema u RSANU. U svakom slučaju, lično bih rekao upravo tako kako sam napisao; varijanta je gramatički i pravopisno ispravna (i, koliko vidim, jedina takva dosad ponuđena, budući da svaka druga ima ogrešenje o neko gramatičko ili pravopisno pravilo), a nije ni bez presedana budući da u etniku Koptkinja imamo suglasničku grupu čak i još složeniju za izgovor, a ovaj etnik postoji u P60.
Па, јесте. Тотице су Словакиње. Ја бих, да се питам, од Шкот направио Шкотица, као што од Хрват имамо Хрватица или од Тот Тотица. Или од Мађар, Мађарица; Немац, Немица.
Sufiks -ica ne koristi se kod etnika, i četiri navedena primera, uz još Švabica i Sremica, jedini su izuzeci. Upravo ovaj zaključak uz ove izuzetke (doduše, uz previd Hrvatice) izneo je Mitar Pešikan još 1958. u časopisu Naš jezik (članak „O građenju imena stanovnika u odnosu na imena zemalja i mesta“), a u novije vreme potvrdu Pešikanovih nalaza daje Ivan Klajn, Tvorba reči, drugi tom, t. 1.72.4. Zato, nažalost, neće moći ni Kurdica, što bi nam znatno olakšalo muke. :)
-
Где има ’леба за четворо, има и за петоро.
-
S mejla:
Kako se piše stanovnik grada Pljevlja?
-
Odgovor s mejla :)
Stanovnik Pljevalja zove se Pljevljak, a stanovnica Pljevljanka. (Kao Tuzlak:Tuzlanka, Brčak:Brčanka)
-
A stanovnik Prištine?
-
Prištevac i Prištevka, kao i Prištinac i Prištinka (rečnik P10).
-
Hvala!
-
Odgovor s mejla :)
Stanovnik Pljevalja zove se Pljevljak, a stanovnica Pljevljanka. (Kao Tuzlak:Tuzlanka, Brčak:Brčanka)
Stvarno?! :-/ Ja sam bila ubeđena da je Pljevljanin. Kao i Tuzlanin. Odakle ovo? U rečniku Pravopisa?
-
Ne, bar ne za Pljevlja. To prosto… znam. I očas proverim na Guglu. :)
-
Тачно, знам из прве руке и за Пљевљака и за Фочака, и за Тузлака :)
Интересантно је да је Пива - Пивљанин, а Пљевља (што и није тако далеко од Пиве, ни просторно ни по изговору) - Пљевљак. У Београду, у Дому армије, редовно се одржава "Вече Пљевљака"
-
Nađoh Singapurćanin. Ne verujem da je tako. Singapurac? ili?
-
Сингапурћанин је Шојићев изговор :)
-
Nisam znala. U svakom slučaju, tekst u kome se to spominje nema nikakve veze sa Šojićem, tako da je fora bez veze, skroooz. A ako je već taj neko hteo tako da se "našali", trebalo je da stavi navodnike. Ovako navodi na pogrešan zaključak da je stanovnik Singapura Singapurćanin.
-
Сингапурац. Сингапурћанин звучи као спрдња. :)
-
Ovo bi trebalo negde popisati…
-
Meni jedino ok zvuči Škotlanđanka.
А има ли смисла да се за жене Курда каже да су Курдистанке? Према овоме Шкотлађанке?
Valjevo i Kraljevo, ali Valjevci i Kraljevčani, je l’ tako? Zašto?
Ја сам једном негдје читао да је то Тито декретом наредио да не буду више Краљевци, него Краљевчани, кад је 1955. године враћено име града (од 1949. до 1955 . звало се Ранковићево), а да су се прије Другог свјетског рата становници Краљева звали Краљевци. Е сад, требало би наћи неки текст из тог времена да се то потврди или оповргне.
-
Не може, Курдистанка је жена која живи у Курдистану, не мора обавезно да буде Курд. А добро, што баш мора да се измишља неки назив који је врло компликован за изговор и коме ће употребна вредности бити нула? Руси лепо кажу "курдске жене" и ништа им не фали.
-
Не може, Курдистанка је жена која живи у Курдистану, не мора обавезно да буде Курд.
Јасно је то мени да не мора, али има случајева кад другог рјешења нема. Ево на српски не преводимо различито два руска облика, један за етничке Русе, други за становнике Русије, ми кажемо једнако на српском. А да не отварам нову расправу о Србима и Србијанцима (с обзиром да се ту разликује употреба тих облика код нас у Републици Српској и у Србији).
-
Исправио сам претходни пост и предложио решење, не мора да буде једна реч, зашто не би биле две. Што се Руса тиче, ја се овде трудим да пазим на изговор, зависно од тога с ким причам (русские - российские), али пошто је по уставу назив "Руска Федерација" и "Русија" еквивалентан, они сами не инсистирају на тој разлици, па не морамо ни ми.
-
Код назива становника насеља основно правило је одувек било (надам се да није укинуто): каже се онако како кажу дотични становници, никако друкчије. Ако у правописима постоје две варијанте – једна није добра. Може она да буде граматички итд. потпуно исправна (примера може да се нађе колико хоћеш), али ако је мештани не користе, она не постоји. Зашто да им правописи натурају други, исконструисани, етник? Зато мислим да завиривање у књиге може да нас упути у оште приципе или правила, али не увек и да помогне у конкретним случајевима.
Рецимо: Параћин – Параћинци (да не кажем Џигерани), Јагодина – Јагодинци (да не кажем Ћурани), али Ћуприја – Ћупричани (да не кажем Цревари), а не Ћупријци или Ћупријанци. Ако не знамо,
распитајмо се како кажу домаћи.
Ранковићево је поново постало Краљево кад је Ранковић пао у политичку немилост, али је бесмислица да је Тито наредио: Краљевчани, а не Краљевци. Зар би онда уопште дозволио да се град зове Краљево уместо рецимо Карановац, што је још старији назив? Краљевчани су, као етник, ту одувек. Завршетак -чани као код једног броја етника на -ево. Тако је било и Ранковићевчани (за разлику од Ранковићевци - следбеници Ранковића), а имамо и Крушево (во Македонија) - Крушевчани, за разлику од Крушевац - Крушевљани.
Бањолучани – Бањалучани, бањолучки - бањалучки
На Теразијама се 90-тих појавио киоск-ћевабџиница на коме је писало БАЊОЛУЧКИ ЋЕВАП (отвориле су га свакако избеглице). Народ је натпис шарао, исправљао, шалио се… А онда је једног дана скинут тај и постављен нови натпис: БАЊАЛУЧКИ ЋЕВАП – море л’ ’вако?
Становници Марибора код нас су одувек били само Мариборчани.
Шкот – Шкоткиња, Копт – Копткиња. Основа остаје непромењена. Али код Курд – Курткиња се мења, наравно због једначења. Ако би ишло Курдкиња, мимо правила, то би било можда да би се очувала основа, а да би назив био препознатљивији, као у Курданка, мада би можда могло и Курђанка.
-
Шта фали Курткињи?
-
Ранковићево је поново постало Краљево кад је Ранковић пао у политичку немилост, али је бесмислица да је Тито наредио: Краљевчани, а не Краљевци. Зар би онда уопште дозволио да се град зове Краљево уместо рецимо Карановац, што је још старији назив? Краљевчани су, као етник, ту одувек. Завршетак -чани као код једног броја етника на -ево. Тако је било и Ранковићевчани (за разлику од Ранковићевци - следбеници Ранковића), а имамо и Крушево (во Македонија) - Крушевчани, за разлику од Крушевац - Крушевљани.
Покушавао сам синоћ да се сјетим гдје сам то читао, па сам писао човјеку за кога мислим да је о томе писао. Он каже да је то био цитат једне рођене Краљевчанке (не Краљевке?) из првог броја ревије "Ваљевац" из 1994, али и он сад каже да је то вјероватно бесмислица јер је касније наилазио на текстове из новина за вријеме Краљевине Србије, СХС и Југославије у којима је одувијек писало Краљевчани. У свему овоме наишао сам на чланак о томе како се у Ваљеву на неком билборду појавио облик Ваљевчани, па се народ нашао у чуду. А што се тиче Русије, прочитао сам да се тамо самоиницијативно организовала нека врста "правописне полиције" која исправља грешке на јавним мјестима. И код нас би требало тако, ја бих увео инспектора који би писао казне (најмања новчана казна за ове који мијешају екавицу и ијекавицу: радно вријеме понедељак-субота… недељом не радимо; за остале већа казна).
То ме нагнало да питам и колегиницу из Шипова како се зову становници Шипова. Каже да су Шиповљани и Шиповљанке. Овдје преко планине има село Шипачно, које од 1946. припада Невесињу, и становници тог села се такође зову Шиповљани. Тренутно тражим како се зову становници Кнежева, а како су се звали прије рата, док се Кнежево звало Скендер Вакуф.
-
Шта фали Курткињи?
Не фали ништа, то је по "пе-есу" и у реду је. Али пошто, разговарамо на ову тему, као евентуалну могућност сам навео Курдкиња и образложио. Нисам тврдио да тако треба, већ сам више питао иде ли та варијанта. Мислим да сам се код неких етника сретао са тим изостављањем једначења, баш због препознатљивости, али ми меморија мало трокира.
-
А је ли препознатљива Српкиња?
-
Становници Кнежева - Кнежевљани. А прије рата локално су се звали Скендерчани.
-
А је ли препознатљива Српкиња?
Наравно. То је принцип. Ипак, има и оних који мисле да једначење у оваквим случајевима не би требало извршити, па се, вероватно више из политичких разлога, залажу за србски и Србкиња. Препознатљивост дође као згодно образложење.
С обзиром на то да је реч о домаћем називу страног етника у женском роду, Курткиња, који се употребљава врло ретко, чак не знам ни да ли сам га икад чуо, питао сам се долази ли, из поменутих разлога, у обзир и Курдкиња, као што су неки предложили Курдистанка, а други Курданка.
-
У оклини Трстеника су села Грабовац, Милутовац, Мијајловац, Дренова. Човек који живи тамо је ГрабОвац, МилутОвац, МијајлОвац, ДренОвац. Оно О није наглашено, али као да је за пола дужине продужено, отегнуто.
Медвеђа — Медвеђанац, Беле воде — Беловођанин. Бресно поље — Бреснопољац.
-
Да ли уопште постоје посебни рјечници (нпр. у другим језицима) у којима би ови називи били пописани? Или се то своди само на неке неуобичајене наведене у правописима?
-
Како се називају становници Каира и Токија?
-
Mislim da nemamo te pojmove — dakle, stanovnici Kaira i stanovnici Tokija. Ako bih baš morao, rekao bih Kairanin, Tokijac ali to je skovano ad hok.
-
Клајн наводи облик Токијац. Али за Каиро мени би логичније било Каирац. Нпр. Руси користе тај облик. Добро, не мора то да има везе с нама, али ето да споменем.
У вези с овим, кад је Црвена звезда 2002. играла против Каирата, тада се писало и говорило да игра у Алма Ати. Сад кажу да је то погрешно скован облик преузет из руског. Е како у реваншу овог љета није било преноса на телевизији, морали смо да слушамо казахстанског коментатора на руском и он је често понављао назив за становнике Алматија - Алматинци. Да ли у оваквим случајевима треба да се држимо тог изворног, или би могли да буду Алмаћани?
-
Pa ne moramo da se držimo izvornog, ali meni Almatinci mnogo lepše zvuči nego Almaćani. Znam, znam, lični estetski utisak nije nikakvo merilo…
-
Pa ne moramo da se držimo izvornog, ali meni Almatinci mnogo lepše zvuči nego Almaćani. Znam, znam, lični estetski utisak nije nikakvo merilo…
И мени Алматинци звучи природније, али то је вероватно јер ме подсећа на Далматинце. :hehe:
-
S mejla:
Kako se pravilno kaže za žitelje Sokobanje i Niške Banje u muškom i ženskom rodu?
-
Odgovor, kao i obično, treba potražiti u lokalnim medijima. Žitelji Sokobanje su Sokobanjci (http://www.sokobanja.com/vesti/poznati-sokobanjci) (Sokobanjac, Sokobanjka).
Po analogiji bi onda bilo i Niškobanjac, ali za to nalazim tek par pogodaka na Guglu (dok za Niškobanjanin ne nalazim nijedan).
-
И ја сам чуо да становнике Сокобање зову Сокобањцима, а што се тиче житеља других бања, као што су Нишка, Врањска, Ковиљача итд, не знам да ли правопис наводи неко опште правило, али знам да становнициц оближњих градова увек крате назив својих комшија који постају углавном Бањци, мада има и Бањчана. Код њих то може да прође, јер се подразумева да мисле на „своју“ бању. А за остале… Изгледа како се ко снађе.
-
Ako je stanovnik Zemlje Baska (Baskije) - Bask, a oni su Baski, kako se zove njihova sunarodnica?
-
Ne verujem da možemo bolje od Baskijka.
-
Баскиња као Шкоткиња? :)
-
u Pravopisu piše da stanovnici nisu Baskijci, nego Baski, pa mi :hehe: palo na pamet da su možda žene Baske ili Baskinje, mada su mi i Baskijke sasvim u redu.
-
Зашто је ПМС укинуо вишедеценијски изговор у српском језику: Баскија-Баскијац-Баскијка-баскијски-Баскијци-Баскијке. Све је било логично и јасно, несугласица није било, сви срећни и задовољни. А онда је "законодавац" напрасно то променио. Зашто? Чиме се руководио? Има ли ико објашњење?
Притом је рисвојни придев је остао непромењен, као и кад смо имали Баскијце - баскијски. Има ли овоме објашњења?
Жеља да се буде макар сличан матичном језику свакако отпада, јер се Баски(јци) на баскијском каже euskaldunak.
Осим тога, Шпанци их називају vascos, а Французи Basques, што би било најближе Баску и Баскима. Не верујем да је Је ПМС измену убацио зато што смо овај назив добили преко француског!
С обзиром на то да ПМС не наводи облик женског рода, остаје нам да износимо мишљења и да се препиремо. Један озбиљан правопис за собом не би оставио такве нејасноће,
-
У П10 пише да су Вавилонци, а код Клајна Вавилоњани. Шта сад, дублет?
-
Onako kao što piše u Pravopisu.
-
Kako se zovu stanovnici Minska? Minščani?
-
С мејла:
Како се зове становник Србобрана, Лознице? И где бих могла да пронађем како се граде називи за становништво осталих градова, како наших, тако и страних?
-
Srbobranac, Lozničanin
Rečnika etnika… nema. Ali evo, naguglao sam nekoliko zanimljivih radova koji daju pregled morfoloških tendencija kod etnika i ktetika, pa možda nekom i posluže:
Skok, Petar (1954). "Tvorba imena stanovnika od imena naselja i oblasti (http://hrcak.srce.hr/file/78572)". Jezik II(3): 65—68
Skok, Petar (1954). "Pridjevske izvedenice od geografskih naziva (http://hrcak.srce.hr/file/85992)". Jezik III(2): 33—38
Ćorić, Božo (1989). "O jednom tipu leksičkih arhaizama u srpskohrvatskom jeziku (http://hrcak.srce.hr/file/195793)". Fluminensia: časopis za filološka istraživanja, I(1-2)