У Политикиној ТВ ревији од 4. фебруара познати сатиричар Драгутин Минић Карло објавио је чланак „Издајничке ситнице“. Наглашавајући да смо некад имали примитивну технику, а способне и креативне људе, а да је данас обрнуто, дотакао се и језика. Преписујем од речи до речи тај део.
Што прецизније технике, то мање граматике, рекло би се даље. Иначе не би спортски коментатори причали о „свих три бода“или о „примљеном поготку“. Погодак, побогу, не може да се прими, може само да се постигне. А како човек да избори спасавање од тога, кад они кажу спашавање. А сви су они негде положили граматику. Можда су само пали из писци.
И филмске титлове као да је преводио лично Срећко Шојић.Тако да сам лично видео превод оног енглеског „пис оф кејк“ буквално као парче колача, уместо „ништа лакше“.
О кајронима да и не говорим. Толики галиматијас словних, правописних, логичких и ко зна каквих још грешака обесмисли сваку вест, па макар и ону ретку – добру.Тај ко пише никако не би смео да се правда брзином, јер писменост није ствар брзине.