Српски језички атеље

Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => Тему започео: Шоми у 7. 06. 2012. у 23.02

Наслов: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Шоми у 7. 06. 2012. у 23.02
Шоми, Станојчић и Стевановић за предвиђају . (Клајн не помиње ни у граматици ни у РЈН.)

ЕДИТ: Клајн у СЈП даје Французу. Дакле, није правило да има .

Пардонирам, погрешно сам изгледа упамтио. [ccc]


Уредник: издвојено одавде (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2733.0).
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: J o e у 7. 06. 2012. у 23.10
Не значи да нема примера са .

Пада ми на памет: према ба̀ксуз природно ми је ба̀ксузе један; али у мом крају је ба̀ксӯз, чему је вокатив само баксу́зу један.
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Шоми у 7. 06. 2012. у 23.18
И ја смишљам само неке „погрдне“ примере: тантузе, угурсузе, баксузе. [lol] Има ли неки љуЦки? :D
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: J o e у 7. 06. 2012. у 23.40
Да означава живо биће — сасвим могуће не.
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Farenhajt у 8. 06. 2012. у 00.23
Okamenjen "nepravilan" vokativ u izrazu "medu moj i šećeru". Mada, nisam siguran ni da bih u "pravilnoj" situaciji rekao "mede".
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: J o e у 8. 06. 2012. у 00.27
То онда вероватно иде с експресивном лексиком типа морону, дебилу, кретену (али ипак идиоте).

(Зар не тражимо на ?)
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Farenhajt у 8. 06. 2012. у 00.30
(Tražimo, ali mi sinulo, pa okačio da ne zaboravim.)
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Farenhajt у 8. 06. 2012. у 00.36
Ček, ’el mene neko zeza? U SJP-u vrlo doslovno piše "vitez - viteže, ali Francuz - Francuzu".
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: J o e у 8. 06. 2012. у 00.37
Па ако је Фра̏нцӯзу, онда је и Па̏рӣзу. (За разлику од, нпр., ви̏те̄же, где имамо дубинско г.)
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Farenhajt у 8. 06. 2012. у 00.38
A, ok. A šta je dubinsko g? Nešto poput "g koje stoji duboko u strukturi reči, pa se palatalizira u ž odnosno sibilarizuje u z"? (Ako te smara to ovde da pišeš, baci PP.)
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Farenhajt у 8. 06. 2012. у 00.41
Jest da nije ljudsko biće, ali bar nije baksuz ni ugursuz: Pegaz - Pegaze (nikad ne bih rekao Pegazu).
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Шоми у 8. 06. 2012. у 00.42
Па ено и неког Переза ја на другој теми ослових са Перезе. Перезу… не знам, не звучи ми.
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: J o e у 8. 06. 2012. у 00.43
Цитат: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2585.msg26011#msg26011
Најзад, решење наше муке око витешки, умногом је дала Оли када је упоредила витез са кнез, где имамо исто то з по пореклу. Потражио сам етимологију на Хрватском језичном порталу (Скок ми није баш доступан), и тамо пише:
Цитат
prasl. *vitędzь (rus. vítjaz’, češ. vítěz) ← germ. *wiking- (stisland. víkingr: ratnik, viking)
Нећу улазити у то колико је веза са германским викинг сувисла, али чим се види руски и чешки лик те речи, јасно је да је прасловенски облик добро реконструисан. Дакле, то прасл. *vitędzь морало је трећом палатализацијом настати од *vitęgъ, а та је именица  у време након прве палатализације у вокативу сигурно гласила *vitęže, док јој се придев, ако није касније настао по аналогији, сигурно морао градити овако: *vitęg- + -ьskъjь > *vitęžьskъjь (претпостављам да се и у старим споменицима може наћи витѧжьскыи или нешто слично). Добро, назал је прешао у е, редуковано и испред ј је дало -ски (са дугим и), а даље је лако: витежски > витешски > витешки.

(Заиста не знам како ми је могла промаћи сличност са кнез, а нарочито вокатив на -же, који је код свих других именица на -з без палатализације. Што је промакло мени, и није страшно, а што је промакло Клајну [он то у РЈН, како сам већ цитирао, сврстава у аналошке појаве], већ је озбиљнија ствар.)
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: J o e у 8. 06. 2012. у 00.47
Дођосмо до тога да код именица на имамо три могућности:

1) -’е
2)
3)

А шта је од тога правило, а шта изузетак? Да бројимо, па чега има више? :D
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Farenhajt у 8. 06. 2012. у 00.50
Па ено и неког Переза ја на другој теми ослових са Перезе. Перезу… не знам, не звучи ми.

Tu bi sad, da hoće, mogli da te drndaju sa disimilacijom… "e" na kraju osnove, "e" u nastavku.
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Шоми у 8. 06. 2012. у 00.53
А шта је од тога правило, а шта изузетак? Да бројимо, па чега има више? :D

Ма мора да има овога у граматикама (не роња ми се по њима у један по поноћи).
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: J o e у 8. 06. 2012. у 00.54
Прегледао, нема. Али вероватно треба читати четворим очима, па је боље сутра.

Сетио сам се још једног: мелез. Ја бих пре рекао мелезу.
Наслов: Одг: Вокатив имен(иц)а на „-з“
Поруку послао: Farenhajt у 8. 06. 2012. у 00.57
Прегледао, нема. Али вероватно треба читати четворим очима, па је боље сутра.

Сетио сам се још једног: мелез. Ја бих пре рекао мелезу.

O, meleže, Pereže, peroreže… ;)