Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => Тему започео: Шоми у 7. 06. 2012. у 23.02
-
Шоми, Станојчић и Стевановић за -з предвиђају -у. (Клајн не помиње ни у граматици ни у РЈН.)
ЕДИТ: Клајн у СЈП даје Французу. Дакле, није правило да -з има -е.
Пардонирам, погрешно сам изгледа упамтио. [ccc]
Уредник: издвојено одавде (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2733.0).
-
Не значи да нема примера са -е.
Пада ми на памет: према ба̀ксуз природно ми је ба̀ксузе један; али у мом крају је ба̀ксӯз, чему је вокатив само баксу́зу један.
-
И ја смишљам само неке „погрдне“ примере: тантузе, угурсузе, баксузе. [lol] Има ли неки љуЦки? :D
-
Да означава живо биће — сасвим могуће не.
-
Okamenjen "nepravilan" vokativ u izrazu "medu moj i šećeru". Mada, nisam siguran ni da bih u "pravilnoj" situaciji rekao "mede".
-
То онда вероватно иде с експресивном лексиком типа морону, дебилу, кретену (али ипак идиоте).
(Зар не тражимо на -з?)
-
(Tražimo, ali mi sinulo, pa okačio da ne zaboravim.)
-
Ček, ’el mene neko zeza? U SJP-u vrlo doslovno piše "vitez - viteže, ali Francuz - Francuzu".
-
Па ако је Фра̏нцӯзу, онда је и Па̏рӣзу. (За разлику од, нпр., ви̏те̄же, где имамо дубинско г.)
-
A, ok. A šta je dubinsko g? Nešto poput "g koje stoji duboko u strukturi reči, pa se palatalizira u ž odnosno sibilarizuje u z"? (Ako te smara to ovde da pišeš, baci PP.)
-
Jest da nije ljudsko biće, ali bar nije baksuz ni ugursuz: Pegaz - Pegaze (nikad ne bih rekao Pegazu).
-
Па ено и неког Переза ја на другој теми ослових са Перезе. Перезу… не знам, не звучи ми.
-
Најзад, решење наше муке око витешки, умногом је дала Оли када је упоредила витез са кнез, где имамо исто то з по пореклу. Потражио сам етимологију на Хрватском језичном порталу (Скок ми није баш доступан), и тамо пише:
prasl. *vitędzь (rus. vítjaz’, češ. vítěz) ← germ. *wiking- (stisland. víkingr: ratnik, viking)
Нећу улазити у то колико је веза са германским викинг сувисла, али чим се види руски и чешки лик те речи, јасно је да је прасловенски облик добро реконструисан. Дакле, то прасл. *vitędzь морало је трећом палатализацијом настати од *vitęgъ, а та је именица у време након прве палатализације у вокативу сигурно гласила *vitęže, док јој се придев, ако није касније настао по аналогији, сигурно морао градити овако: *vitęg- + -ьskъjь > *vitęžьskъjь (претпостављам да се и у старим споменицима може наћи витѧжьскыи или нешто слично). Добро, назал је прешао у е, редуковано и испред ј је дало -ски (са дугим и), а даље је лако: витежски > витешски > витешки.
(Заиста не знам како ми је могла промаћи сличност са кнез, а нарочито вокатив на -же, који је код свих других именица на -з без палатализације. Што је промакло мени, и није страшно, а што је промакло Клајну [он то у РЈН, како сам већ цитирао, сврстава у аналошке појаве], већ је озбиљнија ствар.)
-
Дођосмо до тога да код именица на -з имамо три могућности:
1) -’е
2) -е
3) -у
А шта је од тога правило, а шта изузетак? Да бројимо, па чега има више? :D
-
Па ено и неког Переза ја на другој теми ослових са Перезе. Перезу… не знам, не звучи ми.
Tu bi sad, da hoće, mogli da te drndaju sa disimilacijom… "e" na kraju osnove, "e" u nastavku.
-
А шта је од тога правило, а шта изузетак? Да бројимо, па чега има више? :D
Ма мора да има овога у граматикама (не роња ми се по њима у један по поноћи).
-
Прегледао, нема. Али вероватно треба читати четворим очима, па је боље сутра.
Сетио сам се још једног: мелез. Ја бих пре рекао мелезу.
-
Прегледао, нема. Али вероватно треба читати четворим очима, па је боље сутра.
Сетио сам се још једног: мелез. Ја бих пре рекао мелезу.
O, meleže, Pereže, peroreže… ;)