Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: rade у 18. 02. 2013. у 11.08
-
Издвојено одавде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=905.msg39565#msg39565.
Николај Берђајев,
Бердјајев
-
@rade
Otkud ti to da je pravilno Berdjajev? Uvijek sam u literaturi nailazio na Berđajev.
Ја сам слаб што се тиче транскрипције, али сам јак у руском. Не знам каква би била транскрипција по правопису, а то што сам рекао везано је за то, како се изговара, пошто смо овде много пута причали да треба транскрибовати што приближније оригиналном изговору. Руси немају глас ђ и на споју дя, дю чују се и д, и ј. На пример, детлић је дятел, изговара се дјател, Федя преносимо са Феђа, ваљда нам је тако лакше, али кад слушам Русе чујем и д, и ј. Одатле и Бердяев=Бердјајев
Едит: Додат цитат због премештања теме.
-
Да, начелно је <т(я), д(я), ть(я), дь(я)> → тј-, дј-: Тјутчев, Третјаков, Подјачев, Дјатково (П10).
У Корпусу је 34 : 1 : 1 за Берђајев, Бердјајев, Бердајев, респективно. На Гуглу је 560 : 40 за Берђајев.
-
Ма треба Бердјајев, Правопис не спомиње ово као изузетак.
Сад сам и гуглао 56,300 за Бердјајев и 12,500 за Берђајев. И Хрвати га пишу Бердјајев.
-
Мало сам гледао књижаре и свуда је са Ђ. Изгледа да је то укорењено.