J o e, тек сада увиђам суштину неспоразума. Наиме, ја сам написао шта сматрам под сличним гласовним склоповима, наводећи да су то "наше речи састављене од истог броја слогова, са сличним распоредом сугласника и самогласника као речи које се помињу у овој теми, код којих се једноставно додаје одговарајући падежни наставак на крају", док ти подразумеваш да се ради о ИСТИМ сугласницима и самогласницима. Уопште нисам имао на уму речи које се у номинативу завршавају на к, г и х. Ако је грешка у мом изражавању, извињавам се.
Ако је мени пришивено багателисање лингвистичких појмова, мислим да је то учињено без оправданог разлога. Истина, ретко када сам био у прилици да изговарам предметне речи у вокативу, али УВЕК бих рекао и написао са тим "же" на крају, не бих дозивао ни прозивао човека оним фамилијарним "педагог" (као "хеј, дечак", "ало, војник", "чуј, основац"), као што не бих наставком -у поистовећивао вокатив и датив.
Ето, кад морам изнова да наводим свој став у погледу граматичности…