Начелно се нормира онај облик који употребљавају сами мештани (ендоним), нпр. Краљевчани, Пожаревљани, Нишлије, а не Краљевци, Пожаревчани, Нишевљани… Међутим, за мања места етник често није познат (или доступан), а понекад се гради и суфиксима који у јавном говору нису уобичајени за етнике (као што је овај, -а̄к, а још више женски облици као Сјеничка, Штитаруша) и тада се препоручује неки интуитивнији облик (то предлаже нпр. Митар Пешикан). За ово место нашао сам потврду само у Правопису из 1960: Сјѐничанин, што значи да је он општеупотребни, али то не значи да на локалном нивоу треба избегавати форму Сјенѝча̄к.