Аутор тема: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova  (Прочитано 18251 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #15 : 13. 08. 2011. у 13.01 »
A joj, Bruni, pa kamo šerlokholmskovski duh? [angel] Ako te zanima Klajnova odrednica GEOGRAFSKA IMENA U APOZICIJI, otvoriš RJN i potražiš GEOGRAFSKA IMENA U APOZICIJI. Bolje da ti Klajn objasni nego ja.

Što se tiče kilometarske rasprave, poenta je u tome da se nismo mogli dogovoriti treba li Mali Mokri Lug ili Mali mokri lug, jer nije bilo jasno da li je dio Beograda ili posebno mjesto. U literaturi ništa nismo bili pronašli, a sad sasvim slučajno nađoh primjer u RJN. Ima li šta u P 10?

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.246
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #16 : 13. 08. 2011. у 13.35 »
Нема, колико видех, ни у П10 ни код Шипке.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #17 : 14. 08. 2011. у 12.19 »
Ne postizavam, Stoundar, na previše projekata sam se razdelila :fkez:… Tako da sve što zahteva više od 15 min, ne mogu da si priuštim.

PS:Juče sam poslala mejl Prćiću. Ako odgovori, odmah prosleđujem odgovor…
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 461
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #18 : 8. 09. 2013. у 08.25 »
Na ovo nije odgovoreno, a mene još kopka. Da probamo sopstvenom logikom pa da mi prelomimo, jer nije baš da nema mnogo stranih višečlanih naziva gradskih četvrti – ne može se napisati tekst o Londonu, recimo, a da ne vrvi od njih. Dakle, ključno je ustanoviti jesu li imena četvrti ono što pravopisci podrazumevaju pod geografskim imenima kako bismo znali treba li pisati Ist End ili Ist end, Noting Hil ili Noting hil, pa evo pitanjca:

Da li se neprevedeni nazivi stranih gradskih četvrti tretiraju kao neprozirna geografska imena i stoga u celini pišu velikim početnim slovima prema tački 57 ili spadaju u istu grupu sa ulicama i trgovima te se pišu početnim slovom samo prve reči, kao što pišemo Oksford strit, Central park, Kings roud? Kovent garden kao Savski venac ili Kovent Garden (kako ga u rečniku geografskih imena piše Prćić) kao Long Ajlend? Kings kros ili Kings Kros? Zašto?

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.850
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #19 : 8. 09. 2013. у 08.41 »
Ja na to gledam ovako: ako pravopis posmatramo kao niz preporuka i spisak dobre prakse, a ne kao Sveto pismo, onda ćemo se u nedoumici odlučiti za jedno rešenje i dosledno ga se držati. Ne moraju dve osobe ni da se slože oko tog rešenja, samo je važno biti konzistentan. U ovom slučaju, ja bih sve velikim, ne bih da me boli glava.

Ovo je, po prirodi stvari, siva zona između imena naseljenih mesta i ostalih toponima. Čak i da je pravopisno pravilo drugačije (sve velikim slovom), opet bismo imali problem, jer je nejasna definicija gradske četvrti. S jedne strane, imamo Mali Mokri Lug koji je oduvek bio naselje, pa se utopio u Beograd; s druge, Topčidersko brdo, koje je i dalje brdo sa ponekim stambenim objektom. Treće, ja živim na Novom naselju, koje je planski građeno na goloj bezimenoj ledini.

Ван мреже Тузор

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Ко је субјекат, не може да размишља објективно.
  • Родно место: Краљево
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #20 : 8. 09. 2013. у 10.13 »
Дујо, наравно да правопис не треба да посматрамо као Свето писмо, поготово што и Свето Писмо најчешће посматрамо као Свето писмо, са све благословом тог истог правописа.

Но, ваљало би знати шта поједини изрази и термини означавају, како бисмо одредили да ли је нешто "посебно место" или "део града". Примера ради, површина коју заузима подручје Града Београда "у целини целости" је преко  322.000 хектара (преко 3220 км2), док је површина ужег градског подручја око 36.000 хектара (360 км2). У једној од одлука које примењујем у раду, помиње се "ужи реон града" (пропис је донет много пре него што је Краљево проглашено градом). Друго, у Закону о територијалној организацији Републике Србије израз "насељено место" користи се за део територије општине/града који има изграђене објекте за становање, основну комуналну инфраструктуру, с тим што је потребна стална настањеност становника којима наведени објекти и служе. У члану 16. Закона дат је списак општина у Републици Србији са називима "припадајућих" насељених места и катастарских општина, док је у члану 20. садржан списак градова, такође са називима насељених места и катастарских општина. Другим речима, целокупну територију Републике Србије чине територије општина, градова и Града Београда (пишем овако "по осећају", пошто у Закону стоји "града Београда"), односно - не постоји неко "посебно место" ван састава општине/града.

А што се тиче непреведених назива страних градских четврти, нисам за писање у целини великим почетним словима.
Свака идеја, која је у нама апсолутна, или адекватна и савршена, јесте истина.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.850
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #21 : 8. 09. 2013. у 12.30 »
I kakve veze imaju zakonske odredbe koje navodiš sa temom?

Čak i da imaju, meni je sporan koncept po kojem se izmenom u nekom administrativnom ćitapu ima promeniti i koncept u glavama ljudi i, sledstveno, pravopisna pravila. Znam zasigurno da je Borča od popisa 2011 statistički uvrštena u "uže gradsko jezgro" Beograda, tj. zvanično prestala biti zasebnim naseljenim mestom. Pa čak se i Batajnica se vodi u "uži Beograd" (statistički, nije mesto za sebe). To po meni nije razlog da njih, pa ni Mali Mokri Lug, odjednom počnemo smatrati pravim gradskim četvrtima.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #22 : 8. 09. 2013. у 12.52 »
Meni je prirodnije da veliko slovo pišemo kad opšta imenica izgubi svoje izvorno značenje, a malo kad ga i dalje čuva. Tajms skver jeste skver (iako to i nije strana riječ), ali Mali Mokri Lug nije lug. Prćić baš piše da nije uvrstio u rječnik i generičke dijelove imena, tako da Ist End vjerovatno ne smatra nekim „endom“.

Ван мреже Тузор

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Ко је субјекат, не може да размишља објективно.
  • Родно место: Краљево
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #23 : 8. 09. 2013. у 13.43 »
Дујо, па наравно да се ништа не почиње сматрати одједном! Какво је то наопако схватање, да "административни ћитап" (како га крстиш) прописује нешто што је супротно логици, односно општеприхваћеним обичајима и правилима, те да је наум законодавца некаква "промена концепта у главама људи"?! Таква "промена концепта", ако и постоји, може да се везује само за ово наше несрећно доба. Сви разлози (историјски, економски, географски, демографски, лексички, правописни…) узимају се у обзир приликом нормативног одређивања насељених места. Ако то за тебе нема никакве везе са темом, нека ти буде, немам намере да се много око тога мајем, односно да чепљизгам.

Размислио сам мало о овоме што Стоундар наводи, делује ми логично. Губитком изворног значења, што је процес који траје, то  некадање "једно нешто" постаје и суштински "друго нешто" са истим називом. Онда макар нека велико/а слово/а указује/у на ново значење тог појма. Примера ради (пример из мог краја), ако би река и даље постојала, насељено место звали бисмо Мусина река, а ако би трајно пресушила, било би Мусина Река. Нека ме Стоундар исправи ако сам погрешно схватио његов прилог.
Свака идеја, која је у нама апсолутна, или адекватна и савршена, јесте истина.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #24 : 8. 09. 2013. у 14.24 »
Rijeka ne mora presušiti; Stounova Rijeka može biti gradić na Stounovoj rijeci, kao što imamo Najagara Fols kod Nijagarinih vodopada.

Ван мреже Тузор

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Ко је субјекат, не може да размишља објективно.
  • Родно место: Краљево
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Višečlana imena gradskih četvrti stranih gradova
« Одговор #25 : 8. 09. 2013. у 15.53 »
Тако је, не мора река да пресуши, довољно је да се њеним именом, односно по њој,  назове место, и онда ми је логично да се општа именица у саставу имена пише великим почетним словом, ако је реч о називу тог места.
Свака идеја, која је у нама апсолутна, или адекватна и савршена, јесте истина.

Тагови: