Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => Тему започео: Павлица у 2. 05. 2012. у 23.34
-
Буххајм или Бухајм?
Некако ми је чудно да два иста сугласника буду једно уз друго.
Успут, извињавам се на спамовању, али овај форум је једно од најбољих места за решавање недоумица везаних за транскрипцију, правопис, итд. ;)
-
Па није чудно, сложеница је састављена из речи Buch и Heim. С обзиром на то што се оба читају у немачком, ја бих пренео оба и у српски: Буххајм. Имамо и Зиддојче цајтунг (e Süddeutsche Zeitung) и сл.
За ово друго — хвала. :)
-
Хвала теби што си одговорио. ;)
Имам нош једно питање, а оно је везано за имена насељених места која се могу преводити на српски (не Буххајм; књига, дом), већ оне типа Дилинген ан дер Донау, Мосбург ан дер Изар, и тако даље. Питање је, да ли преводити или само транскрибовати? Дилинген ан дер Донау или Дилинген на Дунаву? [neznam]
-
Ако имамо Франкфурт на Мајни, зашто не би било и Дилинген на Дунаву те Мосбург на Изару.
(Мосбург = Маховинаград — стварно су блесаве ове Швабе. [lol])
-
Slažem se da treba „na Dunavu“ (Prćić prevodi nazive u tom stilu), ali nisam siguran za Buhhajm. Raspravljali smo o tome na Vokabularu i mislim da Pravopis priznaje samo prozirne složenice, s tim da imamo i ono Šarlottaun kod Prćića. Ziddojče je Klajnovo mišljenje oko 1980. godine.
-
Једино да тражимо Клајново мишљење. Мени је, логично, прозирно Буххајм [buːxhaim], а засигурно се чују два /х/ и у немачком, као Buchhandlung, Hochhaus [buːxˈhandlʊŋ, hoːxhaus]. Прозирно је и Шарлоттаун, али опет — не мора свима бити прозирно.
-
Kada govori o spojenom pisanju anglicizama, Prćiću su prozirne samo one složenice za koje nam uopšte ne treba znanje stranog jezika. Šarlottaun ima dva /t/ u IPA zapisu, što mi se čini najjednostavnijim obrazloženjem Prćićeve transkripcije. Mislim da je suvišno pitati Klajna, jer gotovo sigurno znamo kako će odgovoriti.
-
Аналогно томе, погледај горњи изговор. Не знам, мени је једино логична транскрипција с удвојеним /х/ овде.
-
Da, ali je pitanje kako je normirana konkretno transkripcija s njemačkog.
-
Iako se generalno slažem sa Šomijemim stavom da bi ovo duplo h valjalo očuvati u transkripciji, bojim se da nam Pravopis neće dati za pravo. Kao protivprimer, već imamo Buholcov relej (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BB%D1%86-%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%98), kao i mnoge druge Buholce (Buchholz). Pored Buchholza i Buchheima, imamo i Hochheim am Mein, mali grad u zapadnoj Nemačkoj. Ne padaju mi na pamet druga imena sa <chh>.
-
У праву сте, требало је да одмах погледам у Правопис. Повео сам се немачким изговором.
Елем, у одељку о транскрипцији с немачког, под словом H наводи се:
[…] Са претх. CH слива се у једно х: Кирхоф (KIRCHHOF), Минхаузен (MÜNCHHAUSEN). […]
Аналогно томе свакако и Бухајм, Хохајм на Мајни итд.
-
[pljas2] za tebe što nisi pogledao, [pljas2] za mene što sam mislio da si pogledao, pa nisam ni ja.
-
A da, i za Pavlicu što nije pogledao sam.
-
[pljas2] i za mene što se nisam setio Kirhofa, koji mi je osnovo struku :blush:… a i što ni ja nisam pogledao u ćitap..
-
Добро, испричасмо се мало. [lol]
Један колективни „лицедлан“. [pljas2] :D
-
Значи, да сумирамо:
Буххајм је Бухајм.
Дилинген ан дер Донау је Дилинген на Дунаву.
Хвала! :car:
-
Што се тиче назива типа Дилинген ан дер Донау, док сам уређивао Википедији консултовао сам професора Клајна по том питању, а питање и одговор сам окачио на некој од страница за разговор. Ако нико не може то да пронађе, послаћу преписку на Форум, па се може поспремити у одговарајући одељак.
-
Питање:
Поштовани господине,
Будући да у Правопису нисам успео да нађем одговор, молим Вас да ми овим путем одговорите на следеће питање:
1. Како се транскрибују називи градова типа Braunau am Inn или Neusiedl am See? Да ли се иде са потпуном транскрипцијом, чиме бисмо добили Браунау ам Ин и Нојзидл ам Зе, или је дозвољено и делимично превођење назива, чиме бисмо добил Браунау на Ину и Нојзидл на Зеу. По мени, и један и други начин имају смисла и покриће у језичкој пракси, док други начин има покриће и у аналогним називима насеља на подручју бивше Југославије (Свети Петар у Шуми, Биоград на Мору, Петровац на Млави, Петровац на Мору …). Истовремено се намеће питање како транскрибовати вишечлане називе насеља у Словенији типа Zagorje ob Savi, Ravne na Koroškem итд? Напомињем да Твртко Прћић у својим транскрипционим речницима користи другу варијанту, па тако имамо Кингстон на Халу (Kingston-upon-Hull) , Кингстон на Темзи (Kingston-upon-Thames) , Стратфорд на Ејвону (Stratford-(up)on-Avon), Стоктон на Тизу (Stockton-on-Tees) или Стоук на Тренту (Stoke-on-Trent).
Одговор:
Поштовани г.,
Не знам где нађосте тај Brun am Gebirge, не видим га по енциклопедијама ни атласима, али то само показује да има милион разних имена и да се не може једно правило круто применити на све. Најзад, ми кажемо да је Наполеон био заточен на оствру Света Јелена, али нећемо говорити о граду Свети Фрања у Калифорнији или о Светом Тропеу на француској Ривијери. Ако је место мало и непознато, боље је пренети оригинални назив, да би читаоци могли да се информишу. За велико слово уместо малог у мојим предложеним преводима (Булоњ на Мору и сл.) Ви сте у праву.
Поздрав
Иван Клајн
-
Uf. Ne znam. Meni je to malo mnogo radikalno. Ja bih ipak poluprevodila, kako je to uradio Prćić. Kad se već zna da se radi o reci, meni je stvarno besmisleno da se transkribuje onaj veznik "na", pa još da se plus dodaje i transkripcija člana (jer neki ih imaju). Mnogo rogobatno. Mnogo prirodnije zvuči Dilingen na Dunavu nego Dilingen AN DEN Donau. Šta ćete da kažete, bili smo u Dilingenu na Dunavu ili u Dilingenu an den Donau? Meni ovo drugo izgleda apsurdno.
-
Slažem se s tobom, mada ja imam dilemu sa dosta čestim nastavkom am See, što bi značilo "na jezeru". Nojzidl na Jezeru :-/ ? Ja bih tu pratio osećaj i ostavio "am Ze".
-
Pa da. Ali ako se radi o IMENU nekog geog. pojma, ne vidim zasto bismo ostavljali original, kad vec imamo primere tog poluprevoda.
-
Nojzidl na Jezeru ne vraća Google, ali mi lično ne smeta.