Namerne greške

[Бруни]

I to što se mi i ovde na forumu ovako šaluckamo jedni s drugima, između ostaloga znači i to kako se osjećamo dovoljno prisnima međusobno,

Tačno tako! Kad ne poznajemp nekog dovoljno, onda želimo da odamo što ozbiljniji utisak, pa samim tim i vodimo računa da sve bude po pe-esu. Ali kad si s nekim s kim se dobro osećaš, i s kim osećaš da si prisan, onda se i govor opusti, postane prisniji a samim tim i iskrivljeniji, jer si opušten zato što znaš da te ona druga strana savršeno razume…

[Đorđe]

Đole, sad se setih nešto da te pitam: kako pišeš kad pišeš nešto za fakultet, da li i u tim tekstovima primenjuješ istu "urnebes salatu" dijalekata, narečja i sl. ili ipak slediš samo jednu normu?

Naravno da onda mnogo "umerenije" oblikujem tekst! To je, upravo, takva situacija koja je izrazito neprisna i distancirana, i koja zahteva određenu vrstu ujednačenog i bezličnog jezika. [osmeh] Tako, naravno, neću u tim tekstovima mešati čas ekavicu čas ijekavicu, na primer, nego ću pisati jednoobrazno, sve jednim narječjem.

Jer jedan takav tekst i treba da bude bezličan (u njemu ne postojim JA kao individua, niti postoje moji subjektivni pogledi — već je tekst bezličan i mora težiti maksimalnoj objektivnosti). I to se, između ostalog, svakako ostvaruje i preko forme jezika, ne samo preko sadržine. Kao što rekoh u nekoj prethodnoj poruci; mnoge ideje prenosimo i formom jezika svakako, odgovarajuće oblikovanom tako da prenese određenu ideju.

[Đorđe]

Niti će mi nešto u takvom tekstu čas biti nazalizirano, a čas nazalizovano, čas deklinacija, a čas sklonidba, čas kongruencija, a čas slaganje. Kao što se moramo odlučiti za jednoobraznu terminologiju, tako se moramo u tome registru odlučiti i za jednoobraznu normu. [namig]

[Бруни]

Hm, ali kako ne predstavlja tebe? Seminarski radovi su u neku ruku, bliži esejističkom no enciklopedijskom stilu, zar ne? Ne treba samo da analiziraš neku temu, nego da izneseš i neke svoje zaključke i viđenja, zar ne? (Da bi profesori videli i kako razmišljaš, a ne samo da li si nabubao gradivo.)

S druge strane, očekivala sam ovakav odgovor. Pretpostavljala sam da se na faksu ipak držiš norme, jer moraš priznati, ne verujem da bi ti profesori tolerisali takav način pisanja, ne zato što koristiš ijekavicu, ili neku opet zapadnu varijantu, ili neki neobičan rečnik, već isključivo zato što je to mešavina svega toga. Mada, ne znam da li bi ti tolerisali i neku drugu normu osim srpske. (Ovde podrazumevam i ijekavicu i ekavicu, s obzirom da je i jedno i drugo zastupljeno u srpskom. Što se vokabulara tiče, verujem da ne bi bile tolerisane reči iz hrvatskog ili bošnjačkog, pa čak možda ni srpski dijalekti…) Šta ti misliš?

[Đorđe]

Hm, ali kako ne predstavlja tebe? Seminarski radovi su u neku ruku, bliži esejističkom no enciklopedijskom stilu, zar ne? Ne treba samo da analiziraš neku temu, nego da izneseš i neke svoje zaključke i viđenja, zar ne? (Da bi profesori videli i kako razmišljaš, a ne samo da li si nabubao gradivo.)

Naravno da ne. Treba da izneseš svoje zaključke i viđenja, ali naučnim stilom i objektivno; nikakav esej ne dolazi u obzir. Imaš naučne činjenice, i treba tî, naravno, da ih povežeš svojim zaključcima, ali ne filozofski ili subjektivno, nego naučnim metodom. Tu se ti ništa ne pitaš, osim što si ti to povezao. [osmeh] Ali sve je van tebe, naučno i objektivno, i ne zavisi od tebe. Nema tu esejisanja i filozofiranja.

S druge strane, očekivala sam ovakav odgovor. Pretpostavljala sam da se na faksu ipak držiš norme, jer moraš priznati, ne verujem da bi ti profesori tolerisali takav način pisanja, ne zato što koristiš ijekavicu, ili neku opet zapadnu varijantu, ili neki neobičan rečnik, već isključivo zato što je to mešavina svega toga.

Moji profesori se ne bave pravopisom i ne ocenjuju pravopis. [osmeh] (To je tamo na Joeovoj katedri, ne na mojoj.) Ne zahtevaju nikoju strogu normu, ali zahtevaju, naravno, objektivan i naučni stil rada. Ne da bude pisan razgovornim, nego naučnim stilom.

Mada, ne znam da li bi ti tolerisali i neku drugu normu osim srpske. (Ovde podrazumevam i ijekavicu i ekavicu, s obzirom da je i jedno i drugo zastupljeno u srpskom. Što se vokabulara tiče, verujem da ne bi bile tolerisane reči iz hrvatskog ili bošnjačkog, pa čak možda ni srpski dijalekti…) Šta ti misliš?

Meni je uvek bilo tolerisano, nikada nije bio problem to što mi je neki glagol na -irati, a ne na -ovati, na primer. [osmeh] To je, opet, na Joeovoj katedri možda. (Gde, koliko čujem, nije dozvoljeno pisati radove ni latinicom; samo ćirilicom.) Na mojoj katedri ne bavimo se time. Ne bavimo se normama uopšte, nego se bavimo teorijskom lingvistikom. Ne bavimo se preskriptivnom nego teorijskom lingvistikom. [namig]

[Бруни]

Meni je uvek bilo tolerisano, nikada nije bio problem to što mi je neki glagol na -irati, a ne na -ovati, na primer.

E, baš mi je drago da to čujem. [osmeh2]

[Đorđe]

Meni je uvek bilo tolerisano, nikada nije bio problem to što mi je neki glagol na -irati, a ne na -ovati, na primer.

E, baš mi je drago da to čujem. [osmeh2]

Pa kad i ja njih za štošta tolerišem, mogu i oni mene. [osmeh2] Ne, zaista, na mojoj katedri su svi profesori krajnje korektni i kolegijalni. Ne izigravaju aVtoritete i ne srbuju, daleko od toga. [namig]

Imam jednu anegdotu koja to najbolje oslikava. Na prvom pismenom ispitu koji smo na prvoj godini polagali, jedna studentica je (valjda poučena iskustvom sa nekim drugim predavačima) stidljivo pitala profesora: „Moramo li da pišemo ćirilicom?“ A on je, vidno zatečen neobičnošću takvog pitanja, odgovorio: „Bože sačuvaj, koleginice; pa pišite i glagoljicom ako hoćete, samo neka bude tačno.“

[Бруни]

hehe… Ta tvoja anegdota me podseća na jednu drugu, moju, kad sam polazila u prvi razred. Tad je moja majka bojažljivo pitala učiteljicu da li će biti nekih problema zato što sam ja apsolutni levak (kratko E, ne dugo  ). Učiteljica se vidno začudila, i rekla, ma nek piše i nogom, samo neka nauči da piše.  [osmeh2]