EDIT: Klajn i Šipka daju, pored meni bizarnog bicìklā, i ono što bih rekao da je daleko najčešća opcija, bicìkālā. HJP isto.
Оба су, авај, несистемски. Кракоузлазни се на пенултими увек дуљи ако нема разбијања кластера, а ако се разбија, онда се помера за слог уназад (све у случају да је наставак за Гпл.
-а̄):
сведо̀ци-сведо́ка̄, кома́рци-ко̀ма̄ра̄ца̄; топла̀на-топла́на̄, варија̀нта-варѝјана̄та̄.
Несрећа је што нема много речи које су по типу једнаке с овим
бицикл, да се то јасније предочи. (Хрватске парадигме то и не помињу.) Ја сам засад нашао у ОР
мирото̀чац (и др. на
-то̀чац), према чему би ваљда било
миро̀точа̄ца̄, не
мирото̀ча̄ца̄.
Едит: Сад налазим да је Даничић темељнији од Хрвата. Он има тај акц. тип (сад ћете видети шта је бизарно):
С акцентом ̀ на другом слогу
[…]
које избацују а из трећега слога. Између ових речи […] неке задржавају акц., н. п. Ото̀чац: Ото̀чца, и т. д. — Оваке су речи још и ове: близа̀нак, близа̀нац, Града̀чац, коза̀лац, коко̀тац, кота̀лац, крава̀чац, масла̀чак, ножа̀њац, поса̀лак, поса̀лац, сага̀нак, света̀чац, соко̀лак, стара̀чац, удо̀вац, улѝга. […]
У род. мн. [генитиву] мислим да с другога слога прелази ̀ на први, и ̑ [постакц. дужина] долази на трећи, н. п. близа̀нак: блѝзана̄ка̄.
Може бити и у зват. јед. [вокативу] а и мн. да би се акц. променио, али како?