Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Спојено и одвојено писање => Тему започео: Nedda у 26. 03. 2013. у 12.02
-
Da li treba između da stoji crtica ili je ovako u redu?
-
Ја сам мишљења да то потпада под т. 87:
(http://i48.tinypic.com/20tgg88.png)
Дакле: бомбаш-самоубица — бомбаша-самоубице — бомбашу-самоубици итд. И са̂м тако пишем.
-
Spinof: a zašto pišeš sam sa genitivnim znakom, budući da se I sam ne može drukčije shvatiti? :-/ Izgleda pedantno.
-
Знам да не треба, али тако ми дошло овде, изгледало ми је некако непотпуно без тога. :)
-
Spinof: a zašto pišeš sam sa genitivnim znakom, budući da se I sam ne može drukčije shvatiti? :-/ Izgleda pedantno.
A što tebi to smeta? Izgleda previše picajzla.
-
[pardon]
-
У медијима се могу наћи оба облика, без цртице (http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=bomba%C5%A1%20samoubica&source=web&cd=9&cad=rja&ved=0CFoQFjAI&url=http%3A%2F%2Fserbian.ruvr.ru%2F2013_03_13%2FBombash-samoubica-organizovao-eksploziju-na-sportskom-takmichenju-u-Avganistanu%2F&ei=hAxSUZedAcSdtAaJhoDQCA&usg=AFQjCNH_nHrSRpLx5mETvAW9ynJlMK3_Nw) и са цртицом (http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=bomba%C5%A1%20samoubica&source=web&cd=7&cad=rja&ved=0CEYQFjAG&url=http%3A%2F%2Fwww.rts.rs%2Fpage%2Fstories%2Fci%2Fstory%2F2%2F%25D0%25A1%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582%2F1281290%2F%25D0%25A5%25D0%25B5%25D1%2598%25D0%25B3%25D0%25B5%25D0%25BB%25D0%25B0%2B%2522%25D0%25B4%25D0%25BE%25D1%2587%25D0%25B5%25D0%25BA%25D0%25B0%25D0%25BE%2522%2B%25D0%25B1%25D0%25BE%25D0%25BC%25D0%25B1%25D0%25B0%25D1%2588-%25D1%2581%25D0%25B0%25D0%25BC%25D0%25BE%25D1%2583%25D0%25B1%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B0.html&ei=hAxSUZedAcSdtAaJhoDQCA&usg=AFQjCNGCN54zNXqTsiGhUJiFl7tYKs1_zQ).
Мени се више свиђа без.
-
У т. 81 се каже да се такав принцип користи код „речи за означавање војних и полицијских чинова типа генерал-мајор и њима донекле слични склопови (али са обема променљивим саставницама) као асистент-приправник, лекар-стажиста — другом саставницом се прецизира значење“.
Ја овде не бих писао цртицу.
(Узгред, где је она тема где смо скоро Дацко и ја расправљали о томе? Не могу да нађем.)
А Стоундар је у праву, генитивни знак не пише се кад је из контекста јасно који је облик у питању, по П.
-
Ova o psu čuvaru?
http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3648.0
-
Pustite genitivni znak, pliz. To nije tema ovde. O tome otvorite novu temu.
-
Вратили смо се на тему, Бруни.
У т. 81 се каже да се такав принцип користи код „речи за означавање војних и полицијских чинова типа генерал-мајор и њима донекле слични склопови (али са обема променљивим саставницама) као асистент-приправник, лекар-стажиста — другом саставницом се прецизира значење“.
Прочитао сам то, али одмах у наредном одељку кажу како, парафразирам, наведена правила имају само начелан значај. Сходно томе, иако се оним писањем с цртицом првенствено имплицира рангирање, у т. 87 дају и друге примере који не следе ту логику: људи-жабе, професор-гост (мада је ово друго само по себи упитно).
Мени је самоубица ближа одредница овог бомбаш, јер бомбаш је ’онај који баца бомбе’ и ’бомбардер’ (РМС), те пишем с цртицом.
-
Професор-гост није упитан. То је једно у низу звања, као редовни, ванредни професор, професор емеритус…
Једно једино „али“ што срећу квари јесу људи-жабе. Ја нисам склон да на томе заснивам даље тврдње, поред других веома очигледних примера.
-
У сродној теми навео сам став да у спојевима именица које су "оригиналне" (нису изведене из глагола: човек-слон, људи-жабе, град-херој) треба писати цртицу, док:
У наведеним спојевима: pas čuvar, pas lutalica, anđeo čuvar, kula osmatračnica
друга именица потиче из одређеног глагола (чувати, лутати, осматрати). Но, можда је само реч о коинциденцији, за неко правило у том смислу не знам, нити имам адекватну литературу да бих проверио. По мени, овде спада и "мисао водиља".
Охрабрење је стигло од Дацко:
Ostaje crtica i u množini, što ne bi.
Zanimljivo ti je objašnjenje s imenicama izvedenim iz glagola, u stvari si te spojeve odredio kao atributivne spojeve (pas koji čuva – pas čuvar, pas koji traga – pas tragač, misao koja vodi – misao vodilja), tako da sam sve sigurnija da ih treba pisati odvojeno…
Е сад - пример "бомбаш(-)самоубица" не уклапа се у некакву јасну поделу… Ипак, опредељујем се за писање са цртицом, зато што је незахвално правити конструкцију о бомбашу који се самоубија.
-
А што је незахвално? И то је девербатив.
Шта ћемо онда са каменом темељцем, сином јединцем, писцима реалистима, где атрибутив није изведен од глагола?
-
Да, у праву си ипак, то је та паралела. Мењам став. :)
-
J o e , тачно је да у примерима које си навео атрибутив није изведен из глагола, али није ни "оригинална именица". Камен темељац је камен који је темељни, син јединац је син који је једини (ту ми се не уклапају ови писци реалисти, али то није ни толико уобичајено, нити толико препознатљиво као спој).
Насупрот томе, имамо људе-жабе, човека-жабу, град-херој… где не можемо на овај начин да описујемо атрибутив, па ми ту некако логично долази цртица.
-
Још кад би објаснио шта је „оригинална именица“? Немотивисана?
Која је твоја логика? И остале примере можеш парафразирати тако: град који је херој и сл.
Него, да узмемо све примере из П10, да видимо чиме располажемо:
Т. 82: генерал-мајор, асистент-приправник, лекар-стажиста (војни и полицијски чинови и донекле слични склопови код којих се другом саставницом прецизира рангирање)
Т. 87: асистент-приправник, асистент-истраживач, лекар-стажиста, професор-гост, људи-жабе (друга именица одређује прву)
Речник: генерал-мајор, генерал-потпуковника, град-херој, д(иј)ете-борац, жена-борац, тркач-дугопругаш, чов(ј)ек-жаба
Укупно 11 примера (човек-жаба и људи-жабе један су пример). Хајде да их творбено-семантички разврстамо.
-
Још кад би објаснио шта је „оригинална именица“? Немотивисана?
Која је твоја логика? И остале примере можеш парафразирати тако: град који је херој и сл.
Моја је логика ова: Где год имамо проблем да атрибутив ближе опишемо и објаснимо у пар речи, са све употребом односне заменице, ту иде цртица.
Управо ово што си навео иде у прилог "мојој логици". Град-херој је град који је херој, велиш? Или обрнуто: Град који је херој је град-херој? Не ради се о парафрази, него о схватању суштине појма.
-
Али ко има проблем да град-херој, дете-борац опише у пар речи?