Аутор тема: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku  (Прочитано 71573 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #15 : 23. 05. 2012. у 10.07 »
Видиш, ја сам се ухватио оног „у начелу“ у последњој реченици, исписао сам га златним словима и урамио, па ћу тако и даље бити „просрбски пуриста“… [zviz]
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #16 : 23. 05. 2012. у 10.49 »
A možda ne bi bilo loše da pišeš Klajnu o svakoj riječi koju ne voliš, pa da vidiš na primjerima šta znači „u načelu“. Nisi „prosrbski“ purista, nego jednostavno želiš da norma bude malo bliža hrvatskoj, ali nema razloga da ona to bude. Klajn je opširno pisao o ovome i postavljao sam i duže njegove tekstove na forum. Mislim, moramo jednom razjasniti da je tajbrejk sasvim u duhu srpskog standarda, kao što je pokazao BP na srodnim primjerima. Zašto Pravopis onoliko obrađuje pisanje ili izostavljanje crtice u novim riječima iz engleskog? Zato što su relevantne za današnje vrijeme.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #17 : 23. 05. 2012. у 14.42 »
Да, јер смо засвагда утврдили да је потражити домаћу замену и латентни и отворени пуризам, а то је инхерентно лоше, пуј.

Da li je purizam — jeste, da li je loše — ja kažem hajde upravo to da raspravimo. Jer ovako nema puno smisla.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #18 : 23. 05. 2012. у 15.00 »
Pa jeste loše, jer zahtijeva od govornika više napora nego što je potrebno. Treba mu riječ za car — ima, automobil. Treba mu riječ za kompjuterski driver — nema, drajver. Ako napiše, recimo, pokretač, izraz gubi preciznost jer sada zavisi od konteksta, dok drajver ne znači ništa drugo (koliko znam).

Tako se prirodno popunjavaju rupe i onda se rješenja ustale ako ih dovoljno ljudi prihvati. Šta će nam barijere po etimološkoj pripadnosti? Jezik se mijenja, pa šta? Usvajali smo i turske i njemačke i francuske i češke i mađarske riječi, da pomenem samo nekoliko jezika.
« Последња измена: 23. 05. 2012. у 15.19 Stoundar »

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #19 : 23. 05. 2012. у 17.55 »
Po mom skromnom mišljenju, konkretno za tie-break bi najadekvatniji izraz od domaćeg korenja bio "produžetak" (seta ili meča [u dublovima]). Taj izraz je od pamtiveka u sportskoj upotrebi i ima baš sve potrebne konotacije nužne za opisivanje pojma "tie-break" u tenisu.

Ali naravno, sačuvaj bože da to ikome od ljudi odgovornih za sportsku terminologiju padne na pamet. Pa čak ni hrvatski pokušaj s "trinaestom igrom" nije za potcenjivanje, iako može zvučati smešno ili usiljeno. Ali je ipak pokušaj.

(A na stranu što vaskoliki komentarluk [s prosečno dva grama mozga, tu se slažem s jednim od predgovornika] ne ume ispravno ni da ČUJE stranu reč, pa smo tako za dnevnolingvističke potrebe dobili reč "futfoL" umesto "futfoLT" [foot-fault].)
« Последња измена: 23. 05. 2012. у 17.58 Farenhajt »

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #20 : 23. 05. 2012. у 18.02 »
Ali produžetak valjda ne mora po svaku cijenu da odluči igru. Tajbrejk mora ili ne mora?

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #21 : 23. 05. 2012. у 18.10 »
Ali produžetak valjda ne mora po svaku cijenu da odluči igru. Tajbrejk mora ili ne mora?

Postoje igre u kojima produžetak (ili više njih) mora da odluči igru - npr. košarka - a postoje i igre u kojima se posle propisanog broja i trajanja produžetaka pribegava drugim metodima odluke - npr. fudbal ili vaterpolo - i u svim tim slučajevima koristi se izraz "produžetak". Prema tome, "decizivnost" (ala šibam ove neolatinizme, rodila me majka) produžetka nije bitna za sportsko značenje te reči.

*da li je korienski bolje "decidivnost"?
« Последња измена: 23. 05. 2012. у 18.15 Farenhajt »

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #22 : 23. 05. 2012. у 18.27 »
Pa onda treba istražiti gdje se i zašto ustalila riječ tajbrejk. Delija kaže da je na nju navikao, možda nam može podrobnije objasniti stvar. (Ja uopšte ne pratim sport, ne znam kako vi.)

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.850
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #23 : 23. 05. 2012. у 19.06 »
U tenisu i, mislim, nigde više.

Teniski komentatori ponekad i kažu "u produžetku drugog seta", misleći na tajbrejk, ali se tajbrejk tu zaista uobičajilo. Mada, uistinu, nema suštinske razlike od produžetka u drugim sportovima.

P.S. Setio sam se, tajbrejk se koristi i u odbojci, kao sinonim za peti set.
« Последња измена: 23. 05. 2012. у 19.11 Duja »

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #24 : 23. 05. 2012. у 21.56 »
Мени се допада и хрватски, помало натегнути покушај са "тринаестом игром", али ценим да би таква конструкција у неким срединама била дочекана на нож, па је боље то и не помињати. У погледу навикнутости на тајбрејк, верујем да нисам једини којем је тај термин "ушао у уво", макар изашао из уста наших пословично немаштовитих спортских коментатора.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #25 : 23. 05. 2012. у 22.07 »
Највероватније је да је то оно што је Стоундар рекао:
Ne zavisi, zato što na našem jeziku drajverom nazivamo samo onaj kompjuterski. Vozača i dalje zovemo vozač, tako da nesporazuma nema. Kad preuzmemo neku stranu riječ, dođe nam samo s potrebnim značenjima, ne sa svim što ih ima u stranom jeziku.
Тајбрек у тениском и одбојкашком жаргону значи само то и ништа више.
Као и појам "брејковати" противника. Њега, уистину, користе само играчи.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #26 : 24. 05. 2012. у 00.17 »
U svakom slučaju, ova riječ postoji u HJP i u KŠ (koji spominje tenis i odbojku i ne daje nikakav ekvivalent, već samo opisuje značenje).

Модератор: Ажурирана адреса.
« Последња измена: 5. 02. 2016. у 20.50 Rancher »

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #27 : 24. 05. 2012. у 05.41 »
Постоји више разлога зашто је неко против страних речи у нашем језику, као и више разлога зашто је неко за њихово коришћење. Не знам како је код других, али када се борим против страних речи у нашем језику, ја се заправо борим против оних, који те речи користе: неки пут против њиховог незнања сопственог језика, а неки пут против њихових идеја, које сматрам деструктивним по наше вредности (ваљда нема само Европа вредности, имамо и ми нешто). У другој грани форума поменута је "евалуација", и "девалвација" - заједно с "едукацијом", то су за мене примери непотребних туђица. "Процена", "обесцењивање" и "образовање" мислим да у потпуности преносе значења поменутих термина. Против "евалуације" и "едукације" борим се где год могу, јер те речи чујем најчешће од оних који блистају псеудоученошћу, или од оних, који би да се тако разликују од других. Раније сам поменуо да у контактима с лекарима никад нисам чуо да је неко ишао на курс, или да је болница обавила обуку "руководног кадра" - на обуку иду сестре и немедицинско особље, а лекари иду на "едукацију". После обуке не спроводи се оцена резултата курса, већ се "евалуира проведена едукација". Драго нашо српско језико…

У случају "девалвације" нисам тако строг, могао бих да то прихватим као стручни термин где је значење сужено  на специфичну област - обесцењивање  новца или хартија од вредности. Међутим, чује се и "девалвација морала", што је глупост јер морал не може да изгуби вредност, а такође и "девалвација традиционалних вредности", што је такође глупост, јер се преводи са "губљење вредности традиционалних вредности".

С друге стране, када не прихватам покушаје превођења (неких) страних термина путем стварања нових речи, то радим зато што ми се чини да то ни на који начин не повећава разумевање. На пример, лично никада нећу прихватити "сучеље" и "прегледач", ово прво зато, што ме неодољиво подсећа на сукобљавање ("сучелио сам се с проблемом"), а ово друго зато што не мислим да се од сваког глагола код нас може направити именица која означава средство помоћу којег се врши радња: Ако се онај који прегледа одскора зове прегледач, како назвати онога који прелистава - прелиставач?

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #28 : 24. 05. 2012. у 07.38 »
Kažeš da možeš da prihvatiš "devalvacija hartija od vrednosti", da bi dvadesetak reči kasnije konstatovao da to znači "gubljenje vrednosti hartija od vrednosti".

>>Mod:Uklonjen lični komentar.<<
« Последња измена: 24. 05. 2012. у 11.26 Бруни »

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг: Tuđice i strane reči u srpskom jeziku
« Одговор #29 : 24. 05. 2012. у 07.55 »
Не читаш пажљиво, рекао сам - могао бих (кондиционал, ако се не варам) то да прихватим као стручни термин. Нисам ја крив што је "хартија од вредности" такође стручни термин.

У синтагми "девалвација традиционалних вредности" нема ништа стручно, чак ми на том месту и "вредност" врло смета јер је чисти превод с енглеског, доста стран мом  поимању српског. Једнако ми сметају "порез на додату вредност", "активности којо додају вредност" и слични бисери наших преводилаца.

Тагови: