Да илуструјем свој став једним примером, можда ће тако бити јаснији: замислимо да је у изради превод сучеља Фотошопа, и тамо наиђемо на изразе, изаберимо њих, crop и layer. У преводу они могу гласити једино „опсеци“ и „слој“ и никако другачије, и тима двема речима би у речнику стандардног српског језика ев. било дописано значење које имају у појмовљу везаном за рачунарску графику: ’изрезати слику на друге димензије’ и ’редослед наредаба при обради фотографије’ (бла-бла, то се може и лепше и тачније срочити, није тренутно толико битно). Сад, у жаргону се говори кроповати слику и лејер, али за те две речи нема места нигде другде до у речнику жаргона. Не може у речнику стандардног језика стајати одредница кроп или лејер без ознаке жаргон, регионално и сл., као и да се са ње не упућује на домаћи еквивалент, код кога ће и стајати значење. У тај кош спадају и неке горепоменуте, рекао сам већ које. Није то никакав елитизам нити било шта слично, једноставно се даје предност домаћим еквивалентима (и да поновим по милијардити пут, пре него што неко поново покуша да ми припише нешто што и не мислим, камоли говорим — то не важи за све стране речи, већ за оне где имамо одговарајуће замене: ту је, мислим, здраворазумски давати преимућство домаћим речима).
Претрага речника стандардног језика би овако некако изгледала: листаш од почетка и наиђеш на реч браузер. У објашњењу само стоји: „жарг. в. прегледач“. Тачка. Окренеш на слово п и нађеш: „прегледач м програм за прегледање интернета, читач“. Тачка. Под словом ч и одредницом читач стоји исто то. Нема упућивања на браузер. Тако се даје предност домаћим речима које су одговарајуће замене странима. С друге стране, наиђеш рецимо на одредницу гуглати, гугловати и тамо стоји: „сврш. и несврш. 1. претраживати интернет, 2. претраживати интернет претраживачем Гугл (Google).“ Тачка. То се тако ради. Апсолутно је неприхватљиво да се даје објашњење под браузер без упућивања на прегледач или да ово прво стоји без квалификације жарг., рег. и сл.
